Arnis (borilačka veština)

Arnis, takođe modern arnis, zajednički je naziv za različite borilačke veštine na Filipinima kojih ima preko stotinu. Zajednička im je osobina da koriste jedan ili dva štapa. Arnis je veština borenja štapom — ratanom (ili štapovima), oštrim oružjem (mač, nož), i bez oružja na svim distancama.

Veliki majstor Džeri Dela Kruz iz ekipe Arnis Kruzada i Modern Arnis

Borba oružjem uključuje 3 metode: 1. espada i daga (espada y daga), mač i nož - duga i kratka oštrica, 2. solo baston (solo baston), jedan štap - i sinavali, 2 štapa jednake dužine. Štap ima dužinu od 70 cm, duži ili dupli štap dužinu od 140 cm.

Tehnike bez oružja se sastoje od udaraca rukama i nogama, poluga i bacanja. Postoji široki spektrum mogućnosti upotrebe tehnika džijudžicua, ving čuna, klasičnog boksa i drugih borilačkih veština. Prvo se uči borba štapom, zatim nožem i golim rukama. Tehnike golim rukama su izvedene iz tehnika borenja nožem i štapom. Ovo je jedna od karakteristika koja arnis razlikuje od drugih borilačkih veština, gde se po pravilu prvo izučavaju tehnike golim rukama i kasnije tehnike oružjem.

Arnis je prilično moderni i praktičan borilački sport.

Istorija

Tradicionalni naziv za filipinske borilačke veštine zove se kali. Posle Drugog svetskog rata je Remi Amador Presas počeo da povezuje tehnike raznih filipinskih borilačkih veština, sa ciljem jedne efetkivne samoodbrane uz izbegavanja povreda. Nastao je modern arnis. Remi A. Presas je 1975. emigrirao u SAD gde je nastavio da predavaje arnis. Arnis se počeo brzo širiti po SAD, pre svega zahvalom mnogobrojne filipinske dijaspore. Njegov brat Ernesto Presas je dalje predavao arnis na Filipina, te su sa vremenom nastale više udruženja i stilova ove borilačke veštine. 1999. je Ernesto Presas svoj stil preimenovao u kombatan arnis.

Kali, arnis i delimično eskrima imaju svoje poreklo u staroj filipinskoj borilačkoj veštini pangamut.