Antički petoboj

Antički petoboj je bilo sportsko takmičenje, koji se sastojao od pet disciplina, pa otuda i ime petoboj ili pentatlon. Petoboj je prvi put uveden na XVIII. olimpijskim igrama 708. godine p. n. e., a sastojao se od trčanja na jedan stadij (jedan krug oko igrališta čiji je obim bio 600 Heraklovih stopa ili 192,27 metara koliko iznosi jedan stadij), bacanja diska, bacanja koplja, skoka udalj i rvanja. Prvi pobednik u petoboju je bio Lampis.

Takmičari su se delili u grupe, a pobednici pojedinih grupa su išli dalje.

Relativno kasno uvedeno je i trčanje na dva stadija pod ratnom opremom (holpitodromos) tj pod štitom, šlemom, kopljem i štitnicima za noge, a u V veku samo sa štitom i šlemom.

Haltere

Skok udalj. Skakalište je ukopano na 50 stopa u dužinu. Takmičenje je pratila muzika na flauti. Zapisani su ovi pobednici Kionid—52 stope; Failo iz Krotona—55 stopa (16,31 m). Haltere (olovnne tegove (džulad)) koje su skakači nosiili u ruci, da bi dobili zamah pri skakanju, bile su teške od 1 do 4,5 kg. različitog oblika (najčešće kao telefonska slušalica). Failov „rekord“ neki tumače tako da je on skakao tri puta uzastopno. Pri skoku udalj, često se primenjivala i posebna vrsta skokova s kamenjem u rukama, kada skakači zamahuju rukama i najčešće u momentu doskoka odbacuju kamenje unazad.

Bacanje diska. Sudeći prema arheološkim nalazima diskovi su se pravili od različitih materijala:drveta, kamena, železa i bronze. Prema kopiji statue Mironovog Diskobolosa — bacača diska može se rekonstruisati pokret bacača. Motiv bacanja diska veoma je čest na reljefima, novcu, zidnim slikama, pa se može uočiti tehnika bacanja u to vreme. To je izgledalo otprilike ovako: „Atletičar dolazi na startno mesto tj malo uzvišenje držeći disk u levoj ruci, zatim uzevši malo peska u ruke, prebacuje disk u desnu ruku, priljubljuje ga uz ruku i podlakticu i zamahne rukom dok disk ne dođe u visinu četvrtine kruga koji opisuje ruka unazad. Telo je sagnuto tako da je težište na desnoj nozi, koja se opire o zemlju, pruži se naglo i snažno prema napred i izbacuje disk.“ Najveći registrovani domet diska u Olimpiji pripisuje se bacaču Failu: 95 stopa (28,17 m).

Bacanje koplja. Bacanje koplja prvi put pominje Homer u opisu dvoboja Ahila i Hektora kod Troje. Bojno koplje je bilo dugačko 4—5 metara, od jelovine ili jasenovone sa metalnim šiljkom. Koplje koje se koriastilo za vežbanje i takmičenje, bilo je lakše i kraće, zatupljena vrha i pogodnije za rukovanje. Bacač ga je držao po sredini, gde je pričvršćen kožni remen, zadenuvši u njega kažiprst i srednji prst. Sporno je bilo da li se u Olimpiji bacalo iz zaleta ili s mesta, kao i da li se bacalo u daljinu ili se gađalo u metu. U Homerovoj Ilijadi hvali se Odisejeva veština bacanja koplja u daljinu. Pesnik Pindur govori o tačnim pogocima, a mete su stub, štit, ili krug na zemlji. Prema Stacijevim delima prosečno bacanje je iznosilo 46,22 metra.

Rvanje je bila peta disciplina petoboja a rvači su se borili u uspravnom položaju.

Mnoge su rasprave oko toga ko se u antičkim igrama proglašavao pobednik u petoboju. Obično se tvrdilo da je pobednik onaj koji pobediu tri discipline, ali moglo bi se prihvatiti i drugo mišljenje po kojem se takmičilo po sistemu eliminacije pojedinaca, a dva poslednja takmičara posle četiri discipline ogledali bi se još i rvanju.

Posle prekida održavanja antičkih olimpijski igara, zamrlo je i takmičenje u antičkom petoboju, ali su se neke discipline antičkog petoboja zadržane i u današnjem petoboju u atletici, a jedna od njih, trčanje, je sastavni deo modernog petoboja.

Vidi još

• Moderni petoboj
• Petoboj