Уралски језици
Из Википедија
Уралски језици су језичка породица тридесетак језика којима говори око 25 милиона људи. Ови језици су распрострањени у северној Евроазији од Скандинавије преко Урала до полуострва Тајмир. Уралским језицима припада и мађарски језик у Средњој Европи.
Морфолошки, ови језици су аглутинативни са богатим системом падежа (до 20). Друге карактеристичне особине су значајна употреба помоћних глагола и самогласничка хармонија.
Постојбина уралских језика (прото-уралски језик), била је вероватно у подручју централне или јужне планине Урал. По овој планини име је добила и цела језичка породица. Процес раздвајања уралских језика почео је пре 6000 година. Наука о уралским језицима се зове уралистика.
Неки лингвисти сматрају да је јукагирски језик, изоловани палео-сибирски језик, у сродству са уралским језицима. Отуда се појављује термин уралско-јукагирски језици.
[уреди] Подела
Уралски језици се деле у две главне гране:
- западна грана - угро-фински језици, има их 24 и њима говори 99 % говорника уралских језика
- североисточна грана - самоједски језици, међу којима је 4 жива језика са укупно до 30.000 говорника у северном Сибиру
[уреди] Најзначајнији уралски језици
- Мађарски (Magyar), 14,5 милиона говорника
- Фински (Suomi), 6 милиона
- Естонски (Eesti), 1,1 милиона
- Мордовински, 1,1 милиона (2 варијанте, користи се у Мордовији у Русији)
- Мариј, 600.000 говорника (Република Мариј Ел у Русији)
- Удмуртски, 550.000 (Удмуртија у Русији)
- Коми, 400.000 (2 варијанте, Коми у Русији)
- Лапонски језици, 35.000 (10 језика)
- Ненетски, 27.000 (најзначајнији самоједски језик)
[уреди] Спољашње везе
