Јапански макаки

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Japanski makaki
Macaca fuscata
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Haplorhini
Infrared: Simiiformes
Porodica: Cercopithecidae
Rod: Macaca
Vrsta:
M. fuscata
Binomno ime
Macaca fuscata
(Blyth, 1875)[1]
Rasprostranjenost vrste

Japanski makaki (Macaca fuscata) je vrsta primata iz porodice majmuna Starog sveta (Cercopithecidae). Nativna je vrsta centralnog Japana. Ovi primati su često nazivani i snežni majmuni, jer naseljavaju predele u kojima se snežni pokrivač zadržava mesecima — ne računajući ljude ovo su primati koji žive u najsevernijim i najhladnijim oblastima.[2][3] Jedinke imaju braon-sivo krzno, crveno lice i kratke repove. Postoje 2 podvrste japanskix makaki.[4]

U Japanu, ova vrsta je poznata kao Nihocaru (Nihon 日本 „Japan” + saru 猿 „majmun”). Mada, kako je široko rasprostranjena, stanovnici Japana je često zovu samo saru.

Anatomske karakteristike[uredi | uredi izvor]

Kod Japanskih makaki uočava se seksualni dimorfizam. Prosečna težina mužjaka je 11,3 kg, a ženki 8,4 kg.[5] Makaki koji žive u hladnijim predelima su obično teži od onih u toplijim.[6] Prosečna visina mužjaka je 570,1 mm, a ženke 522,8 mm.[5] Repovi su im jako kratki, prosečno 92,51 mm kod mužjaka i 79,08 mm kod ženki.[6] Zadnjica i lice nisu prekriveni krznom i roze-crvene boje su,[7] dok je ostatak tela prekriven braon, sivim ili oker krznom.[5] Debljina krzna je u korelaciji sa temperatrom: u hladnijim predelima imaju deblje krzno. Krzno im omogućava da prežive na temperaturi i do -20 °C.[8] Makaki su poluterestične životinje, ženke provode više vremena na drveću, dok su mužjaci uglavnom na zemlji. Kreću se četvoronoške. Mogu da plivaju i do pola kilometara.[5] Prosečan životni vek ženki je 6,3 godine.[9] Zabeleženi su mužjaci stari 28 i ženke stare 32 godine.[10]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Struktura grupe[uredi | uredi izvor]

Japanski makaki žive u društvima baziranim na ženskoj liniji srodstva (matrilinearne grupe).[5] Ženke ostaju u svojim natalnim grupama, dok mužjaci napuste grupu pre polne zrelosti. Jedan čopor čini više grupa ženki među kojima postoji hijerarhija i nekoliko adultnih mužjaka koji su imigrirali iz drugih čopora.[11] Mužjaci tipično emigriraju iz svoje natalne grupe sa 5-6 godina. Nekada formiraju i isključivo muške, privremene grupe.[5] Mužjaci često menjaju čopor, ponekad prelazeći i do 100 km u potrazi za novim.[5] Međutim, najveći deo vremena provode izolovano, van grupa.[12]

Među mužjacima postoji hijerarhija: alfa mužjak je najdominantniji. Nova hijerarhija se uspostavlja ako alfa mužjak napusti grupu, ugine,[13] izgubi status u sukobu sa novim članom ili se sam čopor podeli.[13] Mužjaci koji su duže u čoporu obično imaju bolji status.[14] Ostareo i nemoćan alfa mužjak može da zadrži svoju poziciju u slučaju da uspostavi dobar kontakt sa alfa ženkom.[15] Hijerarhija postoji i između grupa ženki u čoporu. Potomstvo preuzima status svoje majke. Takođe, mlađe ženke (sestre) unutar same grupe imaju viši status.[11][16] Uloga i interakcija dominantnih ženki (grupa) u koheziji celog čopora je značajna.[17]

Međusobno timarenje igra važnu ulogu u socijalnoj organizaciji ženki. Kao i kod drugih primata, timarenje je, pored uloge u održavanju higijene, ključno za uspostavljanje prijateljskih odnosa među jedinkama. Jedinke se međusobno timare nezavisno od perioda godine.[18] Ženke najčešće timare jedinke sa kojima su u srodstvu (pripadnice iste matrilinearne grupe).[19] Međutim, timarenje se javlja i između ženskih jedinki koje nisu srodne. Na taj način se zbližavaju grupe, i uspostavlja kohezija čopora u celini.[20] Jedna ženka će timariti samo određen broj drugih (odabranih) ženki, čak i kada se broj jedinki u čoporu poveća.[20] Ženke timare mužjake uglavnom samo iz higijenskih razloga, ali usput na ovaj način privlače i zadržavaju dominantne mužjake u svom čoporu, sa reproduktivnim ciljem.[21] Tehnika timarenja se prenosi sa majke na potomstvo, putem učenja.[22]

Parenje[uredi | uredi izvor]

Uspostavljanje bliske veze između mužjaka i ženke je ključno za reprodukciju. Mužjak i ženka tokom sezone parenja žive zajedno: pare se, hrane, odmaraju i putuju zajedno. Ovakav odnos traje prosečno 16 dana.[23] Tokom jedne sezone parenja zabeleženo je da ženka ulazi u ovakavu vezu sa prosečno 4 različita mužjaka.[24] Primećena je korelacija između statusa mužjaka i trajanja bliske veze između mužjaka i ženke: dominantniji mužjak ostaje duže pored ženke.[23] Dominantniji mužjak će takođe pokušati da prekine vezu između slabijeg mužjaka i neke ženke.[25] Bez obzira na to što ženke ne biraju status mužjaka sa kojim se pare, češće će se pariti sa dominantnim mužjacima, jer će oni braniti mužjacima nižeg statusa da joj priđu.[26] Ženka odlučuje o tome da li će doći do samog parenja, samim tim ne znači da će se dominanti mužjak reproduktivno biti usprešan, čak iako uspostavi blisku vezu sa ženkom.[5] Ženke se često pare sa mužjacima koji ne pripadaju čoporu, već se u njemu pojave samo tokom sezone parenja.[27] Homoseksualno ponašanje je primećeno među ženkama Japanskih makaki. Homoseksualno ponašanje ženki je češće, i ispoljava se kroz više različitih poza u odnosu na heteroseksualno. Smatra se da je povezano sa hormonima.[28] Autoseksualno ponašanje primećeno je i među mužjacima i među ženkama.

Tokom sezone parenje uočljive su morfološke promene na mužjacima i ženkama: lice i predeo oko genitalija je crveniji. Mužjaci, takođe, drže rep uzdignuto.[29] Makaki se udvaraju tako što gledaju preko ramena dok miruju, ili hodaju unazad prema potencijalnom partneru.[30] U tipičnoj pozi za parenje mužjak je pozadi, stoji na ženki, stopalima se oslanjajući na ženkine noge. Kopulacija se obavlja arborealno i terestrijalno, prosečno se svaka treća kopulacija završi ejakulacijom. Ženke se tokom kopulacije oglašavaju na 2 načina. Prvo je nalik pištanju i verovatno je signal za početak parenja, dok je drugo oglašavanje nalik gakanju i dešava se tokom kopulacije. Mužjaci se ne oglašavaju tokom kopulacije

Briga o mladima[uredi | uredi izvor]

Kada treba da se porodi majka makaka se izoluje od ostalih članova čopora,[31] osim ako se čopor seli, kada ženka ostaje u grupi.[32] Porođaj se obično dešava na zemlji.[5] Mladunci se rađaju sa tamnobraon krznom, koje postaje svetlije narednih 6 meseci.[33]

Prvu čvrstu hranu mladi jedu u 5-6. nedelji starosti, a u 7. nedelji počinju da skupljaju hranu nezavisno od svoje majke.[33] Majka nosi mladunče na stomaku prvih četiri nedelja, a kasnije, do mladunčetove prve godine, i na leđima.[33] Majka i mladunče se izdvajaju od ostalih članova čopora i resocijalizacija majke je veoma spora.[34] Primećeno je da ženke koje nemaju svoje mlade često pomažu nekoj majci u čoporu.[33] Samo u nekim grupama, mužjaci brinu o mladuncima; obično stariji mužjaci čuvaju, čiste i nose mladunče kao što bi to ženka radila.[35]

Mladi potpuno razvijaju lokomotorne sposobnosti sa 3-4 meseca.[35] U 7. mesecu majka ih odvraća od sisanja, a potpuna ablaktacija se dešava u 18. mesecu. Primećena je razlika u ponašanju mladunaca različitog pola. Mladi mužjaci se igraju u većim grupama i to češće nego ženke.[36] Međutim, mlade ženke uspostavljaju više socijalnih interakcija od mužjaka i češće se međusobno timare.[36] Mužjaci se povezuju sa drugim mužjacima iste starosti, a ženke uspostavljaju kontakt sa svim jedinkama nevezano od starosti i pola. Adultne polno-specifično ponašanje primećuje se kod mladunaca već tokom druge godine života.[37]

Učenje[uredi | uredi izvor]

Japanski makaki su vrlo inteligentna vrsta. Tokom istaživanje jedne grupe na ostrvu Kōjima istraživači su ostavljali slatki krompir na plaži. Primetili su da ženka nazvana Imo (na japanskom krompir), pere krompir u vodi, a zatim čist krompir potapa u slanu vodu, dok su ih svi ostali iz grupe brisali.[38][39][40] Posle nekog vremena, većina iz grupe oponašala je Imo. Ovakvo ponašanje prenelo se sa generacije na generaciju, tako da su svi sem najstarijih članova čopora prali krompir i solili ga u morskoj vodi.[38][39] Ovakvo prenošenje znanja spada pod pojam pre-kultura.

Neka od karakterističnih ponašanja Japanskih makaki je kupanje u termalnim izvorima, pravljenje grudvi od snega i igranje sa njima.[39] Novija istraživanja pokazala su da postoje različiti akcenti u grupama makakija koje su udaljene nekoliko stotina kilometara. Razlike se ogledaju u visini zvuka prilikom oglašavanja.[41]

Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Japanski makaki naseljavaju najsevernija staništa u poređenju sa drugim primatima, ne računajući čoveka.

Japan je jedino poznato prirodno stanište vrste.[42] Registrovani su na 3 od 4 najveća ostrva Japanskog arhipelaga: Honšu, Kjušu i Šikoku, kao i na nekoliko manjih ostrva.[5] Najsevernije zabeležena populacija živi na Shimokita-hantō — najsevernijoj tački ostrva Honšu, gde se snežni pokrivač zadržava trećinu godine[43], a najjužnije na ostrvu Jakušima i čini podvrstu.[43] Procenjeno je da je ukupan broj jedinki 113 431.[5]

1972. čopor od oko 150 jedinki je iz Kjota prebačen u centar za istraživanje primata u Laredo, Teksas, gde i danas postoji.

Stanište[uredi | uredi izvor]

Japanski makaki ima stanište na kopnu.[42]

Vrsta je po visini rasprostranjena do 1.500 metara nadmorske visine.

Način života[uredi | uredi izvor]

Ishrana japanskog makakija uključuje voće.

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Ugroženost[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta nije ugrožena, i navedena je kao poslednja briga jer ima široko rasprostranjenje.[42]

Populacioni trend[uredi | uredi izvor]

Populacija ove vrste je stabilna, sudeći po dostupnim podacima.[42]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Macaca fuscata Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
  2. ^ Jigokudani Monkey Park, Nagano: Explore the Heart of Japan
  3. ^ „Profile of Japanese macaques by Masahiro Minami, Simon Fraser University; Masui, K. (1988), Nihonzaru no fudo, Climatology of Japanese Macaque, Tokyo: Yuzankaku; Nakagawa, N., Iwamoto, T., Yokota, N., & Soumah, A.G. (1996). Inter-regional and inter-seasonal variations of food quality in Japanese macaques: constraints of digestive volume and feeding time. In J.E. FA., & D.G. Lindburg (Eds.), Evolution and ecology of macaque societies (pp. 207-234). New York, NY: Cambridge University Press.”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2009. g. Pristupljeno 25. 10. 2009. 
  4. ^ Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ur. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (na jeziku: engleski) (3 izd.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 162. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j Fooden J, Aimi M. (2005) "Systematic review of Japanese macaques, Macaca fuscata (Gray, 1870) ". Fieldiana: Zoology 104:1-200.
  6. ^ a b Hamada Y, Watanabe T, Iwamoto M. (1996) "Morphological variations among local populations of Japanese macaque (Macaca fuscata) ". In: Shotake T, Wada K, editors. Variations in the Asian macaques. Tokyo: Tokai Univ Pr. p97-115.
  7. ^ Rowe N. (1996) The pictorial guide to the living primates. East Hampton (NY): Pogonias Pr. p124-5.
  8. ^ Hori T, Nakayama T, Tokura H, Hara F, Suzuki M. (1977) „Thermoregulation of the Japanese macaque living in a snowy mountain area”. Jap J Physiol 27:305-19.
  9. ^ Takahata Y, Suzuki S, Agetsuma N, Okayasu N, Sugiura H, Takahashi H, Yamagiwa J, Izawa K, Furuichi T, Hill DA, Maruhashi T, Saito C, Sato S, Sprague DS. (1998) „Reproduction of wild Japanese macaque females of Yakushima and Kinkazan islands: a preliminary report”. Primates 39(3):339-349.
  10. ^ Nakamichi M, Kojima Y, Itoigawa N, Imakawa S, Machida S. (1995) „Interactions among adult males and females before and after the death of the alpha male in a free-ranging troop of Japanese macaques”. Primates 36(3):385-96.
  11. ^ a b Koyama N. I (1967) „On dominance rank and kinship of a wild Japanese monkey troop in Arashiyama”. Primates 8:189-216.
  12. ^ Sugiyama Y. (1976) „Life history of male Japanese monkeys”. Adv Stud Behav 7:255-84.
  13. ^ a b Sprague DS, Suzuki S, Tsukahara T. (1996) „Variation in social mechanisms by which males attained the alpha rank among Japanese macaques”. In: Fa JE, Lindburg DG, editors. Evolution and ecology of macaque societies. Cambridge (UK): Cambridge U Pr. p 444-58.
  14. ^ Takahashi H. (2002) „Changes of dominance rank, age, and tenure of wild Japanese macaque males in the Kinkazan A troop during seven years”. Primates 43(2):133-8.
  15. ^ Nakamichi M, Kojima Y, Itoigawa N, Imakawa S, Machida S. (1995). „Interactions among adult males and females before and after the death of the alpha male in a free-ranging troop of Japanese macaques”. Primates 36(3):385-96.
  16. ^ Takahata Y. „Diachronic changes in the dominance relations of adult female Japanese monkeys of the Arashiyama B group”. In: Fedigan LM & Asquith PJ, editors. The monkeys of Arashiyama: Thirty-five years of research in Japan and the west. Albany(NY): SUNY Pr. p123-39.
  17. ^ Koyama NF. (2003) „Matrilineal cohesion and social networks in Macaca fuscata”. Intl J Primatol 24(4):797-811.
  18. ^ Ventura R, Majolo B, Schino G, Hardie S. (2005) „Differential effects of ambient temperature and humidity on allogrooming, self-grooming, and scratching in wild Japanese macaques”. Am J Phys Anth 126(4):453-7.
  19. ^ Koyama N. (1991) „Grooming relationships in the Arashiyama group of Japanese monkeys”. In: Fedigan LM, Asquith PJ, editors. The monkeys of Arashiyama: thirty-five years of research in Japan and the west. Albany (NY): SUNY Pr. p211-26.
  20. ^ a b Nakamichi M, Shizawa Y. (2003) „Distribution of grooming among adult females in a large, free-ranging group of Japanese macaques”. Intl J Primatol 24(3):607-25.
  21. ^ Tsukahara T. (1990) „Initiation and solicitation in male-female grooming in a wild Japanese macaque troop on Yakushima island”. Primates 31(2):147-56.
  22. ^ Tanaka I. (1995) „Matrilineal distribution of louse egg-handling techniques during grooming in free-ranging Japanese macaques”. Am J Phys Anth 98(2):197-201.
  23. ^ a b Huffman MA. (1992) „Influences of female partner preference on potential reproductive outcome in Japanese macaques”. Folia Primatol 59(2):77-88.
  24. ^ Gouzoules H, Goy RW. (1983) „Physiological and social influences on mounting behaviour of troop-living female monkeys (Macaca fuscata)”. Am J Primatol 5(1):39-49.
  25. ^ Perloe SI. (1992) „Male mating competition, female choice and dominance in a free-ranging group of Japanese macaques”. Primates 33(3):289-304.
  26. ^ Soltis J. (1999) „Measuring male-female relationships during the mating season in wild Japanese macaques”. Primates 40(3):453-67.
  27. ^ Sprague DS. (1991) „Mating by non-troop males among the Japanese macaques of Yakushima island”. Folia Primatol 57(3):156-8.
  28. ^ Vasey PL, Foroud A, Duckworth N, Kovacovsky SD. (2006) „Male-female and female-female mounting in Japanese macaques: a comparative study of posture and movement”. Arch Sex Behav 35(2):117-29.
  29. ^ Wolfe L. (1979) „Sexual maturation among members of a transported troop of Japanese macaques”. Primates 20(3):411-8.
  30. ^ Hanby JP, Brown CE. (1974) „The development of sociosexual behaviours in Japanese macaques Macaca fuscata”. Behaviour 49:152-96.
  31. ^ Fedigan LM, Zohar S. (1997) „Sex differences in mortality of Japanese macaques: twenty-one years of data from the Arashiyama west population”. Am J Phys Anth 102(2):161-75.
  32. ^ Thomsen R. (1997) "Observation of periparturitional behaviour in wild Yakushima macaques ( Macaca fuscata yakui) ". Folia Primatol 68(6):338-41.
  33. ^ a b v g Hiraiwa M. (1981) „Maternal and alloparental care in a troop of free-ranging Japanese monkeys”. Primates 22(3):309-29.
  34. ^ Bardi M, Shimizu K, Fujita S, Borgognini-Tarli S, Huffman MA. (2001) „Social behavior and hormonal correlates during the perinatal period in Japanese macaques”. Horm Behav 39(3):239-46.
  35. ^ a b Gouzoules H. (1984) „Social relations of males and infants in a troop of Japanese monkeys: a consideration of causal mechanisms”. In: Taub DM, editor. Primate paternalism. New York: Van Nostrand Reinhold Co. p 127—45.
  36. ^ a b Glick BB, Eaton GG, Johnson DF, Worlein J. (1986) „Social behavior of infant and mother Japanese macaques (Macaca fuscata) : effects of kinship, partner sex, and infant sex”. Intl J Primatol 7(2):139-55.
  37. ^ Nakamichi M. (1989) „Sex differences in social development during the first 4 years in a free-ranging group of Japanese monkeys, Macaca fuscata”. Anim Behav 38(5):737-48.
  38. ^ a b Animal Diversity Web, § „Other Comments”, ¶ 1, sent. 5, downloaded 2009-02-15T16:00+09:00
  39. ^ a b v Blue Planet Biomes, ¶ 12, sent. 1, downloaded 2009-02-15T16:00+09:00
  40. ^ „Carrying and Washing of Grass Roots by Free-Ranging Japanese Macaques at Katsuyama” by Nakamichi, Masayuki; Kato, Eiko; Kojima, Yasuo; and Itoigawa, Naosuke in „Folia Primatologica:International Journal of Primatology”; Vol. 69, No. 1, 1998, § „Abstract”, ¶ 1, sent. 1, downloaded 2009-02-15T16:00+09:00
  41. ^ „Monkeys Have Accent, Japanese Study Finds”
  42. ^ a b v g Crvena lista (jezik: engleski)
  43. ^ a b Uehara S. (1975) „The importance of the temperate forest elements among woody food plants utilized by Japanese monkeys and its possible historical meaning for the establishment of the monkeys & apes; range: a preliminary report”. In: Kondo S, Kawai M, Ehara A, editors. Contemporary primatology, proceedings of the 5th International Congress of Primatology. Basel(CH):S. Karger. p392-400.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Japanski makaki na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za životinje je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јапански_макаки&oldid=26795943”