Ведута

С Википедије, слободне енциклопедије
Каналето ведута Канала Гранде и базилике Санта Марија дела Салуте из 1730.

Ведута (италијански: поглед, видик) је слика или графика која детаљно приказује дио града или архитектонске објекте у пејзажу, који пут уз људске ликове и читаве скупине. Код ведута је најбитнија перспектива, којом се остварује привид просторности и стварности приказа.

Историја настанка жанра[уреди | уреди извор]

Овај жанр пејсажног сликарства развио се у Фландрији, гдје су сликари попут Паула Брила почели сликати ведуте већ почетком 16. вијека. Тако да су већ у 17. вијеку холандски сликари развили читаву палету препознатљивих мотива градова и пејзажа својих равница да удовоље захтјевима своје богате средње класе, један од најбољих примјера за то је слика Јоханеса Вермера Поглед на Делфт из 1661.

Јоханес Вермер, Поглед на Делфт, око 1661.

Кад је посјета Римском форуму и Каналу Гранде постао обавезни дио - европске турнеје богатих Енглеза, - ти призори постали су стандарни сликарски мотив. Од средине 18. вијека Венеција је постала позната као центар ведутиста. Најпознатији сликари тог жанра били су Каналето и Франческо Гварди и чланови њихових породица. Каналето се отиснуо и по осталим градовима Европе до Лондона и насликао их, а његов нећак Бернардо Белото забиљежио је Дрезден и Варшаву.

У другим дијеловима Италије у 18. вијеку, тај жанр добио је нове мотиве, Ђовани Паоло Панини био је први ведутист који се специјализовао за сликање римских рушевина. Временом је Панини почео сликати потпуно измишљене пејзаже које су звали цаприцци и ведуте идеате или ведута ди фантасиа[1]. Други велики ведутист Ђовани Батиста Пиранези био је прије свега мајстор за графичке листове у бакропису - ведуте идеате, његове Ведуте ди Рома, одштампане су у многим верзијама.

При крају 19. вијека, пуно особнији импресионистички пејзажи потискују дотад преовладавајуће топографски тачне призоре, али и њих ускоро потискују фотографске панораме.

Галерија познатих ведута[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рудолф Wитткоwер: Арт анд Арцхитецтуре ин Италy, 1600-1750, стр. 501

Литература[уреди | уреди извор]

  • (језик: италијански) Роберто Лонгхи: Вивиано Цодаззи е л’инвензионе делла ведута реалистица

Спољашње везе[уреди | уреди извор]