Калињинград
| Калињинград рус. Калининград |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Федерални округ | Северозападни | ||
| Област | Калињинградска област | ||
| Основан | 1255. | ||
| Статус града | 1286. | ||
| Стара имена | Тувангсте, Кенигзберг | ||
| Становништво | |||
| Становништво (2010) | 431.491 | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+3 | ||
| Површина | 215,7 km² | ||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Александар Јарошук | ||
| ОКАТО код | 27 401 | ||
| Веб-страна | www.klgd.ru | ||
Калињинград (рус. Калининград, нем. Königsberg, пољ. Królewiec, а од 14. до 16. века: Królówgród, лит. Karaliaučius, лат. Regiomontium) је лучки град у Русији и главни град Калињинградске области, руске ексклаве између Пољске и Литваније, са приступом Балтичком мору. Са немачким именом, био је главни град немачке покрајине Источне Пруске, бившег пољског поседа Пруске кнежевине и, пре тога, Државе Тевтонског витешког реда.
Налази се на ушћу реке Прегел у Калињинградски залив. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 431.491 становника. Калињинград је велики саобраћајни центар (железнички и друмски), има морску и речну луку као и међународни аеродром „Храброво“. Велики је центар машинске индустрије а развијени су металургија, лака индустрија, графичка индустрија и рибарство. Најзначајнији музеји су музеј ћилибара, историје уметности, светског океана, уметничка галерија, музеј утврђења, а град има и више драмских позоришта, великих библиотека (посебно су важни сачувани фрагменти Валенродске библиотеке), зоолошки врт и ботаничку башту. У центру града се налази катедрала изграђена од опеке у готском стилу.
Садржај |
Географија[уреди]
Калињинград је смештен на ушћу реке Прегел, која тамо увире у Висланску лагуну. Географски положај Калињинграда је . Морска пловила могу доћи до Гдањског залива и Балтичког мора кроз Висланску лагуну и Балтијски кањон.
| Клима Калининграда | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Годишње |
| Апсолутни максимум, °C | 12,7 | 15,6 | 23,0 | 27,9 | 30,6 | 33,5 | 36,3 | 36,5 | 31,2 | 26,4 | 19,4 | 13,3 | 36,5 |
| Средњи максимум, °C | 0,4 | 1,2 | 5,4 | 11,4 | 17,6 | 20,5 | 22,1 | 22,0 | 17,0 | 11,8 | 5,4 | 2,1 | 11,5 |
| Средња температура, °C | −1,9 | −1,4 | 1,7 | 6,6 | 12,1 | 15,4 | 17,4 | 17,1 | 12,7 | 8,2 | 3,1 | −0,1 | 7,6 |
| Средњи минимум, °C | −4,3 | −3,9 | −1,3 | 2,6 | 7,0 | 10,8 | 13,0 | 12,6 | 9,0 | 5,1 | 0,9 | −2,4 | 4,1 |
| Апсолутни минимум, °C | −32,5 | −33,3 | −21,7 | −5,6 | −3,1 | 0,7 | 4,5 | 1,6 | −2 | −11,2 | −18,7 | −25,6 | −33,3 |
| Количина падавина, mm | 62 | 46 | 45 | 40 | 51 | 78 | 74 | 84 | 83 | 85 | 78 | 78 | 804 |
| Извор: Погода и климат | |||||||||||||
Историја[уреди]
Држава витешког реда[уреди]
Кенигзберг (нем. Königsberg, „Краљева гора“) су основали 1255. Тевтонски витезови за време освајања Пруске. Именован је тако у част чешког краља Отокара II, који је дошао да помогне реду у освајањима, која је изводио под изговором покрштаватељских мисија познатих као Северни крсташки ратови.
Током наредних деценија, Тевтонски ред, уз помоћ разних витезова из западне Европе, покорио је домаће балтичке Прусе, чиме је започело истребљавање локалних балтичких Пруса и немачко насељавање у том подручју. Упркос свему томе, балтички пруски језик није изумро све до 18. века.
Кенигзберг је био главни град Самбије, која је била једна од четири бискупије на које је папски легат Вилим Моденски поделио Пруску 1243. године. Свети Адалберт Прашки је именован за главног свеца заштитника тамошње катедрале „Кенигсбершка катедрала“. Калињинград је постао члан Ханзеатске лиге и важна лука за Пруску и Литванију.
Као резултат Тринаестогодишњег рата (познатог још и под именом „Рат градова“), рата између Тевтонског реда и Пољске, Држава Тевтонског витешког реда се смањила након Торуњског мира 1466. на подручје касније Кнежевине Пруске, под пољском круном.
Становништво[уреди]
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 431.491 становника, 1.488 (0,35%) више него 2002.
| 2002. | 2010. |
|---|---|
| 430.003[1] | 431.491[2] |
Познате личности града[уреди]
- Имануел Кант - филозоф
- Алексеј Леонов - космонаут
- Јуриј Романенко - космонаут
- Давид Хилберт - математичар
Референце[уреди]
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (May 21, 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (Population of Russia, its federal districts, federal subjects, districts, urban localities, rural localities—administrative centers, and rural localities with population of over 3,000)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года (All-Russia Population Census of 2002). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Federal State Statistics Service) (2011). „Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года (2010 All-Russia Population Census). Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- Историја града ((de))
- Локална самоуправа ((en))
- http://www.territorial.de/ostp/koen/koen.htm ((de))
- Локалне новине ((ru))
- Прича о Калињинграду у издању Би-Би-Сија