Malavi (jezero)

Koordinate: 12° 11′ 00″ J; 34° 22′ 00″ I / 12.183333° J; 34.366667° I / -12.183333; 34.366667
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Језеро Малави)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Lake Malawi (muzička grupa).
Malavi-Njasa
Jezero Malavi
Koordinate12° 11′ 00″ J; 34° 22′ 00″ I / 12.183333° J; 34.366667° I / -12.183333; 34.366667
12° 11′ 00″ J; 34° 22′ 00″ I / 12.183333° J; 34.366667° I / -12.183333; 34.366667
Tipprirodno, tektonsko
PritokeRuhuhu[1]
OtokeŠira[1]
Zemlje basena Malavi,  Mozambik,  Tanzanija
Maks. dužina560 km (350 mi)[1] to 580[2] km
Maks. širina75 km (47 mi)[1] km
Površina29,600 km2 (11,429 sq mi)[1] km2
Pros. dubina292 m (958 ft)[3] m
Maks. dubina706 m (2.316 ft)[3] m
Zapremina8.400 km3 (2.000 cu mi)[3] km3
Nad. visina474 m
Malavi-Njasa na karti Malavija
Malavi-Njasa
Malavi-Njasa
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Jezero Malavi ili jezero Njasa je najjužnije od Afričkih velikih jezera na jezerskoj visoravni.[1][3] Dugo je 560 do 580 km, ima maksimalnu širinu od 75 km i površinu od oko 29.600 km². Treće je po veličini jezero Afrike i deveto u svetu. Njegova otoka je Šire koja se uliva u Zambezi, a njegova najveća pritoka je Ruhuhu.

Jezero Malavi 1967.

Zemlje koje izlaze na njega su Malavi, Tanzanija i Mozambik. U jezeru se nalaze dva naseljena ostrva, Likoma i Čizumulu, koji pripadaju Malaviju ali su okruženi teritorijalnim vodama Mozambika. [4]

Vode jezera Malavi su dom za najveći broj jezerskih ribljih vrsta u svetu.[4] Naročito je poznato po ciklidama.[5] Nacionalni park jezero Malavi[6] je od 1984. na UNESKO listi Svetske baštine. Jezero Njasa otkrio je Dejvid Livingston 1859. godine.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Jezero Malavi je dugačko između 560 km (350 mi)[1] i 580 km (360 mi),[2] i široko oko 75 km (47 mi) na najširoj tački. Jezero ima ukupnu površinu od oko 29,600 km2 (11,429 sq mi).[1] Jezero je 706 m (2.316 ft) duboko na najdubljoj tački, nalazi se u velikoj depresiji u severno-centralnom delu.[7] Još jedna manja depresija na krajnjem severu dostiže dubinu od Another smaller depression in the far north reaches a depth of 528 m (1.732 ft).[7] Južna polovina jezera je plića; manje od 400 m (1.300 ft) u južno-centralnom delu i manje od 200 m (660 ft) na krajnjem jugu.[7] Jezero ima obale na zapadnom Mozambiku, istočnom Malaviju i južnoj Tanzaniji. Najveća reka koja se uliva u nju je reka Ruhuhu, a na njenom južnom kraju postoji ispust, reka Šire, pritoka koja se uliva u veoma veliku reku Zambezi u Mozambiku.[2] Isparavanje čini više od 80% gubitka vode iz jezera, znatno više od reke Šir koja se izliva.[8] Izlivi iz jezera Malavi u reku Šire su od vitalnog značaja za privredu, jer vodni resursi nizvodno podržavaju hidroenergiju, navodnjavanje i biodiverzitet.[9] Izražena je zabrinutost zbog budućih uticaja klimatskih promena na jezero Malavi usled nedavnog pada nivoa jezera i ukupnog trenda sušenja.[10] Klima u regionu jezera već doživljava promene, a predviđa se porast temperatura širom oblasti.[11]

Nacionalni park jezera Malavi nalazi se na južnom kraju jezera.[12]

  • Jezero Malavi (1967)
    Jezero Malavi (1967)
  • Plaža Mvaja
    Plaža Mvaja
  • Plaža na Kejp Maklear blizu zaliva Majmunskog zaliva
    Plaža na Kejp Maklear blizu zaliva Majmunskog zaliva

Geološka istorija[uredi | uredi izvor]

Topografski profil riftnog ramena jezera Malavi.
Istočnoafrički rift (crveno) sa jezerima u dolini Rifta, Malavi je na jugu.

Malavi je jedno od najvećih jezera u dolini rifta i drevno jezero. Jezero leži u dolini formiranoj otvaranjem Istočnoafričkog rascepa, gde se Afrička tektonska ploča deli na dva dela. Ovo se zove divergentna granica tektonike ploča. Malavi se obično procenjuje da je star 1-2 miliona godina (mya),[13][14] ali noviji dokazi ukazuju na znatno starije jezero sa basenom koji je počeo da se formira pre oko 8,6 miliona godina i prvi put se pojavilo stanje dubokih voda pre 4,5 miliona godina.[15][16]

Nivoi vode su dramatično varirali tokom vremena, u rasponu od skoro 600 m (2.000 ft) ispod trenutnog nivoa[17] do 10—20 m (33—66 ft) iznad.[15] Tokom pojedinih perioda, jezero se skoro potpuno isušilo, ostavljajući samo jedno ili dva relativno mala, visoko alkalna i slana jezera u trenutno najdubljim delovima Malavija.[15][17] Hemija vode koja liči na trenutne uslove pojavila se tek pre oko 60.000 godina.[17] Procenjuje se da su se glavni periodi niske vode dogodili pre oko 1,6 do 1,0–0,57 miliona godina (gde se možda jezero potpuno osušilo), pre 420.000 do 250.000–110.000 godina,[15] pre oko 25.000 godina i pre 18.000–10.700.[16] Tokom vrhunca perioda niske vode između 1390. i 1860. godine, pretpostavlja se da je jezero bilo 120—150 m (390—490 ft) ispod trenutnog nivoa vode.[14]

Karakteristike vode[uredi | uredi izvor]

Voda u jezeru je alkalna (pH 7,7–8,6) i topla sa tipičnom površinskom temperaturom između 24—29 °C (75—84 °F), dok su duboki delovi tipično oko 22 °C (72 °F).[18] Termoklin se nalazi na dubini od 40—100 m (130—330 ft).[8] Granica kiseonika je na dubini od približno 250 m (820 ft), što efektivno ograničava ribu i druge aerobne organizme na gornji deo.[19] Voda je veoma bistra za jezero i vidljivost može biti do 20 m (66 ft), ali nešto manje od polovine ove vrednosti je češće i ispod 3 m (10 ft) u blatnjavim uvalama.[7] Međutim, tokom kišne sezone od januara do marta, vode su mutnije zbog mutnih rečnih priliva.[20]

Evropsko otkriće i kolonizacija[uredi | uredi izvor]

Portugalski trgovac Kandido Žoze da Kosta Kardozo bio je prvi Evropljanin koji je posetio jezero 1846. godine.[21] Dejvid Livingston je stigao do jezera 1859. godine i nazvao ga jezero Najasa.[2] Takođe ga je nazvao parom nadimaka: Jezero zvezda i Jezero Oluje.[22] Nadimak Jezero zvezda nastao je nakon što je Livingston posmatrao svetla sa lampiona ribara u Malaviju na njihovim čamcima, koja iz daljine podsećaju na zvezde na nebu.[23] Kasnije, nakon što je iskusio nepredvidive i izuzetno nasilne oluje koje su zapljusnule ovu oblast, on ga je takođe nazvao Jezerom oluja.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž „Malawi Cichlids”. AC Tropical Fish. Aquaticcommunity.com. Pristupljeno 2007-04-02. 
  2. ^ a b v g „Lake Nyasa”. Columbia Encyclopedia Online. Columbia University Press. Pristupljeno 2011-08-02. 
  3. ^ a b v g „Lake Malawi”. World Lakes Database. International Lake Environment Committee Foundation. Arhivirano iz originala 10. 2. 2007. g. Pristupljeno 2007-04-02. 
  4. ^ a b „Protected Areas Programme”. United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre, UNESCO. oktobar 1995. Arhivirano iz originala 2008-05-11. g. Pristupljeno 2008-06-26. 
  5. ^ Turner, Seehausen, Knight, Allender, and Robinson (2001). "How many species of cichlid fishes are there in African lakes?" Molecular Ecology 10: 793–806.
  6. ^ WWF (10 June 2011). "Mozambique’s Lake Niassa declared reserve and Ramsar site" Retrieved 17 July 2014.
  7. ^ a b v g Konings, Ad (1990). Ad Konings' Book of Cichlids and all the other Fishes of Lake Malawi. ISBN 978-0866225274. 
  8. ^ a b Park, L.E.; and A.S. Cohen (2011). Paleoecological response of ostracods to early Late Pleistocene lake-level changes in Lake Malawi, East Africa. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology 303: 71–80. . doi:10.1016/j.palaeo.2010.02.038.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  9. ^ Bhave, A., Vincent, K. and Mkwambisi, D. (2019) Projecting future water availability in Lake Malawi and the Shire River basin, Future Climate for Africa Brief, Cape Town: CDKN.
  10. ^ Bhave, Ajay G.; Bulcock, Lauren; Dessai, Suraje; Conway, Declan; Jewitt, Graham; Dougill, Andrew J.; Kolusu, Seshagiri Rao; Mkwambisi, David (2020-05-01). „Lake Malawi's threshold behaviour: A stakeholder-informed model to simulate sensitivity to climate change”. Journal of Hydrology (na jeziku: engleski). 584: 124671. Bibcode:2020JHyd..58424671B. ISSN 0022-1694. S2CID 213751778. doi:10.1016/j.jhydrol.2020.124671. 
  11. ^ Future Climate for Africa, "How can we improve the use of information for a climate-resilient Malawi?", February 2020,https://futureclimateafrica.org/resource/how-can-we-improve-the-use-of-information-for-a-climate-resilient-malawi/
  12. ^ „Lake Malawi National Park”. World Heritage List. UNESCO. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  13. ^ Wilson, Ab.; Teugels, Gg.; Meyer, A. (april 2008). Moritz, Craig, ur. „Marine Incursion: The Freshwater Herring of Lake Tanganyika Are the Product of a Marine Invasion into West Africa”. PLOS ONE. 3 (4): e1979. Bibcode:2008PLoSO...3.1979W. PMC 2292254 Slobodan pristup. PMID 18431469. doi:10.1371/journal.pone.0001979 Slobodan pristup. 
  14. ^ a b Givnish, T.J.; and K.J. Sytsma, editors (1997). Molecular Evolution and Adaptive Radiation, p. 598. ISBN 0-521-57329-7.
  15. ^ a b v g Delvaux, D. (1995). Age of Lake Malawi (Nyasa) and water level fluctuations. Mus. roy. Afr. centr., Tervuren (Belg.), Dept. Geol. Min., Rapp. ann. 1993 & 1994: 99–108.
  16. ^ a b Sturmbauer; Baric; Salzburger; Rüber; and Verheyen (2001). Lake Level Fluctuations Synchronize Genetic Divergences of Cichlid Fishes in African Lakes. Mol Biol Evol 18(2): 144–154. . doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a003788.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  17. ^ a b v Cohen; Stone; Beuning; Park; Reinthal; Dettman; Scholz; Johnson; King; Talbot; Brown; and Ivory (2007). Ecological consequences of early Late Pleistocene megadroughts in tropical Africas. Proc Natl Acad Sci USA 104(42): 16422-16427. . doi:10.1073/pnas.0703873104.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  18. ^ Stauffer, J.R.; and H. Madsen (2012). Schistosomiasis in Lake Malawi and the Potential Use of Indigenous Fish for Biological Control. Pp. 119–140 in: Rokni, M.B., editor. Schistosomiasis. ISBN 978-953-307-852-6.
  19. ^ Lowe-McConnell, R.H. (2003). Recent research in the African Great Lakes: Fisheries, biodiversity and cichlid evolution. Freshwater Forum 20(1): 4–64.
  20. ^ „What Are The Primary Inflows And Outflows Of Lake Malawi?”. WorldAtlas (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-10-24. 
  21. ^ Jeal, Tim (1973). LivingstoneNeophodna slobodna registracija. New York: G. P. Putnam’s Sons. ISBN 9780399112157. 
  22. ^ Bayly, Paul (2014-03-27). David Livingstone, Africa's Greatest Explorer: The Man, the Missionary and the Myth (na jeziku: engleski). Fonthill Media. 
  23. ^ a b R. W. McColl (2005). Encyclopedia of World Geography. 1. Infobase Publishing. str. 576. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Malavi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малави_(језеро)&oldid=27551333”