Македонски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
македонски језик
Македонски јазик
Изговор [maˈkɛdɔnski]
Државе Застава Републике Македоније Република Македонија
Застава Грчке Грчка
Застава Србије Србија
Застава Бугарске Бугарска
Застава Албаније Албанија
Регија Балкан
Број говорника 2-2.5 милиона [1]
Ранг око 180.
Породица индоевропски
Писмо македонска ћирилица
Статус
Службени Застава Републике Македоније Република Македонија— око 66,5 % становништва
Признат мањински језик Застава Албаније Албанија (Пустец, Горица)[2]


Застава Румуније Румунија (регионално)[3]
Застава Србије Србија (Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука; Косово и Метохија (регионално)[4][5][6]

Регулише Институт за македонски језик „Крсте Мисирков“ при Универзитету „Св. Ћирил и Методије“ Скопље
Језички кодови
ИСО 639-1 mk
ИСО 639-2 mac (B)
ИСО 639-3
Idioma macedonio.PNG

Распрострањеност македонског језика

Македонски језик (мк. Македонски јазик) је јужнословенски језик којим се као матерњим језиком говори у региону Македоније, као и од стране македонске дијаспоре. Македонски је службени језик Републике Македоније, а има и статус мањинског језика у деловима Албаније, Румуније и Србије. Заједно са бугарским и старословенским језиком чини источну групу јужнословенских језика. У данашњој Бугарској преовладава мишљење да је македонски језик један од дијалеката бугарског језика, док је у свету признат као самостални језик. Пише се македонском ћирилицом.

Сличност са осталим словенским језицима[уреди]

Највећу сличност са македонским језиком има бугарски језик, затим следи српски. Током постојања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, Македонцима је наметан српски језик као матерњи, јер су били сматрани Србима. Године 1944. признати су као посебан народ и након формирања Народне Републике Македоније у оквиру ФНРЈ, македонски језик је постао званичан језик те републике. Током заједничке државе са Србима, македонски језик је попримио много речи из српског језика.

Правопис[уреди]

Македонска ћирилица је службено писмо Републике Македоније. Састоји се из 31 слова. Модерна македонска азбука темељи се на писмима која су састављали Крсте Петков Мисирков и Вук Караџић.

Велика слова
А Б В Г Д Ѓ Е Ж З Ѕ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ќ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Мала слова
а б в г д ѓ е ж з ѕ и ј к л љ м н њ о п р с т ќ у ф х ц ч џ ш
Српски
А Б В Г Д Ђ Е Ж З ДЗ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

Дијалекти[уреди]

Macedonian Slavic dialects.png

Дијалектичка подела македонског језика[7]
Северно наречје

██ Долнополошки ██ Скопскоцрногорски ██ Кумановско-кратовски

Западно/Северозападно наречје

██ Централни ██ Горнополошки ██ Рекански ██ Малорекански (Галички) ██ Дебарски ██ Дримколски / Голобрдски ██ Вевчанско-радошки ██ Горнопреспански / Охридски ██ Долнопреспански

Источно наречје

██ Тиквешки ██ Штипско-Кочански ██ Струмички ██ Малешевско-пирински

Југоисточно наречје

██ Корчански (Горички) ██ Костурски ██ Нестрамски ██ Солунско-воденски ██ Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски

Северно наречје

  • Западна група:
  1. Долнополошки дијалект
  2. Скопскоцрногорски дијалект
  3. Горански дијалект
  • Источна група:
  1. Кумановски дијалект
  2. Кратовски дијалект
  3. Кривопаланечки дијалект
  4. Овчеполски дијалект

Западно наречје:

  • Централна група:
  1. Прилепско-битолски дијалект[8]
  2. Кичевско-поречки дијалект[9]
  3. Скопско-велешки дијалект
  • Западна и северозападна група:
  1. Горнополошки дијалект
  2. Рекански дијалект
  3. Галички дијалект[10]
  4. Дебарски дијалект
  5. Дримколско-голобрдски дијалект
  6. Вевчанско-радошки дијалект[11]
  7. Струшки дијалект
  8. Охридски дијалект
  9. Горнопреспански дијалект
  10. Долнопреспански дијалект

Источно и јужно наречје

  • Источна група:
  1. Тиквешко-мариовски дијалект
  2. Штипско-Кочански дијалект
  3. Струмички дијалект
  4. Малешевско-пирински дијалект [12]
  • Југозападна група[13]:
  1. Нестрамско-костенарски дијалект
  2. Корчански дијалект
  3. Костурски дијалект
  • Југоисточна група:
  1. Солунско-воденски дијалект [14]
  2. Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски дијалект[14]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ [1]
  2. ^ Hill, P. (1999), ""Macedonians in Greece and Albania: A comparative study of recent developments"", Nationalities Papers 27 (1)
  3. ^ European Charter for Regional or Minority Languages, Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ http://a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=114939 Macedonian language, official in Dužine and Jabuka]
  5. ^ http://www.isria.com/pages/22_June_2011_99.php
  6. ^ Focus News (4 јули, 2003) Kosovo Government Acquires Macedonian language and grammar books for Gorani Minority Schools
  7. ^ After Z. Topolińska and B. Vidoeski (1984), Polski-macedonski gramatyka konfrontatiwna, z.1, PAN.
  8. ^ стр.68 Граматика на македонскиот литературен јазик, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967
  9. ^ Академик Божидар видоески, Кичевскиот говор. МЈ, 1957, VIII, 1, стр. 31-90.
  10. ^ Belić 1935: A. Belić, Galički dijalekat, Srpski dija­lek­to­lo­ški zbor­nik, VII, Srpska kraljevska akademija, Beograd – Sr. Kar­lov­ci, 1-352+IV
  11. ^ The Radožda-Vevčani Dialect of Macedonian: Structure, Texts, Lexicon by P. Hendriks. The Slavic and East European Journal, Vol. 22, No. 1 (Spring, 1978), pp. 111-112
  12. ^ A comparative historical analysis of nominal accentuation in archaic (Maleševo) and transitional (Nivičino) Eastern Macedonian dialects," in Proceedings of the Third North American-Macedonian Conference on Macedonian Studies. Indiana Slavic Studies 10:135-151. 1999
  13. ^ Македонските дијалекти во Егејска Македонија: (Обид за класификација). Македонските дијалекти во Егејска Македонија: научен собир, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ, 1994, стр. 23-60.
  14. ^ а б pp. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001

Спољашње везе[уреди]