7. мај

Из Википедија

7. мај (07.05) је 127. дан у години по грегоријанском календару (128. у преступној години). До краја године има још 238 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још
6 Референце

[уреди] Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

558. - У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године.
1663. - У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште.
1727. - На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине.
1832. - Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину.
1893. - Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду.
1915. - Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Луситанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца.
1928. - У Великој Британији старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину.
1939. - Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим. Касније се савезу придружио Јапан.
1943. - Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту.
1944. - Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске.
1945. - Немачка потписала документ о безусловној капитулацији у Другом светском рату. Документ у Ремсу потписали фелдмаршал Јодл у име Вермахта и генерал-пуковник Бедел Смит у име америчких и британских снага. Француски и руски официри били сведоци. Документ о окончању рата потписан 9. маја у Берлину.
1954. - Вијетнамске трупе потукле Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.
1960. - Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова.
1995. - На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.
1996. - Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија.
1997. - Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату.
1999. - У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођен центар Ниша. Погинуло 16, повређено око 70 људи.

1999 - Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвбом.

2001. - Рони Бигз, учесник "највеће пљачке века", у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу.
2002. - У паду авиона "МцДонел-Даглас МД-82" кинеске авио-компаније у море у близини града Далиана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.

[уреди] Рођења

1711. - Руђер Бошковић, математичар, астроном, физичар, филозоф и дипломата. (†1787).
1833. - Јоханес Брамс, немачки композитор и пијаниста. (†1897).
1840. - Петар Иљич Чајковски, руски композитор.
1861. - Рабиндранат Тагор, бенгалски филозоф, визуелни уметник, драматург, композитор, песник и писац. (†1941).
1892. - Милутин Бојић, српски писац. (†1917).
1901 - Гари Купер, амерички глумац. (†1961).
1919 - Ева Перон, жена аргентинског председника Хуана Перона. (†1952)
1892 - Јосип Броз Тито, председник ФНРЈ и СФРЈ. (†1980).