Мозамбик

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 10°-27° ЈГ Ш, 30°-41° ИГД

Република Мозамбик
República de Moçambique
Jamhuri la Msumbiji
Застава Мозамбика Грб Мозамбика
Застава Грб


Положај Мозамбика
Главни град Мапуто
Службени језик Португалски
Облик државе Председничка република
 — Председник Арманду Гебуза
 — Премијер Алберту Вакина
Независност: 25. јун 1975.
Површина  
 — укупно 801,590 km² (35)
 — вода (%) 2.2
Становништво  
 — 2012. 23.700.715 [1] (50)
 — густина 28.7/km² 
Валута Мозамбички метикал
Временска зона UTC +2
Интернет домен .mz
Позивни број +258

Мозамбик, или званично Република Мозамбик (порт. República de Moçambique), је земља на југоистоку Африке [2] која се граничи са Јужном Африком, Танзанијом, Малавијем, Замбијом и Зимбабвеом. Чланица је Заједнице земаља португалског језика и Комонвелта. Главни град је Мапуто који се налази на југу земље.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Мозамбика

Први насељеници Мозамбика су били ловци и сакупљачи, преци народа Коисани. Између четвртог и петог века Банту народи су се населили, они су били пољопривредници и обрађивали су гвожђе.

Мозамбик је био колонизован од стране Португалије током шестнаестог и седамнаестог века. Као португалска колонија, Мозамбик је био главни извор робова за европске колоније у Америци. Почетком двадесетог века Португалци су пребацили управу већег дела Мозамбика на велике приватне компаније, као Мозамбик Компанија, Замбези Компанија и Њаса Компанија, које су контролисали и финансирали Британци који су повезали Мозамбик железницом са околним земљама.

После Другог светског рата, када је већина европских земаља дала својим колонијама независност, Португалија је одлучила да су Мозамбик и друге колоније прекоморске провинције матичне земље. 1962. године више антиколонијалних политичких група су формирале Фронт за Ослобођење Мозамбика (ФРЕЛИМО) који је покренуо оружане нападе на колијалне власти септембра 1964. После десет година спорадичног ратовања ФРЕЛИМО није остварио значајне напретке. После војног удара којим је збачена влада Антонија Салазара 1974, Португалија је одлучила да додели независност својим колонијама. Мозамбик је постао независтан 25. јуна 1975.

После постизања независности, Мозамбик је претрпео пустошећи грађански рат између социјалистичке владе и антикомунистичког устаничког покрета. На крају рата 1992. године, више од милион људи је умрло, а привреда државе је упропашћена.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Мозамбика
Мапа Мозамбика

У својој најширој тачки, Мозамбик је широк 1100 km од истока до запада; на најужој мање од 100 km. Размак између најудаљеније северне и јужне тачке је око 1900 km. Укупна површина државе је 799380 km². 2470 km обале Мозамбика заузима око једне трећине обале источне Африке. Већи дио обале Мозамбика је ниско положен и састоји се од мочвара и песковитих плажа, а иза њих су проређене шуме и пашњаци, које прекривају око две петине државе. У најудаљенијој унутрашњости се налази неколико планинских регија формираних на углу јужног афричког платоа. Планинске регије су Лебомбо планине на југу; брдске области Маника и Горонгоса дуж границе са Зимбабвеом, све до Бинге, највећег врха Мозамбика 2436 m; планински крај Ангониа и Намули врхови на северу; и друге планинске регије на северу дуж језера Малави (Њаса).

Административна подела[уреди]

Мозамбик је подељен у једанаест провинција које су подељене у 129 дистрикта. Провинције су: Капо Делгадо, Газа, Инхамбанем, Маника, Мапуто (град), Мапуто (провинција), Нампула, Ниаса, Софала, Тете, Замбезиа.

Економија[уреди]

Половина становништва живи испод границе сиромаштва, а 75% становништва ради у пољопривреди. Када се 1992. завршио грађански рат у земљи, Мозамбик је био једна од најсиромашнијих земаља на свету. Још увек је једна од најсиромашнијих земаља, али је задњих година дошло до наглог економског успона. На сатанку чланова Париског клуба 2001. Мозамбику је опроштен значајан део спољашњег дуга чиме је подстакнут развој земље. Збрињавање ратних избеглица и успешне економске реформе довели су до значајног раста: просечни раст од 1993. до 1999. је био 6,7%, а од 1997. до 1999. просечан раст је био преко 10% годишње. Велике поплаве током 2000. смањиле су раст на 2,1%. 2001. земља је остварила економски раст од 14,8%. Процењено је да ће идућих година економски раст бити између 7% и 10%.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Мозамбика

Провинције Замбезија и Нампула су најнасељеније, у њима живи око 45% становништва земље. Народ Макуа који има око четири милиона припадника је доминантна група на северу земље. Народи Сена и Шона (углавном Ндау) живе у долини реке Замбези, а народ Шанган је најбројнији на југу Мозамбика. Друге етничке групе су: Маконде, Јао, Свахили, Тонга, Чопи, Шона и Нгуни (укључујући и Зулу). У земљи живи и мали број Европљана углавном Португалаца. Остале мањине су пореклом из Индије, Пакистана, португалске Индије и арапских земаља, као и 7000 Кинеза. Хришћани чине 20% до 30% становништва, муслимани 15% до 20%, а остатак су локална веровања. Португалски је званични језик и језик који се највише говори, зато што Банту народи говоре више својих језика (од којих се највише користе Свахили, Макау, Сена, Ндау и Шанган). Арапи, Кинези и Индијци поред португалскога као другога језика говоре и своје језике. Образованији слојеви друштва говоре и енглески који се учи у школама као други или трећи језик.

Пејзаж Мозамбика.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Са других Викимедијиних пројеката :