Зофеноприл
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(2S,4S)-1-((S)-3-(бензоилтио)-2-метилпропаноил)-4-(фенилтио)пиролидин-2-карбоксилна киселина | |
| Клинички подаци | |
| Drugs.com | Интернационално име лека |
| Начин примене | Орално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 81872-10-8  |
| ATC код | C09AA15 (WHO) |
| PubChem | CID 92400 |
| ChemSpider | 83422 |
| UNII | 290ZY759PI |
| KEGG | D08688 |
| ChEMBL | CHEMBL331378 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C22H23NO4S2 |
| Моларна маса | 429,552 g/mol |
| |
| |
Зофеноприл (Зофеноприлум) је инхбитор ангиотензин конвертујућег ензима (АЦЕ) са кардиопротективним својствима, који се користи за третман хипертензије.[1]
У мањим клиничким студијама је утврђено да је зофеноприл знатно ефективнији од старијих антихипертензива атенолола и еналаприла, и да узрокује мањи број нуспојава.[2][3]
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 6 |
| Број донора водоника | 1 |
| Број ротационих веза | 8 |
| Партициони коефицијент[4] (ALogP) | 3,9 |
| Растворљивост[5] (logS, log(mol/L)) | -5,8 |
| Поларна површина[6] (PSA, Å2) | 125,3 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Амбросиони Е (2007). „Дефининг тхе роле оф зофеноприл ин тхе манагемент оф хyпертенсион анд исцхемиц хеарт дисордерс”. Ам Ј Цардиовасц Другс. 7 (1): 17—24. ПМИД 17355163. дои:10.2165/00129784-200707010-00002.
- ^ Нилссон П (2007). „Антихyпертенсиве еффицацy оф зофеноприл цомпаред wитх атенолол ин патиентс wитх милд то модерате хyпертенсион”. Блоод Пресс Суппл. 2: 25—30. ПМИД 18046976.
- ^ Маллион, ЈМ (2007). „Ан евалуатион оф тхе инитиал анд лонг-терм антихyпертенсиве еффицацy оф зофеноприл цомпаред wитх еналаприл ин милд то модерате хyпертенсион”. Блоод Пресс Суппл. 2: 13—8. ПМИД 18046974.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
