Ангстрем (јединица)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ангстрем (латиницом angstrom, angström, или ångström) (Симбол Å) је јединица ван СИ система која се користи за изражавање растојања и физичких величина као што су величина атома, дужина хемијске везе и таласна дужина светлости.

Дефиниција[уреди]

1 ангстрем (Å) = 10–10 метара = 0,1 nm = 100 pm

На пример, радијус атома се креће у опсегу од 0,5 Å (атом водоника) до 3,8 Å (атом уранијума).

Порекло[уреди]

Ангстрем је назван по Шведском физичару Андерсу Ангстрему (Anders Jonas Ångström, (1814–1874)) једном од оснивача модерне спектроскопије.

Историја[уреди]

Од 1927. до 1960. ангстрем је био секундарна јединица дужине која је коришћена у спектроскопији а која је дефинисана независно од метра, који је још увек био дефинисан преко физичког прототипа. Године 1960. сам метар је предефинисан преко спектроскопских параметара што је учинило ангстрем застарелим.

Представљање у јуникоду[уреди]

Види још[уреди]