Ljudsko oko
Oko je organ mnogih životinja i čoveka koji služi pretvaranju svetlosti u nervne impulse. Ljudsko oko je parni organ koji funkcioniše poput fotoaparata i kamera: prozirni prednji delovi oka lome zrake svetlosti projektujući umanjenu i obrnutu sliku na fotosenzitivnu mrežnjaču gde se u specijalizovanim nervnim ćelijama obavlja pretvorba u električne nervne impulse.[1][2]
Oko je najvažnije ljudsko čulo jer njime primamo 90% svih informacija iz okoline. Omogućuje svesnu percepciju svetla, vid, koji, među ostalom, omogućava razlikovanje boja i percepciju dubine. Ljudsko oko ima vidno polje od 200˚ i može razlikovati 10 miliona nijansi boja.[3][4]
Svako oko pokreće po tri para očnih mišića: dva para ravnih, i jedan par kosih mišića. Očna jabučica je pokretljiva oko sve tri ose, poput kardanskog zgloba. Očna jabučica ima tri membrane. Spoljnu čine beličasto-poluprozirna beonjača i prozirna rožnjača. Beonjača daje oku stanovitu čvrstoću i oblik. Na nju se pripajaju spoljašnji očni mišići (drugi njihovi krajnji otvori su na zidovima očne duplje: ravnih i donjeg kosog na vezivnom prstenu oko optičkog nerva u vrhu očne duplje, dok se gornji kosi mišić pripaja na gornji koštani zid očne duplje).[5]
Dublje od beonjače je srednja očna opna ili uvea, koju čine sudovnjača, šarenica i cilijarno telo. Ona je prokrvljena mnogim krvnim sudovima. Sudovnjača sadrži pigment koji sprečava prodiranje svetlosti u očnu jabučicu na bilo kom mestu osim zenice.
Boja šarenice zavisi od količine pigmenta: što je više pigmenta, to je oko tamnije: najviše pigmenta sadrže tamnosmeđe šarenice, potom svetlosmeđe, zelene, a najmanje pigmenta imaju plave šarenice. Albino ljudi u očima nemaju pigmenta i šarenice su im prozirne, pa se zbog odraza svetlosti s krvnih sudova šarenice, sudovnjačnj i mrežnice čini da su im šarenice sivkastoružičaste.[6]
Unutrašnji sloj očne jabučice čini mrežnjača koja ima dva dela: optički i slepi. Mrežnjača je poluprozirna membrana sastavljena od četrdesetak vrsta nervnih ćelija. Deo mrežnjače odgovoran za oštrinu vida je žuta mrlja. Žuta mrlja je srednji deo mrežnjače gde su nervne ćelije najgušće raspoređene. Pored žute pege nalazi se početak vidnog živca koji je neosetljiv na svetlo, pa se njegova projekcija u vidnom polju naziva slepa pega.[7]
Sadržaj očne jabučice čine očna vodica, očno sočivo i staklasto telo.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Kako funkcionira ljudsko oko”. LCL optika. Arhivirano iz originala 02. 02. 2020. g. Pristupljeno 2. 2. 2020.
- ^ „Ljudsko oko”. Zdravlje TV. Arhivirano iz originala 02. 02. 2020. g. Pristupljeno 2. 2. 2020.
- ^ „Ljudsko oko”. Laser fokus. Pristupljeno 2. 2. 2020.
- ^ „LJUDSKO OKO – funkcije i vid”. Bilic Vision. Arhivirano iz originala 02. 02. 2020. g. Pristupljeno 2. 2. 2020.
- ^ „Ljudsko oko”. Profilens. Arhivirano iz originala 02. 02. 2020. g. Pristupljeno 2. 2. 2020.
- ^ „Ljudsko oko može da vidi i treću osobinu svetlosti”. N1. Arhivirano iz originala 02. 02. 2020. g. Pristupljeno 2. 2. 2020.
- ^ „50 zanimljivih činjenica o ljudskom oku za koje možda niste znali”. Novosti. Pristupljeno 2. 2. 2020.
