Портал:Математика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Nuvola apps kpovmodeler.png
Nuvola apps kpovmodeler.png
Портал Математика
 
 
Иконица уредиО математици
Cquote2.png
Архимеда ће се сећати када Есхила буду заборавили зато што језици умиру, а математичке идеје не. Бесмртност може бити смешна реч, али вероватно математичар има најбољу шансу за ма шта што она може значити.
Cquote2.png
 
Г. Х. Харди


Овај портал је предвиђен за википедијанце који се интересују за математику. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим областима и новостима из математике.

Математика је веома широка област науке и тешко је прецизно одредити њене границе. Она је најопштија дедукциона наукa.

Уколико желите да мењате ову страну пређите овде.
 
 
Иконица уредиИзабрани чланак
Мало пи

Пи или π је математичка константа, данас широко примењивана у математици и физици. Њена приближна вредност је 3,14159, а дефинише се као однос обима и пречника круга или као однос површина круга и квадрата над његовим полупречником. Пи је такође познато и као Архимедова константа (не треба га мешати са Архимедовим бројем) или Лудолфов број. У пракси се бележи малим грчким словом π а у српском језику је правилно писати и пи. Ознака за број пи потиче од грчке речи периметар (περίμετρος). У математику ју је увео Вилијам Џоунс 1707. године, а популаризовао ју је Леонард Ојлер 1737.

Нумеричка вредност пи заокружена на 64 децимална места је:

π ≈ 3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 50288 41971 69399 37510 58209 74944 5923.

Пи је ирационалан број, што значи да се његова вредност не може изразити преко разломака. Због тога његов децимални запис нема краја и није периодичан. Пи је такође трансцендентан број, што значи да га није могуће изразити коришћењем коначног броја целих бројева уз четири основне рачунске операције (сабирање, одузимање, множење и дељење) и кореновања. Током историје математике вршено је много покушаја да се што прецизније израчуна вредност броја пи и разуме његова природа.

Даље ...
 
 
Иконица уредиИзабрана слика
Cayley transform in complex plane.png
Кејлијева трансформација у комплексној равни.

Остале изабране слике

Рене Декарт
 
 
Иконица уредиБиографија
Mihailo petrovic.jpg
Михаило Петровић Алас (1868-1943), математичар, професор Београдског универзитета, академик Српске краљевске академије и алас.

Рођен је 24. априла 1868. године у Београду, на Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима, професора Богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић).

Завршио је Прву београдску гимназију у периоду 1878-85, а затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у Београду завршава 1889. године

Даље ...
 
 
Иконица уредиЈесте ли знали да...
 
 
Иконица уредиОбавештења
  • Уколико напишете неки кратак чланак (клицу) везан за математику, на дно додајте шаблон {{клица-мат}}
 
 
Иконица уредиОсновни појмови
 
 
Иконица уредиОбласти математике
 
 
Иконица уредиКатегорије
 
 
Иконица уредиПотребно урадити
Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала Математика, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области математике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
Безуов индентитет - Безуова матрица - Безуов домен - Бернулијев број - Горданова теорема - Делска константа - Квадратна форма - Парсевалова једнакост - Гаусов алгоритам - Њутн-Рафсонов метод

Потребно проширити:
Еуклидски простор - Бор-Молерупова теорема - Безуов став - Дискретна математика - Друштво математичара Србије - Интеграл - Интегралне једначине - Лонгиметрија - Математички модел - Полупречник - Рационалан број - Скуп - Троугао - Цео број

Потребно средити:
Декадни систем - Алгебра -

Фуријеов ред -
 
 
Иконица уредиОстали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШведскаШпанија
Види још: Минипортали