Bekešsentandraš

Koordinate: 46° 31′ S; 20° 17′ I / 46.52° S; 20.29° I / 46.52; 20.29
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bekešsentandraš
mađ. Békésszentandrás
Rimokatolička crkva
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Mađarska
RegionVelika južna ravnica
ŽupanijaBekeš
SrezSarvaš
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 3.608[1]
 — gustina46,6 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate46° 31′ S; 20° 17′ I / 46.52° S; 20.29° I / 46.52; 20.29
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Površina77,45 km2
Bekešsentandraš na karti Mađarske
Bekešsentandraš
Bekešsentandraš
Bekešsentandraš na karti Mađarske
Poštanski broj5561
Pozivni broj(+36) 66
Veb-sajt
http://bszta.hu/

Bekešsentandraš (mađ. Békésszentandrás) je manji grad u županiji Bekeš u Mađarskoj.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Bekešentandraš, se smatra zapadnom kapijom okruga Bekeš, leži duž leve obale reke Harmaš-Koreš. Teritoriju sela deli put M44. Selo se nalazi 150 km od Budimpešte, glavnog grada, i 50 km od grada Bekeščabe. Pokriva površinu od 77,45 km² i ima populaciju od 3.608 ljudi (2015).[1]

Područje ima mnogo praistorijskih tumula, lokalno poznatih kao kunhalom („kumanski barov“). Najveći je Gedeni-halom sa visinom od preko 12 metara.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bekešsentandraš (Sentandraš) je već bio naseljen u eri Arpada. Ime je dobila po crkvi koja je ovde stajala u 13. veku i podignuta u čast Svetog apostola Andreja.[3] Njegovo ime se prvi put pominje u spisima 1297. u obliku Andree, zatim 1329. kao Zentondurijas, a 1330. kao Zentandreas. Godine 1504. napisano je kao Tur-Sentandraš [4] (u tadašnjem ekvivalentu).

Naselje oko crkve, kao i susedni Fejeređhaz, verovatno je postalo nenaseljeno tokom tatarske okupacije. Godine 1297. između Hena i Fejeređhaza pominje se prazna crkva Svetog Andreja.

Kralj Andraš ga je zajedno sa Henom i Fejeređhazom dao Mihalju, sinu Akusa iz porodice Akus. Godine 1329. imanje su nasledili njegov brat Laslo i njegov unuk Tamaš od Uzovog sina Lukača. Marsel i Ištvan Sečenji su tražili ovo imanje od Tamaša kao deo imanja koje pripada Fejeređihazi. Međutim, 1330. godine utvrđeno je da Sentandraš ne pripada Fejeređihazi, a tada je i on od nje odvojen graničnim oznakama.

U proleće 1377. godine, selo „pored Kereša i blizu grada Tura“ je kralj Lajoš I poklonio porodici Manalaki Kun. Međutim, porodica Uzvašari tada je svojim prethodnim dokumentima pokrenula parnicu, tvrdeći da je Sentandraš njihov nasledni posed, pa ga je u proleće 1378. Palatin Mikloš Garaj vratio Uzvarjanima.[4]

Godine 1391. prema uverenju kaptola Čanad: Mikloš Erdeg, Janoš i Ištvan iz »Čauda« su još jednom donacijom ovde dobili carinska prava.[4] Zatim je u sledećem veku, čak pre 1437. godine, celo selo, zajedno sa okolinom, pripalo Janošu Hunjadiju.[4] Godine 1455. porodica Uzvašari protestovala je protiv poseda Janoša Hunjadija, ali je 1456. kralj Laslo V potvrdio Hunjadija u posedu Sentandraša.[4]

Sentandraš je cvetao tokom feudalne vladavine Hunjadija. Oni su za to dobili gradska prava još pre 1463. godine, a ovde su držali posebne činovnike na farmi.[4] Takvi su bili Janos Temeškezi, Janoš Varjaši i Benedek Čirai 1463. godine.[4]

Turski period[uredi | uredi izvor]

Godine 1512. Sentandraš je pripadao Đeriteleku, Furugiteleku, Mođorošteleku, Gedenjteleku i Berekteleku.[5] Prvi sudija Sentandraša poznat je iz 1535. godine, zvao se Andraš Rač, koji je zajedno sa ostalim stanovnicima Sentandraša podigao ustanak protiv ulaska Mihalija Berečkaja u posed Keroš-Sentmikloša.[5]

Parcela kapija sela: [5]

  • 8 u 1552,
  • 12 u 1553,
  • 18 u 1556,
  • 54 u 1562,
  • Godine 1564. plaćen je porez za 29 kapija.

Oko 1560. godine porodična imena su uglavnom bila Ferenci, Njiri, Kerestei, Vaš, Kaniža, Čeke, Čova, Njilaš, Bene i Fono.[5]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Godine 2001. 99% stanovništva naselja se izjasnilo kao Mađari, 1% ostalih (uglavnom poljske, slovačke i nemačke) nacionalnosti.[6]

Tokom popisa 2011. godine, 89,4% stanovnika izjasnilo se kao Mađari, 0,2% kao Romi, 0,4% kao Nemci, 0,3% kao Rumuni i 0,9% kao Slovaci (10,6% se nije izjasnilo, zbog dvostrukog državljanstva, ukupan broj može biti veći od 100%).

Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 49,4%, reformisani 9,2%, luterani 5,2%, grkokatolici 0,2%, nekonfesionalni 15,7% (19,6% se nije izjasnilo).[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
  2. ^ „Békésszentandrás (The County of Békés)”. National and historical symbols of Hungary. Arhivirano iz originala 15. 08. 2017. g. Pristupljeno 1. 3. 2017. 
  3. ^ Haan Lajos: Békés vármegye hajdana. I. Történelmi rész (Pest, 1870) Békés vármegye egyes helyei, városok, faluk, puszták, 112. o.
  4. ^ a b v g d đ e „Békésvármegye története. II. kötet (1896) | Arcanum Digitális Tudománytár”. adt.arcanum.com. Pristupljeno 2021-08-08. 
  5. ^ a b v g „Békésvármegye története. II. kötet (1896) | Arcanum”. adt.arcanum.com. Pristupljeno 2021.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  6. ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
  7. ^ Békésszentandrás Helységnévtár

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bekešsentandraš na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бекешсентандраш&oldid=27723658”