Заштита на раду

Заштита на раду је скуп мера које се спроводе ради спречавања утицаја штетних фактора радног процеса или радног околиша на здравствено стање радника. Заштита на раду је саставни део здравствене заштите радно активних људи. Штетни фактори могу бити физички, хемијски, биолошки и психички (на пример телесни и психички напор, бука, вибрације, зрачење). Опасност је својство некога радног процеса или околиша да може узроковати оштећење здравља, а ризик је вероватност да у неком радном процесу или околишу постоји могућа опасност за настанак повреде или за развој болести. Процена ризика од оштећења здравља обухвата утврђивање односа између нивоа изложености штетном фактору и јачине патолошких промена (болест) у организму (то јест однос између дозе фактора и његовог дејства на организам те однос између дозе и одговора организма). На темељу такве процене доносе се законски прописи. У Републици Српској на снази су Закон о заштити на раду из 1996. и Правилник о изради процене опасности из 1997., који је темељни акт за проведбу мера заштите на раду. Проценом опасности утврђује се ниво ризика за настанак повреда при раду, професионалних болести и болести везаних уз рад. Закон о заштити на раду садржи опште одредбе о спречавању повреда насталих при раду, професионалних болести и болести везаних уз рад, а особито се заштита прописује ради очувања несметанога душевног и телесног развоја младежи, заштите жена од чимбеника који би могли угрозити остваривање мајчинства, заштите инвалида и професионално обољелих од даљњег оштећења здравља и умањења радне способности те очувања способности старијих радника у границама примеренима њиховим годинама. Многим додатним уредбама, правилницима и препорукама уређени су прописи заштите на раду према специфичним штетним факторима у радном процесу или радном околишу.

Објашњење[уреди | уреди извор]

Заштита на раду је скуп техничких, здравствених, правних, психолошких, педагошких и других делатности с помоћу којих се откривају и отклањају ризици, односно ризичне појаве као што су опасности, штетности и напори, а које могу угрозити живот и здравље особа на раду. Заштита на раду као скуп интердисциплинарних активности уређује мере, поступке, начела и правила заштите на раду како би се основним (пројектираним, техничким) мјрама ризици на раду елиминирали или умањили односно свели на прихватљив ниво, те како би се након примјене основних правила заштите на раду и утврђене разине ризика, престали ризик свео на прихватљиву разину применом посебних (организационих) правила заштите на раду.

Сврха заштите на раду је стварати сигурне радне услове како би се спријечили застој у одвијању технолошких/производних/услужних и других радних процеса с могућим последицама за здравље и живот радника као што су повреде на раду, професионалне болести и друге болести у свези с радом.

Према законским и подзаконским одредбама (Закони и Правилници)односно према темељном закону "Закон о безбедности и здрављу на раду" (у даљем тексту "Закону"^[1] ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 - др. закон):

Послодавац је одговоран за организовање и спроводјење заштите на раду у свим деловима организације и у свим радним процесима (чл. 13, ст. 1);
Послодавац који запошљава до 50 радника (...) може послове заштите на раду обављати сам под условом да нема запосленог радника с потребним знањима и способностима за спроводјење активности заштите на раду везаних уз заштиту и превенцију од опасности, штетности и напора (чл. 19, ст. 1);
Послодавац који запошљава више од 50 радника дужан је одредити једну или више особа за обављање послова стручњака заштите на раду складно броју запослених, стању заштите на раду те степену ризика (чл. 20, ст.1)
Послодавац који запошљава више од 250 радника дужан је устројити самосталну стручну службу за заштиту на раду чија је задатак праћење стања заштите на раду у правној особи те која у ту сврху обједињује и усклађује рад на пословима спроводјења заштите на раду.

Ако код послодавца нису испуњени услови из ставка 1 чланка 19 обављање послова заштите на раду може уговорити с физичком или правном особом овлашћтеном за обављање послова заштите на раду (чл. 19, ст. 2)

Према Закону о заштити на раду оабвезе Послодавца су:

израда процене ризика, односно израда ревизије процене ризика на месту рада те израда процене ризика за радна места с рачунаром - радна места на којима се више од 4 сата дневно ради на рачунару;
оспособљавање радника за рад на сигуран начин те за рад на сигуран начин код рада на рачунару у року од 30 дана од дана запошљавања (спроводи се само једном, код ступања у радни однос, односно преласка на друго радно место);
испитивање електроинсталација које обухвата испитивање заштите од индиректног додира и испитивање отпора изолације; испитивање система заштите од муње;
испитивање радног околиша - расветљеност, бука, микроклима (температура, влага, брзина струјана ваyдуха) и хемијски фактори који се морају периодично спроводити у интервалима не дужим од две године;
испитивање радне опреме (машине, уређаји, инсталације, објекти) како би се утврдила њихова исправност;
оспособљавање Послодавца, овлаштеника Послодавца и повереника радника из подручја заштите на раду;
вођење прописне евиденције на ЕК обрасцима;
осигуравање здравстевних прегледа радницима запосленим на послове с посебним условима рада;
осигуравање редовних здравствених прегледа вида радника запосленим на радним местима с рачунаром;
израда плана евакуације и спашавања те спровођење вежби евакуације те оспособљавање за пружање прве помоћи.

Радници који рукују радном опремом (машине с повећаним ризицима - вијушкари, дизалице и др.; инсталације и објекти с повећаним ризицима - котларнице, електроенергетска постројења и др.) морају бити пунолетни, имати одговарајућу стручну спрему и пре спроведбе стручног оспособљавања обавезно морају приступити утврђивању здравственог стања (претходни здравствени преглед, а касније периодични здравствени преглед). За смањење ризика од незгода на раду примењују се лична заштитна опрема (хтз опрема)^[2]. Међутим, приликом спровођења мера унапређења заштите на раду приоритет је примена основних правила заштите на раду на радној опреми (нпр. заштитне направе на машинама и уређајима и др.), објекти за рад (површина, висина, волумен простора за рад и др); инсталације (техничка исправност и др.), тј. пројектовано и изведено стање радне опреме складно техничким правилима струке и заштите на раду). Тек када се утврди да радна опрема представља ниво ризика на ниво "преосталог ризика" који може постати прихватљив уз примену посебних правила заштите на раду, према врсти преосталог ризика спроводи се:

здравствени надзор радника,
основно, посебно, специфично оспособљавање за рад на сигуран начин,
стручно оспособљавање за сигуран рад с радном опремом с повећаним ризицима,
означавање радне опреме сигурносниим знаковима и упутствима за рад на сигуран начин,
употреба Особне заштитне опреме, и у писаном и доступном облику,
документовани поступци и разрада технолошког процеса кроз сигурне радне поступке.

Основа за провођење заштите на раду је процена ризика. Процена ризика темељни је документ у подручју заштита на раду, а израђује се у складу са светски признатим методама те служи за идентификацију, спецификацију и евалуацију нивоа ризичних појава, тј. врсте ризичних појава (опасности, штетности и напори). Након анализе врсте и нивоа интензитета ризика, планом мера дају се предлози за примену основних и посебних правила заштите на раду односно примену начела заштите раду (елиминација или умањивање ризика, удаљавање ризика од радника или радника од ризика, ограђивање ризика или ограђивање радника у односу на ризик, примена личне заштитне опреме) те рокови спроведбе, одговорне особе и начини контроле у спроведби утврђених мера заштите на раду.