Alfred Klebš

Alfred Klebš
Lični podaci
Datum rođenja	(1833-01-19)19. januar 1833.
Mesto rođenja	Kenigsberg, Prusija
Datum smrti	7. novembar 1872.(1872-11-07) (39 god.)
Mesto smrti	Getingen,
Obrazovanje	Univerzitet u Kenigsbergu
Naučni rad
Učenici	Gotlob Frege Aleksandar Vilhelm fon Bril
Mentori	Franc Ernst Nojman
Poznat po	Klebš-Gordanovi koeficijenti Klebšova površina

Rudolf Fridrih Alfred Klebš (nem. Rudolf Friedrich Alfred Clebsch, 19. januar 1833—7. novembar 1872) je bio nemački matematičar, poznat po značajnim doprinosima teoriji invarijantnosti i algebarskoj geometriji.

Rane godine

Klebš je 1850. upisao studije matematike na Univerzitetu u Kenigsbergu. Tu je bio pod uticajem matematičke škole Karla Gustava Jakobija i njegovih učenika Ludviga Ota Hesa i Fridriha Rihelota. Jakobi je umro godinu dana nakon što je Klebš postao student. Franc Ernst Nojman je bio glavni Klebšov mentor, kod koga je Klebš učio matematičku fiziku. Nakon diplomiranja 1854. Klebš je otišao u Berlin gde je bio učitelj. Tek je 1858. bio primljen da radi na Univerzitetu u Berlinu, koji je veoma brzo napustio i iste godine se zaposlio na Tehničkoj školi u Kalsrueu.

Klebš-Gordanovi koeficijenti

Na početku istraživačke karijere u Karlsrueu uglavnom se bavio problemima iz hidrodinamike i teorije elastičnosti. Napustio je 1863. Karlsrue i otišao u Gisen kod Paula Gordana. Počeo je da se bavi čistom matematikom, odnosno računima varijacija i parcijalnim diferencijalnim jednačinama. Sa Gordanom je 1866. zajednički izdao veliki rad o teoriji Abelovih funkcija. Njih dvojica su prvi osmislili Klebš-Gordanove koeficijente za sferne harmonike.

Algebarska geometrija

U Gisenu je Klebš osnovao školu algebarske geometrije i teorije invarijanti. Za razliku od Rimana, koji je u to vreme koristio geometrijski pristup Klebš je koristio algebarski pristup geometriji. Njegov rad O primeni Abelovih funkcija u geometriji (Über die Anwendung der Abelschen Functionen in der Geometrie) smatrali su začetkom moderne algebarske geometrije.

Nagla i prerana smrt

Otišao je 1868. u Getingen. Zajedno sa Karlom Gotfridom Nojmanom osnovao je Matematičke anale (Mathematische Annalen), matematički istraživački časopis od ogromnoga značaja. Umro je iznenada 1872. od difterije. Njegov rad na krivama nastavili su njegovi studenti Maks Neter i Aleksandar Vilhelm fon Bril.

Klebšove knjige

• Vorlesungen über geometrie , Tojbner, Lajpcig, 1876-1891, uredio Ferdinand Lindeman.
• Théorie der binären algebraischen Formen (Tojbner, 1872)
• Theorie der Abelschen Functionen sa P. Gordanom (Tojbner, 1866)
• Theorie der Elasticität fester Körper (Tojbner, 1862)

Literatura

• Biografija Alfreda Klebša