Батат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Батат (слатки кромпир)
Sweet potatoes.JPG
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Solanales
породица: Convolvulaceae
род: Ipomoea
Биномијална номенклатура
Ipomoea batatas
Екологија таксона

Батат или слатки кромпир (лат. Ipomoea batatas) je брашнасти гомољ налик репи, вишегодишња тропска биљка из породице Convolvulus.[1] Проналази се и под називом индијски кромпир. По изгледу подсећа на обичан кромпир, по издуженом и помало неправилном облику као спој кромпира и шаргарепе. Слаткастог је укуса, а по хемијском саставу је врло сличан обичном црвеном или белом кромпиру, с тим што садржи више протеина.[2] Посебно га карактерише висок проценат бетакаротена који је познат антиоксидант.

Иако се у топлијим крајевима гаји као вишегодишња, у крајевима са 5-6 месеци без мраза се гаји као једногодишња биљка. У прехрани се користе његова секундарна задебљања корена, као и младо зелено лишће.[3] Постоје више врста батата. Најраширенији су батати белог, наранџастог и љубичастог корена[1], а проналази се и у жутој и црвеној боји.[4]

Порекло[уреди]

Порекло биљке је из Средње и Јужне Америке. Данас се масовно гаји у Азији, Америци и Африци где представља водећу кртоласту биљку. У последње време постаје све популарнији и у Европи. Данас добро успева у Шпанији и Француској.[1]

Батат у Андалузији потпуно замењује кромпир. Због несташице кромпира у Немачкој око 1850. године, батат се почео сладити по Немачкој све до Париза.[5]

Хранљива својства[уреди]

Батат је високоенергетска култура. Садржи пуно скроба, мало шећера и нимало масти. Богат је витаминима (А, Б6, Ц, Е), минералима (K, Ca, Mg, Fe) и угљеним хидратима.[3] Каротеноиди из батата делују на одржавање доброг вида, јачају имунитет и имају антиоксидантне карактеристике које штите од канцерогених обољења.[4]

Батат је посебно погодна намирница за људе који болују од дијабетеса, због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцију глукозе.[2]

Биолошке особине и производња[уреди]

Батат је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним, влажмим и осунчаним земљиштима, па га је у условима у нашим крајевима потребно наводњавати.[5] Поред тога, земљиште задржава температуру и потребну количину влаге и када се земља пре садње добро исфрезује, дигне на гредице и преко развуче црна фолија. Батат најбоље приносе даје на оцедитом и растреситом земљишту. Најбоље предкултуре за садњу батата су било које житарице, а не препоручује се кукуруз.

Садња се одвија искључиво из расада у месецима кад прође опасност од мразева, а вађење се обавља крајем септембра и у октобру, пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, а на већој површини са модификованим плугом.

Батат је потребно чувати у мрачним, топлим просторијама у којима је температура не силази испод 10 степени, а никако не у фрижидерима и хладњачама, јер тада трули.[1]

Припрема у исхрани[уреди]

Пошто је батат скробна намирница, у кулинарству се користи као замена за кромпир. Због мноштва минерала, слаткастог је укуса и нема потребе да се соли. Батат се може припремати на разне начине, користи се печен у рерни и на роштиљу, пржен, куван на пари, у супама, чорбама, пиреима и шејковима. Користи се и у припреми разних посластица, попут пудинга, штрудли и пита.[4] Зарад чувања ароме и укуса, најбоље га је кувати између 30 и 40 минута, што зависи и од величине корена.

Од њега се прави брашно тако што се његово гомољасто корење може кувати, пржити или млети. Млади листови се приправљају и једу као спанаћ или салата.[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Батат - слатки кромпир“, batat.rs. Приступљено 12. децембра 2013.
  2. 2,0 2,1 „Батат: слатки кромпир“, NaDijeti.com, 15. август 2013. Приступљено 12. децембра 2013.
  3. 3,0 3,1 „Шта је то батат и како се узгаја?“, Нада Ландека, magicus.info. Приступљено 12. децембра 2013.
  4. 4,0 4,1 4,2 „Зашто би требало јести батат“, Нина Топић, lifepressmagazin.com. Приступљено 12. децембра 2013.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Слатки кромпир и чикока“, poljoberza.net. Приступљено 12. децембра 2013.

Спољашњи извори[уреди]