Портал:Физика

Из Википедије, слободне енциклопедије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Физика
FIZlogo.png
Викицитати „Само је физика наука, све остало је сакупљање маркица“

Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је природна наука која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. Физичари проучавају понашање и интеракције материје у простору и времену, и такве појаве се називају физичке појаве. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике. Најсроднија наука физици је хемија

Fizyka diagram feynmana.png
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Чланак месеца
Атом са два протона, два неутрона и два електрона

Субатомске честице је појам који обухвата све честице мање од атома, без обзира на њихову сложеност, док би израз елементарне честице требало да обухвати само честице које се не могу поделити на мање.

Пoрeд eлeктрoна, прoтoна и нeутрoна каo (матeриjалних) чeстица и фoтoна каo oснoвнoг кванта eнeргиje, oткривeнo je на стoтинe других чeстица. Дугo сe вeрoвалo да су нoвe чeстицe eлeмeнтарнe т.j. да сe нe мoгу разлoжити на прoстиje састojкe, али сe врeмeнoм пoказалo да je наjвeћи брoj чeстица слoжeн. Упркoс тoмe, назив eлeмeнтарнe чeстицe задржаo сe, сада у нoвoм, прoширeнoм, значeњу. Истo такo, други уoбичаjeни назив, субатoмскe чeстицe, извeдeн из чињeницe да су нoвe чeстицe мањe oд атoма, стрoгo узeвши, ниje исправан, jeр масe нeких чeстица вишeструкo прeвазилазe масe лакших хeмиjских eлeмeната. Називи eлeмeнтарнe или субатoмскe чeстицe задржали су сe дo данашњих дана каo синoними за чeстицe бeз oбзира на њихoву слoжeнoст и масу.

Остали изабрани чланци

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Најновије вести

додај

Архива Више вести можете видети на viva-fizika.org

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Познати физичари
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Биографија
Исак Њутн, портрет Годфрија Нелера

Исак Њутн (енгл. ser Isaac Newton) био је eнглески физичар, математичар, астроном, алхемичар и природни филозоф, који је данас за већину људи једна од највећих личности у историји науке. Рођен је 4. јануара 1643. у Енглеској, а преминуо 31. марта 1727. у Лондону.

Његова студија Математички принципи филозофије природе (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica), објављена 1687, која описује универзалну гравитацију и три закона кретања, поставила је темеље класичне (Њутнове) механике и послужила као пример за настанак и развој других модерних физичких теорија. Изводећи из овог свог система Кеплерове законе кретања планета, он је био први који је показао да се кретања тела на Земљи и кретања небеских тела потчињавају истим физичким законима. Уједињујућа и детерминистичка моћ његових закона довела је до револуције у науци и до даљег напретка и уздизања хелиоцентризма.

У механици, Њутн је такође указао на један нови, велики, значај принципа одржања импулса и момента импулса. У оптици, он је изумео рефлексиони (огледалски) телескоп и открио да се пропуштањем беле светлости кроз стаклену призму она разлаже у спектар свих боја (у складу са тврђењем Роџера Бејкона из 13. века). Њутн се снажно залагао у прилог честичне природе светлости. Он је такође формулисао емпиријски закон хлађења, проучавао брзину звука и предложио теорију о пореклу звезда. У математици, Њутн дели заслуге са Готфридом Лајбницом за откриће инфинитезималног рачуна. Он је такође изложио и уопштену биномску теорему , развијајући на тај начин тзв. “Њутнов метод” за апроксимације нула функције и доприносећи проучавањима разлагања функција у редове.

Остале изабране биографије

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Потребно урадити
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

Фотојонизација - Историја физике - Лоренцове трансформације - Квантна теорија поља - Ротација - Зрак - Материјал - Звучни таласи

Потребно проширити:
Динамика флуида - Потенцијална енергија - Атомско језгро - Квантна механика - Катода - Катодни зраци - Магнет - Орбита - Равнотежа - Нуклеарна физика - Теоријска физика

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Да ли сте знали...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Области физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Додатне информације

Додатне информације

P physics.png
Правећи клице из области физике било би пожељно да користите шаблон {{клица-физика}}. Клице из области физике можете наћи у категорији : Клице физика.
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали