Атеизам

Из Википедија

Атеизам (грч. α - одрични префикс, грч. Θεος - Бог; безбожништво у дословном преводу) је стање немања теистичких веровања, или активно неверовање у постојање божанстава. Кроз историју се често појављује и као одречан став према званичној религији. Најчешће се везује за филозофске школе материјализма, агностицизма, емпиризма или рационализма, али није нужно правило.

[уреди] Врсте атеизма:

• Слаб атеизам, такође познат као имплицитни или негативни атеизам, је стање непостојања веровања у божанство.
• Чврст атеизам, познат као експлицитни или позитивни атеизам, је веровање да божанство не постоји.

[уреди] Историја атеизма

Термин се често примењује на оне са одсуством вере у народне богове. То је био случај с Анаксагором, који је сматрао да је вероватније да је Сунце камен него бог. Отприлике у исто време, Буда је сматрао да је непостојаност свих ствари инкомпатибилна с постојаном, непроменљивом природом која се приписује божанским бићима. Сократ је био оптужен да не верује у државне богове (чини се да је био монотеист), Теодор Безбожник је био протеран из свог града због неверовања у било које божанство, а Спиноза, чији је бог у крајњој линији био идентичан са светом, оптужен је за пантеизам. Пантеисти су често били сврставани у исту групу са атеистима због „чудноватости" њиховог погледа на божанско.

С друге стране, постоји дуга традиција оних који су веровали да религија почива на сујеверју. Ова се традиција протеже од Хераклита и Ксенофана, преко Меслијеа, Фојербаха и Маркса, до Фројда, који је извор религије налазио у групној неурози. Меслије је изнео мишљење да је религија средство за контролисање маса, а слична идеја имплицитно је присутна и у марксистичкој мисли.

Независно од ових, емоцијама набијених становишта, остаје чињеница да филозофија материјализма не захтева Бога, и да та традиција има дугу историју и на Истоку и на Западу.

Атеистички став присутан је и у једној струји волунтаристичке и егзистенцијалистичке филозофије која полази од Шопенхауера, и преко Ничеа нас доводи до Сартра. Неки налазе елементе атеизма чак и код Тилиха, који је на Бога гледао као на моћ самог Бића, али се његово учење можда може посматрати и као блиско пантеизму. Скорашња теологија смрти Бога полази од филозофа из ове групе, нарочито од Ничеа.

Сидни Хук се залагао за „атеизам отвореног духа", који гарантује слободу религијског веровања.

Немачка расправа о атеизму, (Atheismusstreit) која је на универзитету у Јени вођена поводом Фихтеових гледишта, окончана je његовим отпуштањем с универзитета.