Портал:Физика

Из Википедије, слободне енциклопедије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Физика
FIZlogo.png
Викицитати „Само је физика наука, све остало је сакупљање маркица“

Физика (грчки: φύσις, phusis: природа) је природна наука која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. Физичари проучавају понашање и интеракције материје у простору и времену, и такве појаве се називају физичке појаве. Физичке теорије се најчешће изражавају као математичке релације. Најутемељеније појаве се називају физичким законима или законима физике. Најсроднија наука физици је хемија

Fizyka diagram feynmana.png
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Чланак месеца
Шпиритусна лампа и њен видљиви спектар: Жута линија на ~600 nm потиче од свеприсутног натријума (микрограмских трагова кухињске соли).

Спектроскопија је дисциплина која се бави проучавањем међуделовања електромагнетног зрачења и материје. Основни елементи су извор зрачења, дисперзиони елемент (или монохроматор, дакле, део који разлаже зрачење на компоненте према енергији, фреквенцији или таласној дужини) и апсорбер зрачења. Ако су два од три елемента добро дефинисана онда се на основу емитованог и апсорбованог зрачења може сазнати нешто о ономе који је непознат. На пример, састав непознате легуре може да се одреди тако што се на њој високим напоном изазове варница чије се зрачење разложи призмом (или оптичком решетком) у спектар који се региструје погодним апсорбером (филм, фотоелемент...). На основу познатих особина диперзионог елемента (призме или решетке) може да се одреди таласна дужина сваке компоненте у спектру а на основу познатих особина апсорбера њихови релативни интензитети што је довољно да се утврди врста и концентрација метала у испитиваној легури.

Остали изабрани чланци

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Најновије вести

додај

Архива Више вести можете видети на viva-fizika.org

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Познати физичари
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Биографија
Павле Савић

Павле Савић (Солун, 10. јануар 1909 - 30. мај 1994, Београд) је био српски физикохемичар, који је светски реноме стекао када је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. у Паризу открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. То доводи Ота Хана и Фрица Штрасмана до открића нуклеарне фисије-цепања урановог језгра. Са Иреном Жолио био је предложен за Нобелову награду, али је њу добио само Хан. Од 1947. је руководио изградњом Нуклеарног института у Винчи и до 1960. био директор Института. Павле Савић се као први директор сматра оснивачем Института Винча, који је тада зван Институт Борис Кидрич. Био је дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију Природно-математичког факултета у Беоргаду, данас Факултета за физичку хемију. Од 1971. до 1981. године је био председник Српске академије наука и уметности.

Остале изабране биографије

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Потребно урадити
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:

Фотојонизација - Историја физике - Лоренцове трансформације - Квантна теорија поља - Ротација - Зрак - Материјал - Звучни таласи

Потребно проширити:
Динамика флуида - Потенцијална енергија - Атомско језгро - Квантна механика - Катода - Kатодни зраци - Магнет - Орбита - Равнотежа - Нуклеарна физика - Теоријска физика

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Да ли сте знали...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Области физике
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Додатне информације

Додатне информације

P physics.png
Правећи клице из области физике било би пожељно да користите шаблон {{клица-физика}}. Клице из области физике можете наћи у категорији : Клице физика.
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали