Звонимир Костић Палански

Звонимир Костић Палански
Лични подаци
Датум рођења	1948.
Место рођења	Бела Паланка, ФНРЈ

Звонимир Костић Палански (Бела Паланка, 1948) српски је књижевник, скулптор, графичар, теолог и оснивач Међународног удружења „Палански арт“. Дипломирао је на Одсеку за германистику Филолошког факултета у Београду, магистрирао вајарство у Скопљу а докторирао теологију (др х.ц. тхеол.) у Новом Саду.

Књижевним и преводилачким радом бави се више од 35 година. Превасходно је познат као дечји песник. Заступљен је у више антологија. Превођен је на енглески, немачки, хебрејски, италијански, словачки, бугарски и македонски језик. Као песник, прозни писац и преводилац објавио је преко 50 књига, од тога 6 за децу.

Као ликовни уметник самостално је излаго 15 пута и учествовао на преко 60 групних изложби у земљи и иностранству. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевних преводилаца Србије и УЛУС-а. Оснивач је и члан Међународног удружења „Палански Арт“.

Живот и каријера

Звонимир Костић Палански рођен је у Белој Паланци, 1948. године. Школовао се у Београду, Скопљу и Новом Саду. Дипломирао је германистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Магистрирао је вајарство на Факултету уметности Универзитету у Скопљу (БЈР Македонија), у класи професора Станка Павлеског. Као човек велике ерудиције Палански није случајно залутао у свет скулптуре, јер је још од дечјих дана овај вид ликовног изражавања био сатавни део његовог живота.

Докторирао је (др х.ц. тхеол.) на Протестантском теолошком факултету Универзитета у Новом Саду.

Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења књижевних преводилаца Србије, Удружења ликовних уметника Србије и оснивач и члан Међународног удружења „Палански Арт“.

Као песник, прозни писац и преводилац објавио је преко 50 књига, од тога 6 за децу. Костићева књижевна дела заступљена су у неколико антологија поезије за одрасле и у више од 30 антологија песама за децу. О његовом уметничком раду изашла је монографија под насловом „Палански“, на српском и енглеском језику, коју је сачинио Добривоје Јевтић, у издању Нишког културног центра 2006. године.

Самостално је излаго ликовна дела и узимао учешће на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Као писац и сликар заступљен је и у књизи „Српски писци – сликари“ Радована Поповића, објављеној 2008. године.

Живи и ствара у Нишу, у статусу слободног уметника.

Дело

Звонимир Костић Палански од самог почетка сопственог стваралаштва кретао се стазом која није уобичајена за писце, песнике, скулптуристе, који своја створена дела остављају за собом. I проред наубичајног стваралаштва, доказао је да се на тој стази није изгубио у наративном, визуелном и духовном смислу, јер је непрестано трагао за правом формом, књижевном или ликовном, крећући се између каткад, дословне илустрације библијског текста и вишеслојних симболичних представа које опчињавају богатством асоцијација и могућностима тумачења.

Данас, по вокацији вајар, Палански је кроз све што је радио и како је радио до одређеног периода у животу, заправо најављивао моменат кад ће ликовна потствест његовог унутрашњег израза преузети доминацију и тако га јавности представити као превасходно ликовног уметника.

„ Тај преврат десио се средином 2004. године, кад је Палански открио ликовну издашност претходним индустријским поступком сепарираног гвожђа. Из тих налаза, за само неколико месеци стваралачког транса извео је близу 50 скулптура. А интензитет стварања му не попушта, ąто наговештава изгледе да се он оствари као незаобилазна чињеница у нашој новијој култури. ”

Књижевна и преводитељска деле

Звонимир Костић Палански, пре свега је побожан човек, уман и маштовит песник за одрасле, а нарочито за децу, избирљив и проницљив преводилац, и надасве плодан у публицистичком расправљању религијске проблематике. Током читавог досадашњег стваралачког периода Палански је за свој израз ванредно спретно користио и визуелно-ликовна средства, па су, тако, многе његове песме остварене цртежом колико и речима.

Такође, Паланси је инспирицију за своје песме налазио у сликама, нпр. графикама јапанског умјетника Коукија Тсуританија, чије је приказе на педесет пет графика - преточио у педесет пет песама у својој збирци „На рубу сна“.

Звонимир Костић, се књижевним и преводитељским радом бави више од четири деценије. Објавио је око 50 књига, од чега пет за децу, а више од 20 из области теологије. Неуморан је истраживач Библије и писац апологетских књига, пре свега из области изворне хришћанске науке. О свом стваралаштву у овој области он сам каже:

Насловна страна једне од педесет Костићевих књига

„ Добро познајем Библију, она је неисцрпна у симболима. Ја сам прикупио и у књизи обрадио и штампао 320 симбола. Симболе изражавам и кроз скулптуру. Јудо-хришћанским симболима се не придаје пажња. Помодно је иконописање, мада је мало врсних иконописаца. Ја сам се одлучио да радим оно чиме се други нису бавили.
У својим делима супротстављам два доминантна симбола, два града - Јерусалим, град мира, и Вавилон, изворно име Бабел, што значи збрка, пометња. Јерусалим је град коме је Бог посветио име и показивао се путем шекине-светлости, а Вавилон је град мрака. Ова два града су ратовала. Та симболика историјских ентитета ће се појавити касније у „апокалипси“ и „откровењу“. Вечна борба светлости и таме, добра и зла оличена је у два града. А менора, седмокраки јудејски свећњак, симбол је Христа који ће обасјати све кутке и распршити сву таму. ”

Звонимир Костић је и писац песама. Превасходно је познат као дечији песник. Неколико његових песама за децу ушло је у школеске читанке, а многе песме објављене су у око 20 антологија песама за децу. Његове песме превођене су енглески, немачки, хебрејски, италијански, словачки, бугарски и македноски језик.

Палански је на српски језик превео са немачког језика песме значајних Немачких песника, међу којима и дела немачког песника Енцензбергера који је, средином осамдесетих година прошлог века, извршио велики утицај на европске песнике, па и српске.

Вајарска дела

Девојка на стени (2007), Бела Планака

Нови циклус уметничког стваралашта Палнског. У њему он комбинује сликање и књижевност, са циљем како сам каже; „ да ако се некоме не допадне моје слика допашћему се мој текст”.

Звонимир Костић Палански, ненаметљиво, понекад ту поред нас али далеко од очију јавности „себе ради“ годинама пасионирано ствара своја уметничка дела-скулптуре, попут Булгакова, Лазе К. Лазаревића, Ђуре Јакшића, који су као и Палански истовремено у књижевности и ликовној уметности остварили врхунске резултате.

Он за стварање скулптура користи гвожђе, материјал који даје прилично ограничене могућности, и захтева врхунски ректификовану форму. I поред наведених ограничења које му је наметнуо изабрани материјал Палански је остварио је респектабилан број скулптура у гвожђу, које све повезује једна тематизована мисао, искључиво библијска, или сложена религиозна симболика, најчешће јудејска.

Ликовна духовност Звонимир Костића је конкретна, дубоко кондензована, и није заснована само на библијским мотивима грађеним скулптурама, јер свака појединачно отвара многа сложена питања човековог живота и битисања.

„ У Костићевим скулптурама, пре свега импресионирају њихова пластичност, сугестивна сложеност и изражајна једноставност; густина мисаоности и емотивност до лапидарности. У питању су архетипска предочавања вере и побожности. Дубоке значењима, богате у изразу, целином своје обликотворности, испољавају метафизичку загонетност трајања. У сваком конкретном случају посебан језик ликовности преобраћен је у полазну првобитност лирског израза његове поезије. Наглашеном асоцијативиком, и у скулптури, песник преображава стварни свет, првобитност ствари и појава до визије. А визија је по природи ствари блиска машти. Ликовна вредност и уметничка лепота скулптура Звонимира Костића Паланског стога почивају на унутрашњој „тајној вези“ призваних асоцијација структурално повезаних условним границама реалности. ”

Овај аутентичан и самородан вајар модерних схватања и архајске понесености ликовно је креативан, мисаон, инвентиван, или како о њему пише признати нишки књижевник, Саша Хаџи Танчић:

„ Сав „програм“ овог свестраног аутора испољен је у формама духовног обликовања најизворнијег смисла постојања кроз свету Реч и Дело Врховног Творца. У том изворном смислу нема битне разлике између поезије, вајања и вере као три фундамента духовног бића Звонимира Костића Паланског, обоженог Христовом науком љубави као основицом сваке истине. ”

Звонимир Костић са није бавио само библијском тематиком, остварио је и неколико слободних, калдеровских скулптура у форми ланца и карика које су му омогућиле да форми пружи променљивост и адаптацију према простору, независно да ли се ради о ентеријеру или слободном простору.

Звонимиров вишегодишњи, вајарски рад који се одвијао у тишини и осами, уз разне ватрене бренере и апарата за варење метала, на крају је резултовао врло добрим исходом.

Удружење „Палански арт“

Главни чланак: Међународно удружење „Палански арт“

Звонимир Костић Палански, испред Удружење „Палански арт“ отвара једну од многобројних изложби у СКЦ Ниш (2015)

Звонимир Костић Палански је 2010. године основао интернационално Удружење „Палански арт“, у коме је окупио ликовне уметнике, историчаре уметности и теоретичаре уметности, надахнути ентузијазмом почели са организовањем изложби уметника из многих земаља, на почетку групних, потом тематских (14 начина да се опише киша, „Паул Целан – Фуга смрти, Фуга смрти – маил арт, Инспирација Пикасо, Плави јахач, Хеил Кунст), а касније самосталних.

Удружење „Палански арт“ до сада је организовали преко 60 изложби у многим градовима Србије (Ниш, Књажевац, Алексинац, Бор, Бела Паланка, Неготин, Лесковац, Врање, Параћин, Ћуприја, Крагујевац), на којима се понекад окупљало и више од стотину учесника из великог броја земаља са готово свих континената.

Бројне галерије на југу Србије које су годинама биле без публике оживеле су захваљујући удружења „Палански Арт“, јер је свака нова изложба овог удружења привукла интересовање све већег броја грађана за ликовну уметност.

Довођењем стваралаца из далеких земаља и свечаним отварањима којима су присуствовали представници многих амбасада (Румунија, Израел, Јапан, СР Немачка, Бразил, Норвешка).

Палански је заједно са колегама из удружења, пре свега захваљујући сопственој мултимедијалној виталности, али и ентузијазму, све већег броја чланова удружења, исказаној кроз особену ликовну и књижевну поетику, омогућио да се уметност различитих култура свет, приближи великом броју љубитеља уметности широм Србије, па и ван њених граница.

Чланове Удружења „Палански арт“ који се баве различитим областима ликовне уметности, пре свега повезује жеља за подстицањем стварања и вредновања ликовне уметности. У њему неколико чланова; преводи текстове и уређује каталоге, пише ликовне приказе и отвара изложбе, тако да у архиви Удружења остаје трајна документација о свим одржаним догађањима.

Награде и признања

• 2009. — Награде на конкурсу Савеза јеврејских општина за поезију и прозу
• 2006. — Награде за скулптуру Европске асоцијације за јеврејску културу, Париз.
• 1999. — Награде на конкурсу Савеза јеврејских општина за поезију и прозу.
• Реализоване скулптуре у слободном простору — Граз (Аустрија) , Митвиц , Беринген , Лемго и Ст . Бласиен ( Немачка ) , Топоница , Гамзиград , Ниш , Бела Паланка , Нови Сад (Србија) .

Библиографија

• Звонимир Костић-Палански: скулптуре, Галерија „Чедомир Крстић“, 2005. ISBN 978-86-84715-31-1.
• Чекам крушке полеђушке, Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов“ - Нови Сад, 1976. пп. 86.
• Десет ријечи љубави, www.светлостистине.орг
• Кула од лобања, Просвета, Ниш, 1989. пп. 80. ИСБН : 86-7455-010-X
• Мртво дрво живота, Ауторско издање, 1985. пп. 168.
• Говор праха, Антологија духовне поезије југословенских песника XX века Ауторско издање, Ниш 1987. броширано издање, пп. 204.
• Апостол и друге драме, Београд : Српска књижевна задруга, 1990. пп. 179.
• Архаично и модерно : есеји о нашим песницима XX века, Београд : Просвета, 1983.
• Доњи светови, Београд : Просвета, 1986

Спољашње везе

Медији везани за чланак Звонимир Костић Палански на Викимедијиној остави

• Скулптуре-Звонимир Костић Палански, 3Д-виртуелна галерија