Ток поља

С Википедије, слободне енциклопедије

У математици и физици ток или флукс (лат. флуо, 3., флуxи, флуцтум - тећи) (векторског) поља је једна од најрепрезентативнијих величина за поља. Интуитивно се предочава управо како и назив каже: као ток флуида кроз одређену површину у одређеном времену.[1]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Ако се замисли да кроз елемент површине тече флуид, питање је колико флуида прође кроз задану површину у јединици времена.[2] У јединици времена протеће извесна запремина паралелепипеда, те је елемент тока

а како је

(где је вектор нормале на површину ), следи

Одатле је

Својство[уреди | уреди извор]

Уколико је површина затворена, ток постаје

Стога, ако је вектор константан, флукс је

јер је интеграл вектора затворене површине једнак нули. Види се да ток показује поље у одређеој целокупној запремини, обухваћеној одређеном површином по којој интегрише, и тако служи као квантитативна мера поља у запремини. Некада је потребно наћи такву меру не само у целој запремини, већ у појединим тачкама простора. За то се користи дивергенција.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wееклеy, Ернест (1967). Ан Етyмологицал Дицтионарy оф Модерн Енглисх. Цоуриер Довер Публицатионс. стр. 581. ISBN 978-0-486-21873-1.. 
  2. ^ Бирд, Р. Бyрон; Стеwарт, Wаррен Е.; Лигхтфоот, Едwин Н. (1960). Транспорт Пхеномена. Wилеy. ISBN 978-0-471-07392-5.. 

Literatura[уреди | уреди извор]