Уралски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Уралски језици су језичка породица тридесетак језика којима говори око 25 милиона људи. Ови језици су распрострањени у северној Евроазији од Скандинавије преко Урала до полуострва Тајмир. Уралским језицима припада и мађарски језик у средњој Европи.

Географска распрострањеност уралских језика (фино-пермски (плаво), угарски (зелено) и самоједски (жуто))

Морфолошки, ови језици су аглутинативни са богатим системом падежа (до 20). Друге карактеристичне особине су значајна употреба помоћних глагола и самогласничка хармонија.

Постојбина уралских језика (прото-уралски језик), била је вероватно у подручју централне или јужне планине Урал. По овој планини име је добила и цела језичка породица. Процес раздвајања уралских језика почео је пре 6000 година. Наука о уралским језицима се зове уралистика.

Неки лингвисти сматрају да је јукагирски језик, изоловани палео-сибирски језик, у сродству са уралским језицима. Отуда се појављује термин уралско-јукагирски језици.

Подела[уреди]

Уралски језици се деле у две главне гране:

Најзначајнији уралски језици[уреди]

Спољашње везе[уреди]