Батат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Батат (слатки кромпир)
Sweet potatoes.JPG
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Solanales
породица: Convolvulaceae
род: Ipomoea
Биномијална номенклатура
Ipomoea batatas
Екологија таксона

Батат или слатки кромпир (лат. Ipomoea batatas) je брашнасти гомољ налик репи, вишегодишња тропска биљка из породице Convolvulus.[1] Проналази се и под називом индијски кромпир. По изгледу подсећа на обичан кромпир, по издуженом и помало неправилном облику као спој кромпира и шаргарепе. Слаткастог је укуса, а по хемијском саставу је врло сличан обичном црвеном или белом кромпиру, с тим што садржи више протеина.[2] Посебно га карактерише висок проценат бетакаротена који је познат антиоксидант.

Иако се у топлијим крајевима гаји као вишегодишња, код нас[објаснити] и у крајевима са 5-6 месеци без мраза се гаји као једногодишња биљка. У прехрани се користе његова секундарна задебљања корена, као и младо зелено лишће.[3] Постоје више врста батата. Најраширенији су батати белог, наранџастог и љубичастог корена[1], а проналази се и у жутој и црвеној боји.[4]

Порекло[уреди]

Порекло биљке је из Средње и Јужне Америке. Данас се масовно гаји у Азији, Америци и Африци где представља водећу кртоласту биљку. У последње време постаје све популарнији и у Европи. Данас добро успева у Шпанији и Француској.[1] Код нас[објаснити] је почео да се узгаја тек око 2004. године.[2]

Батат у Андалузији потпуно замењује кромпир. Због несташице кромпира у Немачкој око 1850. године, батат се почео сладити по Немачкој све до Париза.[5]

Хранљива својства[уреди]

Батат је високоенергетска култура. Садржи пуно скроба, мало шећера и нимало масти. Богат је витаминима (А, Б6, Ц, Е), минералима (K, Ca, Mg, Fe) и угљеним хидратима.[3] Каротеноиди из батата делују на одржавање доброг вида, јачају имунитет и имају антиоксидантне карактеристике које штите од канцерогених обољења.[4]

Батат је посебно погодна намирница за људе који болују од дијабетеса, због ниског гликемијског индекса који осигурава спорију апсорпцију глукозе.[2]

Биолошке особине и производња[уреди]

Батат је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним, влажмим и осунчаним земљиштима, па га је у условима у нашим крајевима потребно наводњавати.[5] Поред тога, земљиште задржава температуру и потребну количину влаге и када се земља пре садње добро исфрезује, дигне на гредице и преко развуче црна фолија. Батат најбоље приносе даје на оцедитом и растреситом земљишту. Најбоље предкултуре за садњу батата су било које житарице, а не препоручује се кукуруз.

Садња се одвија искључиво из расада у месецима кад прође опасност од мразева, а вађење се обавља крајем септембра и у октобру, пре мразева и обилних киша. Батат се вади ручно када је у питању мањи број биљака, а на већој површини са модификованим плугом.

Батат је потребно чувати у мрачним, топлим просторијама у којима је температура не силази испод 10 степени, а никако не у фрижидерима и хладњачама, јер тада трули.[1]

Припрема у исхрани[уреди]

Пошто је батат скробна намирница, у кулинарству се користи као замена за кромпир. Због мноштва минерала, слаткастог је укуса и нема потребе да се соли. Батат се може припремати на разне начине, користи се печен у рерни и на роштиљу, пржен, куван на пари, у супама, чорбама, пиреима и шејковима. Користи се и у припреми разних посластица, попут пудинга, штрудли и пита.[4] Зарад чувања ароме и укуса, најбоље га је кувати између 30 и 40 минута, што зависи и од величине корена.

Од њега се прави брашно тако што се његово гомољасто корење може кувати, пржити или млети. Млади листови се приправљају и једу као спанаћ или салата.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г „Батат - слатки кромпир“, batat.rs. Приступљено 12. децембра 2013.
  2. ^ а б в „Батат: слатки кромпир“, NaDijeti.com, 15. август 2013. Приступљено 12. децембра 2013.
  3. ^ а б „Шта је то батат и како се узгаја?“, Нада Ландека, magicus.info. Приступљено 12. децембра 2013.
  4. ^ а б в „Зашто би требало јести батат“, Нина Топић, lifepressmagazin.com. Приступљено 12. децембра 2013.
  5. ^ а б в „Слатки кромпир и чикока“, poljoberza.net. Приступљено 12. децембра 2013.

Спољашњи извори[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Батат