Портал:Физика

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]

Физика

уреди

„Само је физика наука, све остало је сакупљање маркица“ (Ернест Радерфорд) Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је природна наука која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. Физичари проучавају понашање и интеракције материје у простору и времену, и такве појаве се називају физичке појаве. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике. Најсроднија наука физици је хемија Мењај ову страницу

[[Слика:{{{слика}}}|средина]] Чланак месеца уреди [[Слика:{{{слика}}}|средина]] Изабрана слика уреди [[Слика:{{{слика}}}|средина]] Најновије вести уреди додај 6. октобар 2009. - Добитници Нобелове награде за физику 2009. године су Чарлс Као „за достигнућа на пољу брзог преноса података оптичким влакнима“, Вилард Бојл и Џорџ Смит „ за откриће полупроводничких кола осетљивих на светлост који се користе у дигиталним фотоапаратима (CCD чип)“ 7. октобар 2008. - Добитници Нобелове награде за физику 2008. године су Американац Јоиширо Намбу за откриће механизма спонтаног нарушавања симетрије у субатомској физици и Јапанци Макото Кобајаши и Тошихиде Маскава за откриће порекла нарушене симетрије која предвиђа постојање најмање три фамилије кваркова у природи. 13. април 2008. - Преминуо Џон Вилер у 96. години живота. Вилер је сковао термине "црна рупа" и "црвоточине". Радио је на развићу опште теорије релативности. У физику је увео С-матрице. 20. децембар 2007. - По први пут су физичари измерили радијус наелектрисања језгра најтежег хелијумовог изотопа He-8 које садржи 2 протона и 6 неутрона. Радијус наелектрисања говори о томе како се у простору простире наелектрисање протона. У сарадњи физичара из лабораторија Аргон-Чикаго-ГАНИЛ-Виндзор (Канада)-Лос Аламос, добијена је вредност од 1,93 fm (fm – фемтометар = $10^-15$ m). Поређења ради, радијус наелектрисања He-6 који је лакши од He-8 је 2,068 fm. Ово је проузроковано јаком нуклеарном силом. He-8 је веома редак, тешко се производи и представља неутроном најбогатији материјал на Земљи. Архива Више вести можете видети на viva-fizika.org [[Слика:{{{слика}}}|средина]] Категорије физике уреди Акустика Астрофизика Експериментална физика Електромагнетизам Електротехника Јединице за мерење Оптика Ласери Радиоактивност Радиобиологија Релативност СИ јединице: СИ изведене јединице, СИ основне јединице Таласи Термодинамика Физичари: Нобеловци за физику, Никола Тесла Физичке величине Физички закони Механика Магнетизам Квантна механика

[[Слика:{{{слика}}}|средина]] Познати физичари уреди Архимед - Алберт Ајнштајн - Феликс Блох - Лудвиг Болцман - Нилс Бор - Руђер Бошковић - Алесандро Волта - Галилео Галилеј - Карл Фридрих Гаус - Марија Кири - Густав Кирхоф - Лион Лeдермен - Михаил Ломоносов - Хендрик Лоренц - Исак Њутн - Блез Паскал - Макс Планк - Михајло Пупин - Ернест Радерфорд - Павле Савић - Никола Тесла - Џозеф Џон Томсон - Ричард Фајман - Мајкл Фарадеј - Енрико Ферми - Вернер Хајзенберг - Хајнрих Рудолф Херц - Стивен Хокинг [[Слика:{{{слика}}}|средина]] Биографија уреди Марија Склодовска Кири (пољ. Maria Skłodowska-Curie; 7. новембар 1867, Варшава — 4. јул 1934, Саланш, Француска) је позната физичарка и хемичарка пољског порекла. Имала је француско и пољско држављанство. Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кири, а мајка Ев Кири (фр. Eve Curie) и Ирен Жолио-Кири (фр. Irène Joliot-Curie). У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоктивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радона и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, испитраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије. Двострука је добитница Нобелове награде, први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута. даље ... Остале изабране биографије [[Слика:{{{слика}}}|средина]] Потребно урадити уреди Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде. Потребно направити: Фотојонизација - Историја физике - Лоренцове трансформације - Шредингерова једначина - Квантна теорија поља Потребно проширити: Динамика флуида - Потенцијална енергија - Атомско језгро - Квантна механика - Катода - Kатодни зраци - Магнет - Орбита - Равнотежа - Нуклеарна физика - Теоријска физика [[Слика:{{{слика}}}|средина]] Да ли сте знали... уреди ...да се тежина мери у њутнима, а не килограмима ...да не постоји могућност да материјално тело достигне брзину већу од брзине светлости у вакууму ...да снежне пахуље имају карактеристичан облик шестоугла због тога што лед кристалише хексагонално ...да се плава боја неба објашњава ефектом који се назива Рејлијево расејање ...да појаву да се светлост расејава кроз крошње дрвећа објашњава Тиндалов ефекат ...да на Сунцу време тече спорије него на Земљи, што је ефекат опште теорије релативности ...да је светлост и честица и талас [[Слика:{{{слика}}}|средина]] Области физике уреди Акустика -- Астрофизика -- Биофизика -- Динамика флуида -- Математичка физика -- Оптика -- Радиоактивност -- Нуклеарна физика -- Класична физика -- Статистичка физика -- Квантна физика -- Електромагнетизам  --Таласи  --Термодинамика [[Слика:{{{слика}}}|средина]] Додатне информације уреди Додатне информације Правећи клице из области физике било би пожељно да користите шаблон {{клица-физика}}. Клице из области физике можете наћи у категорији : Клице физика.

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]

Остали портали

уреди