Калињинград

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калињинград
рус. Калининград

Стари и нови Калињинград
Стари и нови Калињинград

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Русија Русија
Федерални округ Северозападни
Област Калињинградска област
Основан 1255.
Статус града 1286.
Стара имена Тувангсте, Кенигзберг
Становништво
Становништво (2006.) 420 150
Положај
Координате 54°43′00″N 20°31′00″E / 54.716667, 20.516667
Временска зона UTC+3
Површина 215,7 km²
Russia conic location map.svg
Калињинград
Остали подаци
Градоначелник Александар Јарошук
ОКАТО код 27 401
Веб-страна www.klgd.ru


Калињинград (рус. Калининград, нем. Königsberg, пољ. Królewiec, а од 14. до 16. века: Królówgród, лт. Karaliaučius, лат. Regiomontium) је лучки град и главни град Калињинградске области, руске ексклаве између Пољске и Литваније, са приступом Балтичком мору. Са немачким именом, био је главни град немачке покрајине Источне Пруске, бившег пољског поседа Пруске кнежевине и, пре тога, Државе Тевтонског витешког реда.

Налази се на ушћу реке Прегел у Калињинградски залив. Има око 420 хиљада становника (2010). Калињинград је велики саобраћајни центар (железнички и друмски), има морску и речну луку као и међународни аеродром „Храброво“. Велики је центар машинске индустрије а развијени су металургија, лака индустрија, графичка индустрија и рибарство. Најзначајнији музеји су музеј ћилибара, историје уметности, светског океана, уметничка галерија, музеј утврђења, а град има и више драмских позоришта, великих библиотека (посебно су важни сачувани фрагменти Валенродске библиотеке), зоолошки врт и ботаничку башту. У центру града се налази катедрала изграђена од опеке у готском стилу.

Садржај

[уреди] Географија

Калињинград је смештен на ушћу реке Прегел, која тамо увире у Висланску лагуну. Географски положај Калињинграда је 54°43′СГШ 20°31′ИГД. Морска пловила могу доћи до Гдањског залива и Балтичког мора кроз Висланску лагуну и Балтијски кањон.


Клима Калининграда
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 12,7 15,6 23,0 27,9 30,6 33,5 36,3 36,5 31,2 26,4 19,4 13,3 36,5
Средњи максимум, °C 0,4 1,2 5,4 11,4 17,6 20,5 22,1 22,0 17,0 11,8 5,4 2,1 11,5
Средња температура, °C −1,9 −1,4 1,7 6,6 12,1 15,4 17,4 17,1 12,7 8,2 3,1 −0,1 7,6
Средњи минимум, °C −4,3 −3,9 −1,3 2,6 7,0 10,8 13,0 12,6 9,0 5,1 0,9 −2,4 4,1
Апсолутни минимум, °C −32,5 −33,3 −21,7 −5,6 −3,1 0,7 4,5 1,6 −2 −11,2 −18,7 −25,6 −33,3
Количина падавина, mm 62 46 45 40 51 78 74 84 83 85 78 78 804
Извор: Погода и климат


[уреди] Историја

[уреди] Држава витешког реда

Стара градска врата, позната као Краљева капија

Кенигзберг (нем. Königsberg, „Краљева гора“) су основали 1255. Тевтонски витезови за време освајања Пруске. Именован је тако у част чешког краља Отокара II, који је дошао да помогне реду у његовом освајању, скривеном иза покрштаватељских мисија познатих као Северни крсташки ратови.

Током наредних деценија, Тевтонски ред, уз помоћ разних витезова из западне Европе, покорио је домаће балтичке Прусе, чиме је започело истребљавање локалних балтичких Пруса и немачко насељавање у том подручју. Упркос свему томе, балтички пруски језик није изумро све до 18. века.

Кенигзберг је био главни град Самбије, која је била једна од четири дијецезе на које је папски легат Вилим Моденски поделио Пруску 1243. године. Свети Адалберт Прашки је постављен за главног свеца заштитника тамошње катедрале „Кенигсберг дом“. Калињинград је постао члан Ханзеатске лиге и важна лука за Пруску и Литванију.

Као резултат Тринаестогодишњег рата (познатог још и под именом „Рат градова“), рата између Тевтонског реда и Пољске, Држава Тевтонског витешког реда се смањила након Торуњског мира 1466. на подручје касније Кнежевине Пруске, под пољском круном.

[уреди] Познате личности града

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Русија Део искључиво посвећен Русији.
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Калињинград

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици