Портал:Физика

Из Википедије, слободне енциклопедије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Физика
FIZlogo.png
Викицитати „Само је физика наука, све остало је сакупљање маркица“

Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је природна наука која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. Физичари проучавају понашање и интеракције материје у простору и времену, и такве појаве се називају физичке појаве. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике. Најсроднија наука физици је хемија

Fizyka diagram feynmana.png
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Чланак месеца
Уметнички приказ квазара GB1508

Квазар (скраћеница од „Квази-стеларни радио извори“ или на енглеском језику QUASi-stellAR radio source) је космолошки извор електромагнетног зрачења, укључујући и светлосно, које показује веома велики црвени помак. Међу научницима влада општа сагласност да је велики црвени помак квазара резултат Хабловог закона. Из тога следи да су квазари и веома удаљени од нас. Да би их уопште могли опазити на толикој удаљености, енергија зрачења квазара морала би да буде далеко већа од енергије зрачења скоро сваког од познатих космичких објеката, са изузетком релативно кратко живећих супернова и експлозија гама зрачења. Они би у ствари требало да зраче енергију која је једнака зрачењу које израче заједно стотину обичних галаксија.

На оптичким телескопима, квазари изгледају као усамљене светлосне тачке или звезде слабашног сјаја, одакле и потиче њихов придев квазистеларни (квазизвездани).

Неки од квазара показују нагле промене у луминозности, из чега се може закључити да су они и веома мали (један објект не може да се мења брже од времена које је потребно светлости да пређе са једног његовог краја на други). Највећи до сада познати црвени помак неког квазара износи 6,4.

Снага квазара сматра се да потиче од гомилања или пропадања материје у супермасивне црне рупе, које се налазе у језгрима удаљених галаксија, чинећи квазаре тако луминозном верзијом једне општије класе објеката под називом активне галаксије. Иначе, ни један други тренутно познати механизам не би могао да објасни толико велику снагу и брзу променљивост зрачења квазара.

Сазнања о квазарима убрзано напредују. Али све до 1990. није било јасне сагласности око њиховог порекла и природе.

Остали изабрани чланци

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика


Инкадесцентне искре настале од метала који гори дају светлости коју емитује Бунзенова лампа боје које варирају од наранџасте до црвене. Ова промена зависи од њихове температуре пошто се оне хладе у ваздуху. Сам пламен из лампе је луминисцентностлуминисцентан пошто његова плава боја потиче од разних енергетских прелаза енергије у атомима и молекулима.


Инкадесцентне искре настале од метала који гори дају светлости коју емитује Бунзенова лампа боје које варирају од наранџасте до црвене. Ова промена зависи од њихове температуре пошто се оне хладе у ваздуху. Сам пламен из лампе је луминисцентан пошто његова плава боја потиче од разних енергетских прелаза у атомима и молекулима.
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Најновије вести

додај

Архива Више вести можете видети на viva-fizika.org

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Познати физичари
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Биографија
Блез Паскал

Блез Паскал (фр. Blaise Pascal), познати француски математичар рођен је 19. јуна 1623. године у Клермону, Француска. Паскал је одмалена показивао интересовање за науку па је већ са 18 година конструисао прву математичку машину, механички сабирач како би помогао свом оцу у пословању. 1650. године напушта свет науке и окреће се религији, односно како је он написао „разматрању величине и мистерије човека“. Блез Паскал је умро у Паризу 19. августа 1662. године.

Остале изабране биографије

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Потребно урадити
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

Фотојонизација - Историја физике - Лоренцове трансформације - Квантна теорија поља - Ротација - Зрак - Материјал - Звучни таласи

Потребно проширити:
Динамика флуида - Потенцијална енергија - Атомско језгро - Квантна механика - Катода - Kатодни зраци - Магнет - Орбита - Равнотежа - Нуклеарна физика - Теоријска физика

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Да ли сте знали...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Области физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Додатне информације

Додатне информације

P physics.png
Правећи клице из области физике било би пожељно да користите шаблон {{клица-физика}}. Клице из области физике можете наћи у категорији : Клице физика.
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали