Apofenija (psihologija)
Apofenija (nem. Apophänie) je sklonost ka opažanju povezanosti ili šablona među nepovezanim stvarima.[1] Može se odnositi na uočavanje obrazaca među slikama, brojevima, oblicima ili drugim objektima koji su zapravo nasumični, kao i na donošenje pogrešnih zaključaka na osnovu događaja koji su nezavisni jedni od drugih. Zbog toga postoje pretpostavke da je uzrok za nastanak teorija zavere.[2]
Apofenija može biti normalna pojava, i kao takva je česta kod ljudi. Međutim, može biti i abnormalna, na primer može se javiti kao simptom paranoidne šizofrenije.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Ovu reč je prvi upotrebio (u malo drugačijem značenju) nemački neurolog i psihijatar Klaus Konrad 1958. godine, opisujući početno stanje šizofrenije.[1] Reč je stvorio od grčkog ἀπο (odsutan) i φαίνειν (pokazati), kako bi opisao „proces repetitivnog i monotonog doživljavanja abnormalnih značenja u okolini“ koji dovodi do paranoičnog osećaja da je osoba posmatrana, praćena, da ostali ljudi pričaju o njoj...[3]
Primeri[uredi | uredi izvor]
Pareidolija[uredi | uredi izvor]
Pareidolija je sklonost ka opažanju smislenog podatka u slučajnom šablonu, najčešće vizuelnom.
Primeri pareidolije su opažanje smislenih slika u šarama na površini Meseca, zidovima, parčetu hleba. Najčešći primer je opažanje ljudskog lica. Ne samo da je moguće prepoznati lice u slučajnim šarama, već je u samo nekoliko linija moguće prepoznati lice koje prikazuje određenu emociju.
Pored vizuelnih, ona može biti vezana za bilo kakve podatke. Primer pareidolije za zvučne podatke je opažanje nepostojeće tajne poruke u pesmi puštenoj unazad.
U više navrata, ova pojava dovela je do velikih zabluda. Ljudi su posmatrajući površinu Marsa prepoznali lice kao i kanale za koje su verovali da ih je napravila inteligentna civilizacija. U oba slučaja, kada su napravljene bolje fotografije, pokazalo se da ove strukture ne postoje.[4][5]
Kockanje[uredi | uredi izvor]
Apofenija je česta pojava u igrama na sreću gde ljudi pokušavaju da pronađu šablone u nizu slučajnih događaja kako bi pogodili sledeći događaj.
Neke od čestih grešaka su verovanje u „srećne brojeve“ ili „ljude koji donose sreću“, kao i verovanje ljudi da mogu da utiču na verovatnoću slučajnih događaja, tako što će, na primer, sami izabrati brojeve na lutriji. Takođe, kada osoba započne „pobednički niz“, često veruje da će imati sreće i ako nastavi da igra.[6]
Kockarska zabluda je greška koja dovodi do zaključka da će se u nizu slučajnih događaja u budućnosti češće dešavati događaj koji se u prošlosti dešavao ređe od očekivanja. Na primer, kada se baca novčić i nekoliko puta za redom padne pismo, ljudi su skloni zaključivanju da će sledeći put verovatno pasti glava, iako je verovatnoća zapravo ista i ne zavisi od prethodnih bacanja.
Slično, kockarska zabluda ima negativan uticaj na rezultate testa sa zaokruživanjem ponuđenih odgovora. Ispitanici pretpostavljaju da je mala verovatnoća da je određeni odgovor tačan ako je odgovor pod istim rednim brojem bio tačan nekoliko puta za redom čak iako znaju da je test automatski generisan i da odgovori u različitim pitanjima nisu zavisni jedni od drugih.[7]
Statistika[uredi | uredi izvor]
Iluzija grupisanja je iluzija da slučajni događaji koji se dešavaju u grupama nisu slučajni. Nastaje kao posledica nerazumevanja statistike i disperzije.
Pronalaženje šablona u slučajnim podacima naziva se greška tipa 1.
Uzroci[uredi | uredi izvor]
Ne postoje pouzdano dokazani uzroci ali jasni su neki razlozi zašto bi moglo da dolazi do apofenije. Poznato je da je ona usko povezana sa prepoznavanjem obrazaca.[8]
Prepoznavanje obrazaca[uredi | uredi izvor]
To je sposobnost ljudi i životinja da identifikuju i odreaguju na obrasce u okolini. Jedna je od osnovnih osobina ljudskog uma i od velikog je značaja za preživljavanje.
Jedan primer ove osobine je orao koji vidi tri miša koji utrčavaju u žbun. On onda očekuje da će oni u istim intervalima istrčati iz žbuna, i obrazac koji je primetio može da upotrebi da jednog od njih ulovi dok istrčava iz žbuna.
Zahvaljujući ovoj osobini moguće je, ne samo uočavanje jednostavnih veza neophodnih za preživljavanje, već i rešavanje komplikovanih zadataka. Tada se ona upotrebljava svesno, ali prepoznavanje obrazaca ljudi svakodnevno koriste nesvesno.
Do apofenije dolazi kada se preteranom upotrebom ove osobine prepoznaju obrasci i veze koje zapravo ne postoje.[8]
Evolucija[uredi | uredi izvor]
Prepoznavanje obrazaca značajno utiče na veštine preživljavanja što može objasniti zašto ga ljudi tako često primenjuju i zašto ono dovodi do apofenije.
To pokazuje primer drevnog čoveka koji čuje šuštanje lišća. On to može dovesti u vezu sa potencijalnim predatorom i odreagovati na odgovarajući način kako bi preživeo. Ako on ne primeti ovu vezu, a predator zaista postoji, čovek verovatno neće preživeti. Sa druge strane, ako je primeti, a predator ne postoji, neće biti značajnih negativnih posledica.[9]
Prepoznavanje lica[uredi | uredi izvor]
Jedan od najčešćih oblika apofenije, pareodolija lica, povezana je sa osobinom prepoznavanja lica. Ljudi se međusobno identifikuju pre svega pomoću lica, a prepoznavanje ljudi i životinja, kao i prepoznavanje njihovih emocija, od velikog je značaja za preživljavanje.[10]
Drugi uzroci[uredi | uredi izvor]
Neki tipovi apofenije, posebno oni vezani za verovatnoću i statistiku mogu nastati kao posledica nerazumevanja ovih oblasti. Ljudi su skloni da se više oslone na svoju intuiciju nego na matematičku teoriju koju ne razumeju u potpunosti.
Apofenija u različitim populacijama[uredi | uredi izvor]
Primećeno je da su osobe ženskog pola podložnije pareidoliji lica. To može biti povezano sa činjenicom da one obično bolje prepoznaju karakteristike lica poput pola, starosti i emocija od muškaraca.[11]
Ljudi koji su religiozni ili veruju u paranormalne aktivnosti podložniji su raznim oblicima apofenije.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „apophenia - The Skeptic's Dictionary - Skepdic.com”. skepdic.com. Pristupljeno 2022-04-25.
- ^ Kumareswaran, Darshani Jai (2014). „The Psychopathological Foundations of Conspiracy Theorists” (na jeziku: engleski).
- ^ Mishara, Aaron L. (2010). „Klaus Conrad (1905-1961): Delusional Mood, Psychosis and Beginning Schizophrenia”. Schizophrenia Bulletin. 36 (1): 9—13. PMC 2800156
. doi:10.1093/schbul/sbp144.
- ^ „Nasa: No face - honest” (na jeziku: engleski). 2001-05-25. Pristupljeno 2022-04-30.
- ^ Eason:MSFC, Susan. „NASA - The 'Canali' and the First Martians”. www.nasa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30.
- ^ Leonard, Carrie A.; Williams, Robert J.; Vokey, John (2015). „Gambling fallacies: what are they and how are they best measured?” (na jeziku: engleski).
- ^ Paul, Stephen T.; Monda, Samantha; Olausson, S. Maria; Reed-Daley, Brenna (2014-12-18). „Effects of Apophenia on Multiple-Choice Exam Performance”. SAGE Open (na jeziku: engleski). 4 (4): 215824401455662. ISSN 2158-2440. doi:10.1177/2158244014556628.
- ^ a b Hillman, Keith (2016-03-21). „Pattern Recognition and Your Brain”. psychology24.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 06. 06. 2017. g. Pristupljeno 2022-04-28.
- ^ „Apophenia: What It Is and More”. Psych Central (na jeziku: engleski). 2021-12-08. Pristupljeno 2022-04-28.
- ^ Robson, David. „Neuroscience: why do we see faces in everyday objects?”. www.bbc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-29.
- ^ a b Zhou, Liu-Fang; Meng, Ming (11. 2. 2021). „Do you see the “face”? Individual differences in face pareidolia”. Journal of Pacific Rim Psychology (na jeziku: engleski). 14: e2. ISSN 1834-4909. doi:10.1017/prp.2019.27.
