Janoš Šajnović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Janoš Šajnović od Tordaša i Kaloza (mađ. Sajnovics János, Tordaš, 12. maj 1733 – Budim, 4. maja 1785) bio je mađarski lingvista i član jezuitskog reda. Najpoznatiji je po svom pionirskom radu na polju komparativne lingvistike, naročito u sistematskom dokazivanju lingvističkog srodstva izneđu finskih jezika i mađarskog jezika.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Đuro Šajnović se javlja kao kapetan budimskog kraja za vreme ustanka Ferenca II Rakocija. Njega je Rakocijev komandant Janoš Boćan pridobio za ustaničku stvar. O tome Kalman Tali piše sledeće: „Jednog rackog kapetana, Farkaša Mindsentija, koji je nekada služio pod njim, zatim Đuru Šajnovića, kapetana budimskog kraja (Srpskog Kovina ili Sentandreje), na kraju jednog sigetvarskog kapetana po imenu Bozo (koga je ranije zarobio) uspeo je da pridobije zajedno s nekim njihovim podoficirima i vojnicima i naveo ih da se zakunu na lojalnost Rakociju. Međutim, Mindsentija su kao krvoločnika ubile mase Raca, koje su fanatizirali popovi koji su se nalazili u službi bečkog dvora. Kapetan Bozo pak pao je u bici. Jedino je Šajnović preživeo do kraja.”[1]

Potekao je iz plemenite srpske porodice Šajnović, čiji je začetnik njegov deda, Matija Šajnović.[2] On je prvo bio glavni beležnik, a zatim podžupan Đerske županije, a na kraju predsednik sudskog stola u okrugu Keseg. Stekao je mnogo poseda, naročito u Fejerskoj županiji, sveukupno oko 20.000 jutara. Zajedno sa svojom suprugom Katalin Požgai dobio je 1699. darovnicu za sela Tordaš i Kaloz, po kojima je porodica dobila pridev „od Tordaša i Kaloza”. Umro je 1729. Prva supruga Katalin Požgai rodila mu je dva sina: Adama i Josipa. Josip Šajnović je oženio Eržebet Pejerš, koja mu je rodila ćerku Borbalu i sina Janoša.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Kada je Ivan stupio u jezuitski red, prema pravilima reda 24. septembra 1748. odrekao se svog bogatstva u korist svog oca. Još kao teolog, pored teoloških nauka bavio se i matematikom i astronomijom. Između 1758. i 1760. bio je asistent Maksmilijana Hela, direktora bečke dvorske opservatorije.

Kada je Hel u junu 1769. pošao u Vardo (u severnoj Norveškoj) radi istraživanja prelaska Venere, poveo je Šajnovića sa sobom. Hel je naime imao saznanja da su mađarski i laponski jezici srodni. Zato je poveo sa sobom Šajnovića, jer je ovaj kao govornik mađarskog jezika mogao istražiti vezu između ovih jezika.

Šajnović je objavio rezultate svog istraživanja u svojoj knjizi Dokazivanje da su mađarski i finski jezik isti jezici (lat. Demonstratio idioma Hungarorum et Lapporum idem esse) (1770), što se u ono vreme smatralo pomakom na polju istraživanja uralskih jezika. Šajnovićeve ideje su kasnije razradili Šamuel Đarmati i Agošton Gelert. Šajnović i Hel su izabrani za članove Danske kraljevske akademije nauka 1770. godine.[4]

Šajnović je umro 51 godine u Budimu.[5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Thaly 1892, str. 376.
  2. ^ Hornyák 2001, str. 33.
  3. ^ Nagy 1863, str. 10-11.
  4. ^ Zaicz 1971, str. 176.
  5. ^ „Sajnovics János”. arcanum.hu (na jeziku: mađarski). 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Zaicz, Gábor (1971). „Two Hundred Years of Finno-Ugrian Comparative Linguistics”. NHQ; the New Hungarian Quarterly. 41. 
  • Erdődi, József (1970). „Sajnovics János, az ember és a tudós”. Magyar nyelvőr. 94: 133—149. 
  • Nagy, Iván (1863). Magyarország családai czimerekkel es nemzekrendi tablakkal. Pest: Kiadja Ráth Mór. 
  • Thaly, Kálmán (1892). A székesi gróf Bercsényi család. harmadik kötet. Budapest: A Magyar Tudományos Akadémia Történelmi Bizottsága. 
  • Hornyák, Mária (2001). Martonvásár - Száz magyar falu könyvesháza. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јанош_Шајновић&oldid=26795777”