Ухо

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Уво)
Уво (ухо)
Earrr.JPG
Ушна шкољка је спољашњи део уха
HumanEar.jpg
Структура уха

Уво или ухо је периферни орган чула слуха и равнотеже. Чуло слуха не игра само улогу у комуникацији већ служи и као систем за упозорење и оријентацију. У унутрашњем уву смештен је Кортијев орган, као најважнији део органа чула слуха, јер претвара звучне таласе који из спољашње средине преко спољашњег ушног ходника доспевају до бубне опне и унутрашњег до овог органа који их претвара у нервне импулса који се даље преносе кроз кохлеарни нерв. У унутрашњем уву смештен је и орган чула равнотеже, који информације о промени положаја главе и тела у простору такође претвара у нервне импулсе, које шаље вестибуларним нервом у централне структуре. Вестибуларни и кохлеарни живац се уједињују у вестибулокохлеарни живац. Вестибулокохлеарни нерв је 8. мождани нерв.

Многе животиње имају уши. Грађа и положај ушију су различити од врсте до врсте. Код инсеката уши су у виду сензора, а неки гуштери (саламандер) чују уз помоћ грудног коша и плућа. Змије не поседују спољашње уво, али је средње и унутрашње уво добро развијено.

Уши региструју звучне (механичке) таласе и претварају их у електричне сигнале, који се шаљу у централне структуре где се ти сигнали „дешифрују“ и настаје осећај слуха.

Људско уво може регистровати звучне таласе фреквенције од 16 до 20.000 херца. У старости је овај распон мањи због бројних дегенеративних промена. Неке животиње као нпр. слон могу да региструју дубље фреквенције, односно фреквенције у инфразвуку. Друге као нпр. слепи миш, делфин могу регистровати знатно веће фреквенције него човек, односно фреквенције у ултразвуку.

Улога ува као органа чула слуха није само да региструје звучне таласе, већ и да их локализује (улога у оријентацији). Уво може регистровати локацију одакле звук долази. Уво које је окренуто извору звука региструје звук раније од оног на супротној страни, односно чује га гласније. Ове разлике у чујности се прерађују у мозгу и добијају се информације о локацији са које долази звук. Међутим за одређивање тачне локације звука човеку није довољно само чуло слуха, већ и чуло вида.

Код других животиња, нпр. слепих мишева и делфина, довољно је само чуло слуха да би тачно регистровали извор звука. Они заправо виде звуком. Ове животиње емитују ултразвучне сигнале, који се одбијају од околних објеката. Одбијене сигнале региструју врло осетљивим чулом слуха. На слушном принципу раде сонари и радари.

Централни и периферни делови система слуха и равнотеже[уреди]

Органи чула слуха и равнотеже представљају доста сложен систем који има своје периферне и централне делове.

Периферни делови слушног система служе за пријем механичких таласа и њихово претварање у нервне импулсе. Периферни делови вестибуларног система региструју промену положаје тела у простору и ове опажаје такође претварају у нервне импулсе које шаљу у централни нервни систем.

Централни делови слушног система су смештени у мозгу. Они прерађују примљене информације са периферије на основу којих се у мозгу ствара доживљај слуха и положаја тела у простору. Централни делови вестибуларног система повезују информације из периферног вестибуларног система са другим системима као нпр. са визуелним системом (оком), малим мозгом и кичменом мождином.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Чуло слуха
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Чуло равнотеже

Уво као периферни орган чула слуха[уреди]

Периферни орган чула слуха је уво које се анатомски састоји од спољашњег, средњег и унутрашњег ува.

Периферном делу чула слуха припада и вестибулокохлеарни живац (видети кранијални живци).

Поремећаји и болести уха[уреди]

Око 10% становништва у индустријским земљама има значајна оштећења слуха. Оштећење чула слуха могу изазвати звучни сигнали јаке звучне енергије (јачине звука), али чак и дуготрајно излагање звучним сигналима средње јачине (око 70 децибела) може довести до оштећења слуха.

  • Старење ува. У старости се јавља старачко оштећење слуха познато као пресбиакусија, као последица старошћу изазваних дегенеративних промена у ћелијама чула слуха у унутрашњег ува.
  • Такође и у средњем уву може доћи до запаљења (отитис медија). Запаљењски процес изазива оток Еустахијеву тубу, која има улогу у ”проветравању” средњег ува што има за последицу поремећај у изједначавању притиска између средњег ува и спољашње средине и појаву испупчења бубне опне пут споља. Услед тога се запаљенски продукти (течност) нагомилавају у бубној дупљи и притисак у њој расте. Овакво запаљење се зове катар Еустахијеве тубе.
  • Баротраума. Ако пораст притиска у средњем уву надвлада еластичност бубне опне он може довести до њене перфорације (руптуре-пуцања), након чега се може јавити цурење сукрвичавог секрета из спољашњег ува и смањење тегоба јер накупљени секрет отиче, а пацијент осећа олакшање због пада притиска у средњем уву. Запаљење средњег ува се често јавља код деце због честих инфекција горњих дисајних путева и преноса инфекције кроз Еустахијеву тубу у средње уво.
  • Окоштавање слушних кошчица. Ово обољење се зове отосклероза а настаје услед разних процеса у уву који могу изазвати окоштавања слушних кошчица или целе бубне дупље и унутрашњег ува.
  • Повреда ува. Услед јаких физичких (акустичких) траума нпр. експлозија такође може доћи до оштећења бубне оне средњег и унутрашњег ува. Да би се спречила руптура бубне опне у току јаке акустичне трауме примењује се метода зевања или Валсалва маневар како би се у што краћем времену изједначио притисак у средњем уву максималним отварањем Еустахијеве тубе.
  • Оштећења унутрашњег ува могу бити последица неке инфекције (отитис интерна), трауме или употребе неких лекова. Као последица може се јавити оштећење слуха, губитак слуха и зујање у ушима (тинитус). Пошто је и орган чула равнотеже смештен у унутрашњем уву запаљењски процес може изазвати појаву вртоглавице.

Литература[уреди]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 86-387-0599-9
  • Rudolf Probst Gerhard Grevers Heinrich Iro}- 'Hals-Nasan-Ohren-Heilkunde -{Thieme ISBN 3-13-119032-9
Сензорни систем - Чуло слуха - уреди
Периферно чуло слуха
Спољашње уво: Ушна шкољка  Спољашњи слушни канал 

Средње уво: Бубна опна  Слушне кошчице (ЧекићНаковањУзенгијаМишићи средњег ува  Еустахијева тубаБубна дупља

Унутрашње уво: Пуж (Вестибулум  Полукружни канали Вестибулокохлеарни живац

Централно чуло слуха

Мозак: Кохлеарна једра → Горње оливарно једро → Коликулус инфериор → Медијално коленасто тело → Примарни слушни центар

Са других Викимедијиних пројеката :