Đeze Bordaš

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đeze Bordaš
Lični podaci
Puno imeĐeze Bordaš
Datum rođenja(1948-03-05)5. mart 1948. (76 god.)
Mesto rođenjaVrbas, FNR Jugoslavija

 

Đeze Bordaš (mađ. Bordás Győző; Vrbas, 5. mart 1948) mađarski je izdavač knjiga, prozni pisac i urednik koji živi i stvara u Novom Sadu.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Njegovi roditelji su Andraš Bordaš i Iren Tot-Bojnik. Između 1955. i 1963. bio je učenik osnovne škole u Vrbasu. Od 1963. do 1967. godine bio je gimnazijalac u Novom Sadu. Između 1967. i 1972. studirao je na mađarskom odseku Fakulteta umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Između 1971. i 1976. godine bio je zaposlen u Mađar So-u. Između 1976. i 1987. radio je kao urednik književnog časopisa Híd. Od 1977. do 1980. godine diplomirao je književnost na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Od 1981. do 1984. godine pohađao je postdiplomske studije u Novom Sadu.[1]Magistrirao je 1984. godine.[2]

Između 1987–1995 i 2001–2007, bio je direktor i glavni urednik Forum Könyvkiadó. Od 1993. bio je predsednik memorijalne komisije Karolja Sirmaja. Član Udruženja književnika Mađarske od 1996. godine. Od 1995. do 2000. bio je izvršni direktor Forum holding korporacije, a od 2007. do 2010. bio je njegov urednik. Od 2002. godine je član Mađarskog nacionalnog saveta i potpredsednik njegovog kulturnog odbora. Između 2010. i 2012. godine bio je direktor Magyar Szó Kft.[1]

Osamdesetih godina je bio član jugoslovenske komisije saradnje sa UNESK-om. Član je Društva književnika Vojvodine, gde je 2016/17. obavljao funkciju predsednika društva. Od 2016. godine je predsednik Organizacionog odbora Kolonije književnika u Kanjiži. Sada je član Upravnog odbora novosadskih književnika.[1]Od 2017. godine član je Društva novosadskih književnika, čiji je sada član predsedništva. Dugo godina je predsednik Saveta Udruženja vojvođanskih izdavača i knjižara.[2]

Književnošću se počeo baviti kao student, prvi roman je objavio tek 1992. godine. Drugi roman je objavio 1996. pod naslovom Zatvarajuće prevodnice. Slede knjige eseja Staklenik i Mastilo i šrapnel, pa potom roman Dezerter 2004. godine. Knjiga sabranih novela Čas Gospodnji izlazi 2008. godine. Knjiga Vrata vrta iz 2010 sadrži novele i eseje, kao i Naša prašina iz 2018. godine. Sa Belom Durancijem objavio je umetničku monografiju o slikarima Jožefu i Beli Pehanu, kao i monografiju o delu Andraša Hanđe sa Otom Tolnaijem.[1]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Godine 1973. oženio se Ilonom Gerold sa kojom ima dva sina: Arpada (1974) i Silarda (1978).

Dela[uredi | uredi izvor]

Objavljena dela:[2]

  • A két Pechán (Dva Pehana), dvojezična umetnička monografija sa Belom Durancijem, 1982.
  • Beszélgetések Hangya Andrással (Razgovori sa slikarem Andrašom Hanđom), umetnička monografija, 1984.
  • Fűzfasíp (Vrbino sviralo), roman, 1992.
  • Csukódó zsilipek (Zatvarajuće prevodnice), roman, 1995.
  • Üvegház: Velünk történt (Staklenik: Desilo nam se), književna publicistika, 1997.
  • Ténta és repesz: Velünk történt 2 (Mastilo i šrapnel: Desilo nam se 2), eseji, 2001.
  • Katonaszökevény (Dezerter), roman, 2004.
  • Pechán József (Jožef Pehan), umetnička monografija sa Belom Durancijem i Ferencom Nemet, 2008.
  • Az Úr órája (Čas Gospodnji), dokumentarna proza, eseji, od 2008. u tri izdanja.
  • Kertkapu: Velünk történt 3(Vrata vrta: Desilo nam se 3), novele, 2010.
  • A mi porunk: Velünk történt 4 (Naša prašina: Desilo nam se 4), novele, eseji, 2018.

Antologije i izbori:[2]

  • Jedina priča (Antologija proze vojvođanskih mađarskih pisaca 1990–2000), Prevodi Arpada Vicka, 2013.
  • Autoportret sa novelom (Panorama savremene vojvođanske novele), Izbori i pogovor Kornelija Farago, provodi Arpada Vicka, 2017.

Autor u antologijama[2]

  • A Gerard írója (Pisac Žerara, povodom stogodišnjice rođenja Janoša Hercega), 2009.
  • Sirmai-emlékkönyv (Spomenar Sirmai - Trideset i pet godina Književne nagrade „Karolj Sirmai“), dvojezična knjiga Đ. B. sa Miroslavom Tepićem, 2010.
  • Széchenyi István Szerbiában – 1830. (Ištvan Sečenji u Srbiji – 1830.), dnevnici, dokumenti, 2010.
  • Ezüsttulipán (Srebrni tulipan), Izbor iz dečje poezije i proze vojvođanskih mađarski autora, 2013.
  • Szentelekyre emlékezve I–II (Sećajući se na Kornela Sentelekija I–II) 2013, 2014.
  • Podolszki József emlékkönyv (Spomenar Jožefa Podolskog), 2018.

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Bordaš, Đeze (2020). Čas Gospodnji : priče. Zrenjanin: Agora. str. 109—110. ISBN 978-86-6053-300-7. 
  2. ^ a b v g d „Đeze Bordaš (Bordás Győző)”. dnk.org.rs. Pristupljeno 12. 4. 2024. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • MTI Ki kicsoda 2009. Szerk. Hermann Péter. Budapest: Magyar Távirati Iroda. 2008. ISBN 978-963-1787-283  

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђезе_Бордаш&oldid=27717023”