Сентандреја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сентандреја
мађ. Szentendre

Szentandre.jpg
Главни трг Фо и српска Благовештенска црква

Грб
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Централна Мађарска регија
Жупанија Пешта
Котар Сентандреја
Становништво
Становништво (2010) 25.724
Густина становништва 547,80 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°42′16″N 19°04′07″E / 47.70440, 19.06858
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 43,83 км²
Сентандреја на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Сентандреја
Сентандреја на мапи Мађарска
Остали подаци
Градоначелник Атила Јаничек
Поштански код 2000—2001
Позивни број 26
Веб-страна www.szentendre.hu

Сентандреја (мађ. Szentendre, нем. Sankt Andrä) је град у Мађарској.

Сентандреја се налази око 20 km северозападно од Будимпеште на десној обали једног од рукаваца Дунава (Сентандрејски Дунав).

Град је познат по музејима, галеријама и уметницима. Због своје сликовитости и добрих комуникационих веза са Будимпештом, Сентандреја је постала популарна туристичка дестинација.

Историја[уреди]

Област Сентандреје је насељена више од хиљаду година. У римско доба овде је било насеље Ulcisia Castra („Вучија тврђава“). Током 16. века, Сентандреја је постала центар Срба у Мађарској.

После ослобођења од Турака (крај 17, почетак 18. века), Сентандреја је била дестинација имиграната са Балкана (Србија, Далмација, Грчка), Словачке и Немачке који су се мешали са аутохтоним Мађарима. На основу привилегија цара и краља Леополда I, године 1690.[1] под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића из Србије се у Сентандреју доселило 8000 српских породица. По подацима из 1720, 88% становништва Сентандреје су били Срби и нешто католичких Далматинаца (Јужни Словени).

Данас је Сентандреја градић медитеранске атмосфере са калдрмисаним уличицама, барокном архитектуром, и црквама свих конфесија. Седиште је Будимске епархије Српске православне цркве. Близу града се налази етнографски музеј на отвореном и извор „Стара вода“ где се по предању одмарао патријарх Арсеније Чарнојевић.

У Сентандреји данас живи око 90 Срба.

Споменици културе[уреди]

Цркве[уреди]

Од седам цркава у Сентендреји, четири су у власништву Српске православне цркве:

Црква Светог Петра и Павла (тзв. Ћипровачка црква) је сада гркокатоличка, католичка заједница је преузела тзв. Збешку цркву, док док је реформатска заједница преузела Оповачку цркву. Иконостас ове цркве пренет је у Сантово, место у мађарском делу Бачке.

Српски православни музеј[уреди]

У Сентандреји се налази „Српски православни музеј“ који садржи велики број сачуваних икона и других црквених предмета.[2]

Познати Срби из Сентандреје[уреди]

  • Авакум Авакумовић (1774 - 1811) - музичар европског гласа, конструисао музички инструмент авакумицу;
  • Јелена Бозда рођ. Белановић (1800 - 1868) - народни добротвор, супруга Наума Бозде, српског трговца и задужбинара;
  • Сима Игњатовић (1802 - 1847) - велики бележник Магистрата у Будиму, власник познате гостионице „Код златног јелена“ у будимском Табану, стецишта српских књижевника;
  • Јаков Игњатовић (1822 - 1889) - српски књижевник, зачетник српског реализма;
  • Евген Думча (1838 - 1917) - први градоначелник Сентандреје, велики српски добротвор;
  • Павле Софрић (1857 - 1924) - професор историје, аутор прве историје Сентандреје;
  • Гаврил Стефановић Венцловић-(1680 - 1749) - књижевник из доба прелазне књижевности, рођен у Срему али је добар део живота провео у Сентандреји.
Сентандреја почетком 20. века


Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Тамо далеко: Сентандреја“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 11. 2011. Приступљено 6. 11. 2011.. 
  2. ^ „Тамо далеко: Српски православни музеј“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 27. 11. 2011. Приступљено 28. 11. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сентандреја



Координате: 47° 40′ сгш, 19° 05′ игд