Бокс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Професионални бокс-меч: Рикардо Домингез (лево) против Рафаела Ортиза (десно)

Бокс или „племенита вештина” (омиљено име међу његовим љубитељима) је борилачка вештина и спорт у којем два учесника сличне тежине ударају један другог својим песницама у току серије троминутних интервала који се зову рунде. И у аматерском и у професионалном боксу такмичари, који се називају боксери или борци, избегавају ударце свога противника, истовремено покушавајући да они њему задају ударац. Бодови се добијају за чист, чврст ударац (спољном страном скупљене шаке) у дозвољену област предње стране противниковог тела изнад појаса, при чему се ударци у главу и торзо посебно вреднују и цене. Борац који добије више бодова после предвиђеног броја рунди проглашава се победником. Победа се такође може стећи ако се противник обори на под ринга и не успе да се подигне док судија у рингу не изброји до десет (нокаут или КО) или ако је противник исувише повређен да би наставио борбу (технички нокаут или ТКО). При бележењу постигнутих резултата у каријери технички нокаути се броје као нокаути и убрајају у укупан број нокаута које је неки боксер постигао. Технички нокаут може да се деси у било којем тренутку меча.

Због чињенице да у боксу није дозвољено противника ударати док је на поду, те да постоје строга правила у који део тела и на који начин се сме ударати противник, бокс се често назива и „племенитом вештином”.

Кратка историја бокса[уреди]

Кроз историју су борбе двоје људи песницама ради доказивања премоћи и снаге познате од самих почетака цивилизације. Правила су се при томе битно мењала, од начина и трајања борбе, (не)коришћења рукавица, начина суђења итд. Често су те борбе биле бруталне, па чак и смртоносне.

Бокс је 688. године п. н. е. уведен у такмичење на Олимпијским играма у оквиру панкратиона (мешавине рвања и бокса). Код старих Римљана „песничење” или „шакање” била је једна од дисциплина у гладијаторским борбама (шаке су биле омотане кожним каишевима са металним шиљцима). У средњем веку помиње се као „вештина самоодбране”. У новије доба појављује се у Енглеској, а за оснивача се сматра Џејмс Флаг (1719. година). Борбе голим рукама вођене су све до 1889, а последњи шампион је био Американац Џон Саливен. После су уведене борбе само у рукавицама. Међународни боксерски савез за професионалце основан је 1911 год., а за аматере 1920. Победници на Олимпијским играма се сматрају аматерским првацима света.

Прва боксерска правила новијег доба потичу из Лондона, где су у 18. веку забележена правила која су дефинисала простор за борбу, забрањивала ударце главом, те ударце испод појаса и сл. Године 1867. је IX Маркиз од Квинсберија објавио систематизована правила борбе по угледу на Лондонска правила, те се данас „Квинсбери правила” сматрају првим службеним боксерским правилима. Та су правила прописала трајања рунде од три минуте, прописала величину ринга, забранила ударце испод појаса и друге неспортске ударце, те донела главнину правила која важе и дан-данас у боксерском свету.

Данас разликујемо два основна правца бокса: (1) аматерски (често називан и олимпијски) бокс који се практикује на олимпијским играма и (2) професионални бокс, којим управља неколико различитих боксерских федерација. Свака федерација поставља своја специфична правила везана за рангирање боксера и начине освајања титуле првака, иако су сама боксерска правила у основи веома слична или чак идентична.

Боксерска опрема[уреди]

Основна боксерска опрема су боксерске рукавице и бандаже за руке. Бандаже су завоји којима се облаже шака да се учврсте кости и спречи озледа приликом удараца, а рукавице делом амортизују ударац и спречавају озледе као што су огреботине и сл. Рукавице имају прописану масу за такмичења по правилима поједине боксерске федерације. Боксер такође мора да има и заштиту за зубе како не би дошло до повреде.

Борба се одвија у ограђеном рингу, прописане величине зависно о федерацији. Боксери у аматерском боксу морају бити одевени у спортски дрес, те носити боксерску заштитну кацигу, која има функцију спречавања јачих озледа. Ипак, кацига не штити од чињенице да је приликом ударца мозак удареног боксера изложен контузији, односно ударању о стијенке лобање због потреса главе. Такође, кацига не штити браду боксера, која је исто тако изложена директним ударцима. Боксери у професионалном боксу не носе кациге, нити морају имати дрес на горњем делу тела, већ су најчешће изнад појаса голи.

Боксерска правила[уреди]

Основни циљ боксерке борбе је задати што више удараца противнику, а при томе примити их што мање. Добро пласирани снажни ударци могу противника и оборити с ногу. Противника на поду није дозвољено ударати, већ он добија време од 10 секунди за опоравак и евентуални наставак борбе. Ударци су дозвољени само у горње делове тела, изнад појаса, и то само са предње стране. Сваки добро пласирани ударац се бодује, а ти бодови — у случају да оба боксера дочекају крај задње од предвиђеног броја рунди на ногама — одређују победника.

Боксерки меч најчешће прати више судија, један у рингу који прати поштовање правила за време борбе, а тројица или више бодовних (најчешће непаран број, да се избегне нерешен резултат борбе) око ринга који прате борбу и бодују ударце.

Меч се одвија у рундама од по три минуте. Број рунди варира; у аматерском боксу се боксују три, а у професионалном од 5 до 12 рунди.

Категорије у боксу[уреди]

Да би се обезбедила равноправност борбе, боксери се такмиче у тежинским категоријама.

У табели су дата имена свих тренутно постојећих категорија у боксу, заједно са њиховим одговарајућим тежинским лимитима (од. границама масе) које боксери који желе да се такмиче у појединој категорији морају да испоштују, а које одређују четири највеће боксерске федерације:

заједно са Џон Шепардовим боксу посвећеним комерцијалним веб-сајтом Boxrec.com и америчким спортским магазином о боксу Ринг (енгл. The Ring), оснивача Натанијела Стенлија Флајшера (1922. год.).

„Датум признавања” одређује од када је одређена тежинска категорија призната од стране главне спортске (боксерске) федерације/савеза или пак већине њих; неке категорије имају прваке признате „повремено” (у одређеним временским периодима), или од стране само неких мањинских боксерских федерација.

Тренутно постоји само једна тежинска категорија са мањинским признањем, а то је категорија енглеског имена super cruiserweight, предвиђена за професионалне боксере који имају вишка килограма за тешку категорију, али нису довољно велики или високи да би се такмичили са супертешкашима.[a] Назив super cruiserweight — коришћен у широкој употреби у описном, неформалном облику — формална је (званична) тежинска категорија у слабо признатој Међународној боксерској асоцијацији (енгл. International Boxing Association, IBA), са границом масе од приближно 95,2 kg (210 lb, тачно); IBA-ин лимит тешке категорије је приближно 86,2 kg (190 lb, тачно).[2]

Тежински лимит (г. г. / д. г.)
(≈kg / lb / st [lb])
Датум
признавања
WBA
(Светска боксерска асоцијација)
WBC
(Светски боксерски савет)
IBF
(Међународна боксерска федерација)
WBO
(Светска боксерска организација)
Boxrec.com Магазин Ринг
неограничено
91,2 / 201 / 14 [5]
        1885. Супертешка
(енгл. Heavyweight)
Супертешка
(енгл. Heavyweight)
Супертешка
(енгл. Heavyweight)
Супертешка
(енгл. Heavyweight)
Супертешка
(енгл. Heavyweight)
Супертешка
(енгл. Heavyweight)
90,7 / 200 / 14 [4]
79,8 / 176 / 12 [8]
        1980.[b] Тешка
(енгл. Cruiserweight)
Тешка
(енгл. Cruiserweight)
Тешка
(енгл. Cruiserweight)
Јуниорска супертешка[c]
(енгл. Junior heavyweight)
Тешка
(енгл. Cruiserweight)
Тешка
(енгл. Cruiserweight)
79,4 / 175 / 12 [7]
76,6 / 169 / 12 [1]
        1913. Полутешка
(енгл. Light heavyweight)
Полутешка
(енгл. Light heavyweight)
Полутешка
(енгл. Light heavyweight)
Полутешка
(енгл. Light heavyweight)
Полутешка
(енгл. Light heavyweight)
Полутешка
(енгл. Light heavyweight)
76,2 / 168 / 12 [0]
73,0 / 161 / 11 [7]
        1984. Суперсредња категорија[d]
(енгл. Super middleweight)
Суперсредња категорија
(енгл. Super middleweight)
Суперсредња категорија
(енгл. Super middleweight)
Суперсредња категорија
(енгл. Super middleweight)
Суперсредња категорија
(енгл. Super middleweight)
Суперсредња категорија
(енгл. Super middleweight)
72,6 / 160 / 11 [6]
70,3 / 155 / 11 [1]
        1884. Средња категорија
(енгл. Middleweight)
Средња категорија
(енгл. Middleweight)
Средња категорија
(енгл. Middleweight)
Средња категорија
(енгл. Middleweight)
Средња категорија
(енгл. Middleweight)
Средња категорија
(енгл. Middleweight)
69,8 / 154 / 11 [0]
67,1 / 148 / 10 [8]
        1962. Супервелтер категорија[e]
(енгл. Super welterweight)
Супервелтер категорија
(енгл. Super welterweight)
Јуниорска средња категорија[f]
(енгл. Junior middleweight)
Јуниорска средња категорија
(енгл. Junior middleweight)
Лака средња категорија[g]
(енгл. Light middleweight)
Јуниорска средња категорија
(енгл. Junior middleweight)
66,7 / 147 / 10 [7]
64,0 / 141 / 10 [1]
        1914. Велтер категорија
(енгл. Welterweight)
Велтер категорија
(енгл. Welterweight)
Велтер категорија
(енгл. Welterweight)
Велтер категорија
(енгл. Welterweight)
Велтер категорија
(енгл. Welterweight)
Велтер категорија
(енгл. Welterweight)
63,5 / 140 / 10 [0]
61,7 / 136 / 9 [10]
        1959. Суперлака категорија[h]
(енгл. Super lightweight)
Суперлака категорија
(енгл. Super lightweight)
Јуниорска велтер категорија[i]
(енгл. Junior welterweight)
Јуниорска велтер категорија
(енгл. Junior welterweight)
Лака велтер категорија[j]
(енгл. Light welterweight)
Јуниорска велтер категорија
(енгл. Junior welterweight)
61,2 / 135 / 9 [9]
59,4 / 131 / 9 [5]
        1886. Лака категорија
(енгл. Lightweight)
Лака категорија
(енгл. Lightweight)
Лака категорија
(енгл. Lightweight)
Лака категорија
(енгл. Lightweight)
Лака категорија
(енгл. Lightweight)
Лака категорија
(енгл. Lightweight)
59,0 / 130 / 9 [4]
57,6 / 127 / 9 [1]
        1959. Суперперо категорија[k]
(енгл. Super featherweight)
Суперперо категорија
(енгл. Super featherweight)
Јуниорска лака категорија[l]
(енгл. Junior lightweight)
Јуниорска лака категорија
(енгл. Junior lightweight)
Суперперо категорија
(енгл. Super featherweight)
Јуниорска лака категорија
(енгл. Junior lightweight)
57,2 / 126 / 9 [0]
55,8 / 123 / 8 [11]
        1889. Перо категорија[m]
(енгл. Featherweight)
Перо категорија
(енгл. Featherweight)
Перо категорија
(енгл. Featherweight)
Перо категорија
(енгл. Featherweight)
Перо категорија
(енгл. Featherweight)
Перо категорија
(енгл. Featherweight)
55,3 / 122 / 8 [10]
54,0 / 119 / 8 [7]
        1976. Супербантам категорија[n]
(енгл. Super bantamweight)
Супербантам категорија
(енгл. Super bantamweight)
Јуниорска перо категорија[o]
(енгл. Junior featherweight)
Јуниорска перо категорија
(енгл. Junior featherweight)
Супербантам категорија
(енгл. Super bantamweight)
Јуниорска перо категорија
(енгл. Junior featherweight)
53,5 / 118 / 8 [6]
52,6 / 116 / 8 [4]
        1894. Бантам категорија
(енгл. Bantamweight)
Бантам категорија
(енгл. Bantamweight)
Бантам категорија
(енгл. Bantamweight)
Бантам категорија
(енгл. Bantamweight)
Бантам категорија
(енгл. Bantamweight)
Бантам категорија
(енгл. Bantamweight)
52,2 / 115 / 8 [3]
51,2 / 113 / 8 [1]
        1980. Супермува категорија[p]
(енгл. Super flyweight)
Супермува категорија
(енгл. Super flyweight)
Јуниорска бантам категорија[q]
(енгл. Junior bantamweight)
Јуниорска бантам категорија
(енгл. Junior bantamweight)
Супермува категорија
(енгл. Super flyweight)
Јуниорска бантам категорија
(енгл. Junior bantamweight)
50,8 / 112 / 8 [0]
49,4 / 109 / 7 [11]
        1911. Мува категорија
(енгл. Flyweight)
Мува категорија
(енгл. Flyweight)
Мува категорија
(енгл. Flyweight)
Мува категорија
(енгл. Flyweight)
Мува категорија
(енгл. Flyweight)
Мува категорија
(енгл. Flyweight)
49,0 / 108 / 7 [10]
48,1 / 106 / 7 [8]
        1975. Лака мува категорија[r]
(енгл. Light flyweight)
Лака мува категорија
(енгл. Light flyweight)
Јуниорска мува категорија[s]
(енгл. Junior flyweight)
Јуниорска мува категорија
(енгл. Junior flyweight)
Лака мува категорија
(енгл. Light flyweight)
Јуниорска мува категорија
(енгл. Junior flyweight)
47,6 / 105 / 7 [7]
43,5 / 96 / 6 [12]
        1987. Минимум категорија[t]
(енгл. Minimumweight)
Минимум категорија
(енгл. Minimumweight)
Минимува категорија[u]
(енгл. Mini flyweight)
Минимува категорија
(енгл. Mini flyweight)
Минимум категорија
(енгл. Minimumweight)
Сламка категорија[v]
(енгл. Strawweight)
43,1 / 95 / 6 [11]
неограничено
        1880. Папир категорија[w]
(енгл. Paperweight)
46,3 / 102 / 7 [4]
неограничено
        2007. Лака минимум категорија[x]
(енгл. Light minimumweight)
Лака минимум категорија
(енгл. Light minimumweight)
Атом категорија[y]
(енгл. Atomweight)
45,8 / 101 / 7 [3]
неограничено
        19--. Игла категорија[z]
(енгл. Pinweight)

Напомене:

  1. У српском језику име категорије super cruiserweight није дефинисано, али би се слободним преводом ова категорија могла означавати као „предсупертешка категорија”, „сениорска тешка категорија” или „јуниорска супертешка категорија”, што не треба поистоветити са WBO-овом јуниорском супертешком категоријом (енгл. junior heavyweight) или пак полутешком категоријом (енгл. light heavyweight).
  2. Оригинални лимит је био приближно 86,2 kg (190 lb, тачно); повећан је на приближно 90,7 kg (200 lb, тачно) 2003. године.
  3. У српском језику, WBO-ова јуниорска супертешка категорија (енгл. junior heavyweight) се сврстава у, од. броји као тешка категорија.
  4. У српском језику, суперсредња категорија (енгл. super middleweight) се сврстава у, од. броји као средња категорија.
  5. У српском језику, WBA-ова и WBC-ова супервелтер категорија (енгл. super welterweight) се сврстава у, од. броји као велтер категорија.
  6. У српском језику, IBF-ова, WBO-ова и Ring-ова јуниорска средња категорија (енгл. junior middleweight) се сврстава у, од. броји као велтер категорија.
  7. У српском језику, Boxrec-ова лака средња категорија (енгл. light middleweight) се сврстава у, од. броји као велтер категорија.
  8. У српском језику, WBA-ова и WBC-ова суперлака категорија (енгл. super lightweight) се сврстава у, од. броји као полувелтер категорија.
  9. У српском језику, IBF-ова, WBO-ова и Ring-ова јуниорска велтер категорија (енгл. junior welterweight) се сврстава у, од. броји као полувелтер категорија.
  10. У српском језику, Boxrec-ова лака велтер категорија (енгл. light welterweight) се сврстава у, од. броји као полувелтер категорија.
  11. У српском језику, WBA-ова, WBC-ова и Boxrec-ова суперперо категорија (енгл. super featherweight) се сврстава у, од. броји као перолака категорија.
  12. У српском језику, IBF-ова, WBO-ова и Ring-ова јуниорска лака категорија (енгл. junior lightweight) се сврстава у, од. броји као перолака категорија.
  13. У српском језику, перо категорија (енгл. featherweight) се сврстава у, од. броји као перолака категорија.
  14. У српском језику, WBA-ова, WBC-ова и Boxrec-ова супербантам категорија (енгл. super bantamweight) се сврстава у, од. броји као бантам категорија.
  15. У српском језику, IBF-ова, WBO-ова и Ring-ова јуниорска перо категорија (енгл. junior featherweight) се сврстава у, од. броји као бантам категорија.
  16. У српском језику, WBA-ова, WBC-ова и Boxrec-ова супермува категорија (енгл. super flyweight) се сврстава у, од. броји као полубантам категорија.
  17. У српском језику, IBF-ова, WBO-ова и Ring-ова јуниорска бантам категорија (енгл. junior bantamweight) се сврстава у, од. броји као полубантам категорија.
  18. У српском језику, WBA-ова, WBC-ова и Boxrec-ова лака мува категорија (енгл. light flyweight) се сврстава у, од. броји као полумува категорија.
  19. У српском језику, IBF-ова, WBO-ова и Ring-ова јуниорска мува категорија (енгл. junior flyweight) се сврстава у, од. броји као полумува категорија.
  20. У српском језику, WBA-ова, WBC-ова и Boxrec-ова минимум категорија (енгл. minimumweight) се сврстава у, од. броји као минимува категорија или сламка категорија.
  21. У српском језику, IBF-ова и WBO-ова минимува категорија (енгл. mini flyweight) се сврстава и у, од. броји и као сламка категорија.
  22. У српском језику, Ring-ова сламка категорија (енгл. strawweight) се сврстава и у, од. броји и као минимува категорија.
  23. Папир категорија се користи од Квинсбершког аматерског првенства (енгл. Queensberry Amateur Championship, QAC), а формално (службено) је уведена од стране Аматерске боксерске асоцијације (енгл. Amateur Boxing Association, ABA), са тежинским лимитом од приближно 43,1 kg (95 lb, тачно), и то 1880-их година. Међутим, временом су такмичари папир категорије постали синонимом за такмичаре мува категорије, а касније чак и за оне бантам категорије. Тако се тежинска граница повећала за приближно 7,711 kg (17 lb, тачно), односно 10,43 kg (23 lb, тачно), за што се веже и деловање лондонске боксерске федерације — Националног спортског клуба (енгл. National Sporting Club, NSC), у периоду од 1896. године до 1898. године.
  24. У српском језику, WBA-ова и WBC-ова лака минимум категорија (енгл. light minimumweight) се сврстава у, од. броји као лака минимува категорија или лака сламка категорија.
  25. У српском језику, WBO-ова атом категорија (енгл. atomweight) се сврстава у, од. броји као лака минимува категорија или лака сламка категорија.
  26. Игла категорија се користи само у женском боксу.
  • Претварање мерних јединица: 1 lb = 0,453 592 37 kg; 1 lb = \tfrac{1}{14} st

Поједностављена подела[уреди]

Подела по категоријама се врши и на следећи, много једноставнији начин, јер се најчешће користе само следеће тежинске категорије (поређане по тежини, од. маси боксера):

  • супертешка (> 91 kg),
  • тешка (80 kg — 91 kg),
  • полутешка (77 kg — 79 kg),
  • средња (71 kg — 76 kg)
  • велтер (65 kg — 70 kg),
  • полувелтер (62 kg — 64 kg),
  • лака (60 kg — 61 kg),
  • перолака (56 kg — 59 kg)
  • бантам (52 kg — 55 kg)
  • мува (43 kg — 51 kg) и
  • папир (< 43 kg).

За кадете и жене се користе нешто другачије категорије:

  • супертешка (> 86 kg),
  • тешка (81 kg — 86 kg),
  • полутешка (76 kg — 80 kg),
  • средња (71 kg — 75 kg),
  • полусредња (67 kg — 70 kg),
  • велтер (63 kg — 66 kg),
  • полувелтер (61 kg — 62 kg),
  • лака (58 kg — 60 kg),
  • перолака (55 kg — 57 kg),
  • бантам (53 kg — 54 kg),
  • полубантам (51 kg — 52 kg),
  • мува (49 kg — 50 kg),
  • полумува (46 kg — 48 kg) и
  • игла (< 46 kg).

Боксерска техника[уреди]

Постоји више основних начина боксерске борбе. Основни боксерски став предвиђа стој у раскораку, те руке постављене у висини рамена, са шакама испред главе као штит. Та поставка руку се назива гард. Постоји и више врста удараца као што су аперкат (ударац навише, најчешће у браду противника), затим директ, полудирект, кроше итд. Приликом борбе боксери заузимају различите положаје један у односу на другог, зависно о стилу сваког боксера, па је тако позната борба са одстојања (када су боксери удаљени један од другог за дужину руке или више), борба у клинчу (када су боксери у непосредној близини један у односу на другог) итд. Боксер зависно о положају бира ударце и начине одбране.

У боксерској техници важан је и рад ногу, којим се борац може брзо премештати у повољнији положај, те одбрамбено умеће избегавања удараца познато као ескиважа. Ипак, основа сваког боксера пре свега мора бити брзина и снага удараца које је у стању упутити према противнику.

Референце[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

  1. ((en)) ESPN — Reigning Champions — Boxing
  2. ((en)) Прваци у боксу по IBA-иним правилима (М) (Међународна боксерска асоцијација)