Портал:Физика

Из Википедије, слободне енциклопедије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Физика
FIZlogo.png
Викицитати „Само је физика наука, све остало је сакупљање маркица“

Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је природна наука која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. Физичари проучавају понашање и интеракције материје у простору и времену, и такве појаве се називају физичке појаве. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике. Најсроднија наука физици је хемија

Fizyka diagram feynmana.png
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Чланак месеца
Талас

Талас је периодична деформација која се шири у простору и времену. Таласи преносе енергију кроз простор без протока честица средине (не постоји пренос масе носећег медијума); честице средине само осцилују око својих равнотежних положаја. Док механички талас захтева присуство средине (која на деформације реагује еластичним силама), електромагнетни таласи се простиру и кроз вакуум (погледати Етар).

Бројне су појаве везане за таласно кретање:

  • Рефлексија (одбијање) – промена смера простирања, услед наиласка на рефлексиону површину (наглу промену средине);
  • Рефракција (преламање) – промена правца простирања таласа (ломљење), услед наиласка на нову средину;
  • Дифракција (расејање) – кружно ширење таласа иза препреке на путу простирања таласа кроз средину;
  • Интерференција (узајамни утицај) – слагање таласа који се нађу у истој тачки у истом тренутку;
  • Дисперзија (распршивање) – разлагање таласа по учестаностима, таласним дужинама или енергијама;

Остали изабрани чланци

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика


Дуга


Дуга је визуелни ефекат који око доживљава када посматра преламање сунчеве свјетлости кроз ситне водене капи, најчешће након кише. Зраци свјетлости се тада разлажу на своје основне компоненте, чинећи траку различитих боја.


[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Најновије вести

додај

Архива Више вести можете видети на viva-fizika.org

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Познати физичари
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Биографија
Милутин Миланковић

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879Београд, 12. децембар 1958) је био српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, ванредни професор примењене математике од 1909. до 1920. (осим 1914—1918.) и редован професор небеске механике од 1920. до 1955. (осим 1941—1945.) на Универзитету у Београду, декан Филозофског факултета школске 1926/27, пионир у ракетном инжињерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948., директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951., члан и ре-оснивач Комисије 7 за небески механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. и популаризатор науке. Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље“ који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама положаја Земље у односу на Сунце, данас познати као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости земље, као и климатске промене на земљи које се могу очекивати у будућности. Он је основао планетарну климатологију израчунавањем температурних услова на врху земљине атмосфере као и температурне услове на планетама унутрашњег сунчевог система, Меркуру, Венери, Марсу и земљином природном сателиту, Месецу. Поред тога, Миланковић, се сматра у геофизици за ко-аутор теорије тектонских плоча, са својим радом „Померање земљиних полова ротације“.

Остале изабране биографије

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Потребно урадити
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

Фотојонизација - Историја физике - Лоренцове трансформације - Квантна теорија поља - Ротација - Зрак - Материјал - Звучни таласи

Потребно проширити:
Динамика флуида - Потенцијална енергија - Атомско језгро - Квантна механика - Катода - Катодни зраци - Магнет - Орбита - Равнотежа - Нуклеарна физика - Теоријска физика

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Да ли сте знали...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Области физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Додатне информације

Додатне информације

P physics.png
Правећи клице из области физике било би пожељно да користите шаблон {{клица-физика}}. Клице из области физике можете наћи у категорији : Клице физика.
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали