Amonije Sakas
| Amonije Sakas | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 175,
|
| Mesto rođenja | Aleksandrija, Egipat, |
| Datum smrti | 240-245 |
| Mesto smrti | Aleksandrija, Egipat, |
| Filozofski rad | |
| Škola filozofije | Neoplatonizam |
| Interesovanja | Filozofija |
Amonije Sakas (stgrč. Αμμωνιος ΣακκαςΑμμωνιος Σακκας, 175-242, Aleksandrija) je starogrčki filozof koji je živeo u rimskom Egiptu[1].
Pouzdani podaci o Amonijevom životu nisu sačuvani. Jedina potvrđena činjenica je da je Amonije bio učitelj osnivača neoplatonizma Plotina 232-242/243. Pored Plotina, učenici Amonija Sakasa bili su Origen Pagan i Herenije (koji je kasnije težio samom platonizmu); Kasije Longin; možda Origen hrišćanin i Evtohije Askalonski[2].
Prema Teodoritu[3], poticao je iz siromašne hrišćanske porodice, radio je kao utovarivač u aleksandrijskoj luci, odakle je dobio nadimak „Sakkas“ (od reči σακκος, torba). Prema drugim izvorima, nadimak je dobio po σακκοφορος (obučen u kostrijet). Takođe se pominje pod nadimkom Teodidaktos (θεοδιδακτος, naučen od Boga).
Prema neoplatoničaru Porfiriju, protivniku hrišćana, Amonije je napustio hrišćanstvo nakon što se upoznao sa grčkom filosofijom. Sa ovom činjenicom se ne slažu hrišćanski autori Jeronim i Jevsevije, koji tvrde da Porfirije namerno iznosio neistine, a da je Amonije celog života ostao hrišćanin[4].
Prema Hijeroklu i Nemesiju (5. vek), Sakas je tvrdio da su učenja Platona i Aristotela u suštini dosledna i pronašao je takvo slaganje. Tako je Amonije preneo neoplatonizmu sintezu ideja platonizma o nematerijalnoj duši i aristotelizma o čistom kosmičkom prvom pokretaču uma i njegovom samosagledavanju.
Stvorivši filozofski sistem čiji je cilj bio sinteza poznatih religija, uspostavljanje jedinstvenog univerzalnog principa i opšteg sistema etike, Amonije Sakas i njegovi učenici prvi su upotrebili termin „teozofija“[5].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Encyclopædia Britannica; a Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature”. Nature. 12 (303): 308—310. 1875. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/012308a0.
- ^ Dillon, John (2013). „E. Digeser, A THREAT TO PUBLIC PIETY: CHRISTIANS, PLATONISTS AND THE GREAT PERSECUTION. Ithaca/London: Cornell University Press, 2012. Pp. xv + 218. isbn9780801441813. £27.95/US$45.00.”. The Journal of Roman Studies (na jeziku: engleski). 103: 357—358. ISSN 0075-4358. doi:10.1017/S007543581300083X.
- ^ Liebeschuetz, Wolf (2015-01-01), 20 Theodoret’s Graecarum affectionum curatio: Defending Christianity in Christian Syria, BRILL, str. 389—407, ISBN 978-90-04-28952-9, Pristupljeno 2024-01-17
- ^ Kim, Sergiй (2019-02-15). „Eusebius of Caesarean Commentary on Psalm 37 in the Old Georgian Version”. Bibliя i hristianskaя drevnostь (1(1)): 15—38. ISSN 2658-7815. doi:10.31802/2658-4476-2019-1-1-15-38.
- ^ „Teosofiя. Blavatskaя Elena Petrovna”. www.yro.narod.ru. Pristupljeno 2024-01-17.