Antiteizam
| Deo serije o ateizmu |
| Ateizam |
|---|
Antiteizam ili protivboštvo je suprotstavljanje bilo kom obliku vere u boga, teizmu.[1] Teizam je verovanje u postojanje jednog ili više božanstava koji utiče na naše živote, razlikuje se od deizma, verovanja u postojanje boga koji je stvorio svet, ali se više nije mešao i ne bavi se našim životima. Ateizam ne prihvata tvrdnju teizma da bog postoji usled nedostatka bilo kakvih dokaza ali ne predstavlja aktivnu borbu protiv teizma već je neutralan. Antiteizam je aktivno protivljenje teizmu bazirano na stavu da je religija opasna po čovečanstvo. Određeni oblik antiteizma se može videti kod Fridriha Ničea.
Neki kritičari smatraju da je antiteizam u stvari neopologizam, jer, po njihovom razmišljanju, ne postoji veća razlika u odnosu na ateizam, jer je ateizam sam po sebi antiteističan, ali to i nije baš tako. Ateista je i onaj koji nikad nije čuo za boga, pa prema tome kod takvog čoveka nije prisutno negiranje boga. Ateizam odbija da prihvati da Bog/Bogovi postoje usled nedostatka bilo kakvih dokaza, dok je antiteizam snažno protivljenje verovanju, religiji i samim religijskim običajima.
Ateistički pisci današnjice poput Kristofera Hičensa pojam antiteizam definišu kao „aktivnu borbu protiv teizma kao uzroka svog zla“.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Reč antiteizam (ili anti-teizam sa crticom) zabeležena je na engleskom od 1788. godine.[2] Etimološki koreni reči su grčki anti i theos.
Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše antiteistu kao „onog koji se protivi verovanju u postojanje boga“. Najraniji citat za ovo značenje datira iz 1833. godine.[3][1] Termin je verovatno skovao Pjer-Žozef Prudon.[4]
Protivljenje teizmu[uredi | uredi izvor]
Oksford rečnik definiše antiteistu kao „osobu koja se protivi verovanju u postojanje boga ili bogova“.[5] Najraniji citat ovog značenja može se pronaći 1833.[6] Antiteista se može protiviti postojanju svih bogova, a ne samo specifičnih bogova u raznim religijama.[7]
Antiteizam se takođe koristi kao termin za osobe koje smatraju da je teizam opasan ili razoran. U svojoj knjizi Letters to a Young Contrarian (srp. Писма младом контрашу) (izdanoj 2001), Kristofer Hičens daje primer ovog gledišta: „Ne bih za sebe rekao da sam ateista, nego više da sam antiteista. Ne samo da smatram da su sve religije ista vrsta neistine, već smatram da je uticaj crkvi i religijskih verovanja štetan.“[8]
Protivljenje pojmu Boga[uredi | uredi izvor]
Čejmbers rečnik definiše antiteizam na tri različita načina: „doktrina antagonistička teizmu, »negiranje« postojanja Boga; protivljenje Bogu“. U većini slučajeva, „protivljenje Bogu“ ne znači da antiteist veruje u postojanje Boga, ali mu se protivi u vidu mizoteizma (mržnje bogova), već stav da bi postojanje Boga bilo loše ili nemoralno. Sve tri definicije odgovaraju Hičensovom korišćenju i to ne da je to samo antireligiozni stav, neverovanje u božanstva, već da je i protivljenje postojanja boga. Druga je sinonim jakog ateizma. Međutim, prva i treća čak ne moraju biti ateističke u prirodi.[9]
Jedna od ranijih definicija antiteizma se pripisuje francuskom katoličkom svešteniku Žaku Maritenu (1953) za koga je antiteizam bio „aktivna muka protiv svega na šta nas poseća Bog“ (pp. 104) kao i profesoru božanstava Univerziteta u Edinburgu Robertu Flintu (1877). Flintova predavanja iz 1877. su se zvala Antiteističke teorije.[10] Ovaj termin je široko koristio kao termin za sve vrste protivljenja svojoj vrsti teizma, koji je opisao kao "verovanje da nebo i zemlja i sve što sadrže, duguju svoje postojanje mudrosti i volji vrhovnom, samopostojećem, svemogućem, sveznajućem, pravednom i blagonaklonom Biću, koji nezavisno deluje od onog što je On napravio."[11] Nastavlja:
Kad se bavimo teorijama koje nemaju ništa zajedničko osim toga što su antagonističke prema teizmu, važno je imati opštepriznati naziv da ih razlikujemo. Antiteizam deluje kao prikladna reč. Naravno, takođe je i mnogo opširnija nego sâm termin ateizam. Može označavati sve ideje koje se protive teizmu. Prema tome, u antiteizam možemo uvrstiti i ateizam... Međutim, postoji još antiteističkih teorija osim ateizma. Politeizam nije ateizam, jer ne odbacuje izjavu da postoji božanstvo; ali jeste antitestitička teorija jer odbacuje tvrdnju da postoji samo jedno božanstvo. Panteizam nije ateizam, jer priznaje da postoji Bog; ali jeste antiteistička teorija jer odbija izjavu da je Bog različit od stvaranja i da poseduje atribute poput mudrosti, svetosti i ljubavi. Svaka teorija koja odbacuje opisivanje Boga prema atributima koji su neophodni za Njegov karakter, jeste antiteistička. Jedino one teorije koje odbijaju priznati da postoje dokazi za postojanje Boga su ateističke.[12]
Međutim, Flint takođe prihvata da se antiteizam najčešće drugačije smatra od njegove tačke gledišta. Govori da se ponekad svrstava pod ateizam, pa opisuje gledište da se teizam opovrgnuo, umesto opštijeg termina koga koristi Flint. Odbija pojam neteizam kao alternativni, „ne čisto zbog svog hibridnog porekla i oličja, ali takođe zato što je previše obiman. Teorije fizičkih i mentalnih nauka su neteističke, čak i kad, direktno ili indirektno, nisu antagonističke prema teizmu.“[13]
Opozicija Bogu često se naziva disteizam (što znači „verovanje u božanstvo koje nije dobronamerno“) i mizoteizam (što znači, strogo govoreći, „mržnja Boga“). Primeri vrsta ateizma koji se zasnivaju na principu oporbe Boga su ateistički i teistički satanizam kao i malteizam.
Različite definicije „antiteizma”[uredi | uredi izvor]
Kristofer Nju (1993)[14] je predložio izmenjenu definiciju reči antiteizam kao deo misaonog eksperimenta: On zamišlja kako bi izgledali argumenti za postojanje zlog boga i piše
- „Antiteisti bi, kao i teisti, verovali u svemoćnog, sveznajućeg, večnog tvorca; ali dok teisti zapravo veruju da je vrhovno biće takođe savršeno dobro, antiteisti bi verovali da je savršeno zao.“[14][15]
Njuzova izmenjena definicija ponovo se pojavila u radu V.A. Murfrija.[16]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „antitheism”. The Free Dictionary.
- ^ „antitheism”. Online Etymology Dictionary.
- ^ „antitheism”. The Shorter OED (reprint izd.). 1970. str. 78.
- ^ Noce, Augusto Del (5. 1. 2022). The Problem of Atheism. ISBN 9780228009382.
- ^ Flint, Robert (1894) [1877]. Anti-Theistic Theories: Being the Baird Lecture for 1877 (5th izd.). London, UK: William Blackwood and Sons.
- ^ The Shorter OED (ponovo štampana verzija iz 1970) pp. 78.
- ^
Hitchens, C. (2001). „Letters to a Young Contrarian” (Book Excerpt). Arhivirano iz originala 2009-09-15. g.
See also Wikipedia article Letters to a Young Contrarian - ^ „Christopher Hitchens - Book Excerpt”. Arhivirano iz originala 15. 9. 2009. g.
- ^ Maritain, J. (1953). The Range of Reason. London, UK: Geoffrey Bles. str. 104. Arhivirano iz originala 2013-04-07. g.
- ^ Flint 1894.
- ^ Flint 1894, str. 1.
- ^ Flint 1894, str. 23.
- ^ Flint 1894, str. 444–445.
- ^ a b New, C. (jun 1993). „Antitheism – a reflection”. Ratio. 6 (1): 36—43. doi:10.1111/j.1467-9329.1993.tb00051.x.
- ^ Daniels, Charles B. (jun 1997). „God, demon, good, evil”. The Journal of Value Inquiry. 31 (2): 177—181. S2CID 169336704. doi:10.1023/A:1004275010090.
- ^ Murphree, Wallace A. (mart 1997). „Natural theology: Theism or antitheism”. Sophia. 36 (1): 75—83. S2CID 170924107. doi:10.1007/BF02786044.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hitchens, Christopher (2001). Letters to a Young Contrarian. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-03032-3.
- Maritain, Jacques (1953). The Range of Reason. London: Geoffrey Bles.
- Barker, Dan Evangelistic Atheism: Leading Believers Astray, Freethought Today, 1993
- Browne, Janet, The Power of Place, Volume 2 of the Biography of Charles Darwin.(Alfred Knopf, 2002)
- Segal, David, Atheist Evangelist, Washington Post četvrtak,26. oktobar 2006; str. C01
- Witham, Larry, By Design (Encounter Books, 2003)
- Wolff, Gary, in The New Atheism, The Church of the Non-Believers, Wired Magazine, novembar 2006
- Wright, N. T, The Last Word (HarperSanFrancisco) 2005
- Blumenthal, David R. (1993). Facing the Abusing God: A Theology of Protest. Louisville, KY: Westminster John Knox Press, 1993. str. 348. ISBN 0-664-25464-0.
- Ehrman, Bart D. (2008). God's Problem: How the Bible Fails to Answer Our Most Important Question--Why We Suffer
. New York, NY: HarperOne, 2008. str. 304. ISBN 978-0-06-117397-4. - Mirabello, Mark, The Crimes of Jehovah (1997), ISBN 1-884365-13-2.
- Naylor, Janet; Julian, Caroline; Pinsonneault, Susan (1994). GURPS Religion. Austin, TX: Steve Jackson Games, 1994. str. 176. ISBN 1-55634-202-0.
- Phillips, D. Z. (2005). The Problem of Evil and The Problem of God. Minneapolis, MN: Augsburg Fortress, 2005. str. 280. ISBN 0-8006-3775-5.
- Provoost, Anne (2004). In the Shadow of the Ark. Minneapolis, MN: Arthur A. Levine, 2004. str. 384. ISBN 0-439-44234-6.
- Roth, John K.; et al. (1982). Encountering Evil: Live Options in Theodicy. Louisville, KY: Westminster John Knox Press, 1982. str. 182. ISBN 0-8042-0517-5.
- Russell, Bertrand (1957). Why I Am Not A Christian. New York, NY: Simon & Schuster, 1957. str. 266. ASIN B000JX1TIK.
- Sutherland, Robert (2006). Putting God on Trial: The Biblical Book of Job. Victoria, BC: Trafford Publishing, 2006. str. 226. ISBN 1-4120-1847-1. Arhivirano iz originala 2018-09-01. g. Pristupljeno 2020-04-05.
- Schweizer, Bernard (2010). Hating God: The Untold Story of Misotheism. New York: Oxford University Press, 2010. str. 246. ISBN 978-0-19-975138-9.
- Schweizer, Bernard (2002). Rebecca West: Heroism, Rebellion, and the Female Epic. Westport, CT: Greenwood Press, 2002. str. 184. ISBN 0-313-32360-7.
- Wiesel, Elie (1979). The Trial of God. New York, NY: Random House, 1979. str. 208. ISBN 0-8052-1053-9.
- Baker, Joseph O. (2020). „The Politics of Humanism”. Ur.: Anthony B. Pinn. The Oxford Handbook of Humanism. Pemberton. str. 1—20. ISBN 978-0-19-092153-8. doi:10.1093/oxfordhb/9780190921538.013.20. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 23. 9. 2021.
- Barnes, Jonathan (1987). Early Greek Philosophy. Penguin Books. ISBN 978-0-14-044461-2. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 11. 11. 2022.
- Blackham, H. J. (1974). „A definition of humanism”. Ur.: Paul Kurtz. The Humanist Alternative: Some Definitions of Humanism. Pemberton. ISBN 978-0-87975-013-8. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 8. 7. 2021.
- Butler, Philip (2020). „Humanism and the Conceptualization of Value and Well-Being”. Ur.: Anthony B. Pinn. The Oxford Handbook of Humanism. Pemberton. str. 644—664. ISBN 978-0-19-092153-8. doi:10.1093/oxfordhb/9780190921538.013.20. Arhivirano iz originala 1. 2. 2022. g. Pristupljeno 20. 7. 2021.
- Cherry, Matt (2009). „The Humanist Tradition”. Ur.: Heiko Spitzeck. Humanism in Business. Shiban Khan, Ernst von Kimakowitz, Michael Pirson, Wolfgang Amann. Cambridge University Press. str. 26—51. ISBN 978-0-521-89893-5. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 16. 7. 2021.
- Childers, Joseph W.; Hentzi, Gary (1995). The Columbia Dictionary of Modern Literary and Cultural Criticism. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-07242-7. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 26. 7. 2021.
- Copson, Andrew (2015). „What is Humanism?”. Ur.: A. C. Grayling. The Wiley Blackwell Handbook of Humanism. Andrew Copson. John Wiley & Sons. str. 1—72. ISBN 978-1-119-97717-9. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 2. 7. 2021.
- Crosson, J. Brent (2020). „Humanism and Enlightenment”. Ur.: Anthony B. Pinn. The Oxford Handbook of Humanism. Pemberton. str. 1—35. ISBN 978-0-19-092153-8. doi:10.1093/oxfordhb/9780190921538.013.33. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 23. 9. 2021.
- Curd, Patricia (2020). „Presocratic Philosophy”. Ur.: Edward N. Zalta. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 11. 11. 2022.
- Davies, Tony (1997). Humanism. Psychology Press. ISBN 978-0-415-11052-5. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 27. 5. 2021.
- Dierksmeier, Claus (2011). „Kant's Humanist Ethics”. Ur.: C. Dierksmeier; W. Amann; E. Von Kimakowitz; H. Spitzeck; M. Pirson; Ernst Von Kimakowitz. Humanistic Ethics in the Age of Globality. Springer. str. 79—93. ISBN 978-0-230-31413-9. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 1. 12. 2021.
- Ellis, Brian (30. 3. 2010). „Humanism and Morality”. Sophia. Springer Science and Business Media LLC. 50 (1): 135—139. ISSN 0038-1527. S2CID 145380913. doi:10.1007/s11841-010-0164-x.
- Engelke, Matthew (2015). „Humanist Ceremonies: The Case of Non-Religious Funerals in England”. Ur.: A. C. Grayling. The Wiley Blackwell Handbook of Humanism. Andrew Copson. John Wiley & Sons. str. 216—233. ISBN 978-1-119-97717-9. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 2. 7. 2021.
- Fowler, Jeaneane D. (1999). Humanism: Beliefs and Practices. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-70-7. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 6. 7. 2021.
- Fowler, Merv R (2015). „Ancient China”. Ur.: A. C. Grayling. The Wiley Blackwell Handbook of Humanism. Andrew Copson. John Wiley & Sons. str. 133—152. ISBN 978-1-119-97717-9. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 2. 7. 2021.
- Freeman, Charles R (2015). „Humanism in the Classical World”. Ur.: A. C. Grayling. The Wiley Blackwell Handbook of Humanism. Andrew Copson. John Wiley & Sons. str. 119—132. ISBN 978-1-119-97717-9. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 2. 7. 2021.
- Goodman, Lenn E. (2003). Islamic Humanism. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-988500-8. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 6. 7. 2021.
- Grayling, A.C. (2015). „The Good and Worthwhile Life”. Ur.: A. C. Grayling. The Wiley Blackwell Handbook of Humanism. Andrew Copson. John Wiley & Sons. str. 87—84. ISBN 978-1-119-97717-9. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 2. 7. 2021.
- Harper, Douglas. „Humanism”. Online Etymological Dictionary. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 3. 9. 2022.
- Jakelić, Slavica (2020). „Humanism and Its Critics”. Ur.: Anthony B. Pinn. The Oxford Handbook of Humanism. Pemberton. str. 264—293. ISBN 978-0-19-092153-8. doi:10.1093/oxfordhb/9780190921538.013.8. Arhivirano iz originala 1. 2. 2022. g. Pristupljeno 19. 7. 2021.
- Hardie, Glenn M (2000). „Humanist history: a selective review”. Humanist in Canada. Gale Academic OneFile (132): 24—29, 38. Arhivirano iz originala 16. 1. 2023. g. Pristupljeno 27. 7. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Antiteizam na Vikimedijinoj ostavi
