Arnold Van Genep
Arnold Van Genep | |
|---|---|
 Arnold Van Genep | |
| Datum rođenja | 23. april 1873. |
| Mesto rođenja | Ludvigsburg |
| Datum smrti | 7. maj 1957. (84 god.) |
| Mesto smrti | Bur la Ren |
Arnold Van Genep (Ludvisburg, 23. april 1873. - Bur La Ren, 7. maj 1957) je bio francuski antropolog i predstavljao je jednog od najpoznatijih učenjaka antropologije 19. veka. Postavio je temeljne doprinose u analizama obreda prelaza. Veliki doprinos je dao folkloru. Zbog njega, etnografska studija folklora počinje da se izučava kao naučna disciplina u Francuskoj.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je u Nemačkoj, u porodici holandskog porekla. Majka mu je ostala udovica, ali se kasnije udala za jednog francuskog doktora 1879. i onda se Van Genep sa njima preselio u Savoju.
Zainteresovan za orijentalnu kulturu, upisao se na Sorbonu, ali je bio razočaran, ne pronalazeći kurseve koji bi zadovoljavali njegove interese. Prvo je prešao na školu orijentalnih jezika, gde je učio arapski, a posle na prestižnu Praktičnu školu naprednih studija[1], gde je izučavao filologiju, lingvistiku, egiptologiju i orijentalne kulture. Uvek je bio nezavisan od Francuske akademije i nije dobijao nastavne zadatke u svojoj zemlji, uprkos ugledu stečenom tokom godina.
1909. godine objavio je knjigu „Obredi prelaza”, čija se sadržina dovela u centar pažnje na početku 20. veka.
Od 1912. do 1915. bio je šef katedre etnologije na Univerzitetu u Nojsštelu[2] u Švajcarskoj. Izgubio je katedru zbog svojih izjava o neutralnosti Švajcarske u Prvom svetskom ratu.
Umro je 1957. godine u Bur La Renu, blizu Pariza.
Etnografske i folklorne studije[uredi | uredi izvor]
Pored proučavanja različitih fenomena obreda prelaza ( koje je proučavao u raznim neevropskim kulturama ), Van Genep je takođe predložio strukturnu analizu, deleći obrede na tri dela: faza separacije, marginalizacije i agregacije.
Viktor Tarner je preimenovao ove delove na preliminarni, liminalni i postliminarni. Ovakva podela, i posle jednog veka, se smatra korisnom i upotrebljava. Van Genep u obredima prepoznaje skup događaja koji se uzastopno ponavljaju u vremenu i prostoru, koji su važni za određivanje strukture odnosa društva koje ih odražava.
Posle rata počinje da se sve više zanima za folklor, od kojeg postaje jedan od glavnih evropskih stručnjaka.
Dela[uredi | uredi izvor]
- Tabu i totemizam na Madagaskaru ( Tabou et totémisme à Madagascar, 1904. )
- Mitovi i legende Australije ( Mytes et Légendes d′Australie, 1905. )
- Homersko pitanje ( La question d′Homère, 1909)
- Obredi prelaza ( Les rites de passage, 1909)
- Folklor ( Le folklore, 1924)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ École pratique des hautes études (na jeziku: engleski), 2019-08-31, Pristupljeno 2020-05-15
- ^ University of Neuchâtel (na jeziku: engleski), 2020-05-10, Pristupljeno 2020-05-15
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
