Бекешчаба
Координате: 46° 40' 44″ СГШ, 21° 5' 28″ ИГД
| Бекешчаба мађ. Békéscsaba |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике јужне равнице |
| Жупанија | Бекеш |
| Котар | Бекешчаба |
| Становништво | |
| Становништво | 66.377 |
| Густина становништва | 342,25 ст./km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Површина | 193,94 km² |
 Бекешчаба
Бекешчаба на мапи Мађарска
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански код | 5600 |
| Позивни број | 66 |
| Веб-страна | www.bekescsaba.hu |
Бекешчаба (мађ. Békéscsaba, свк. Békešská Čaba) је значајан град у Мађарској, смештен у југоисточном делу државе. Бекешчаба је управно средиште жупаније Бекеш. Један од градова побратима је и Зрењанин.
Град има 64.852 становника према подацима из 2008. године.
Бекешчаба је средиште словачке нациналне мањине у Мађарској.
Садржај |
[уреди] Положај града
Град Бекешчаба се налази у југоисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 220 километара југоисточно.
Град Бекешчаба се налази у источном делу Панонске низије Град нема реку, али је река Кереш близу - 10 км северније. Клима у граду је умерено континентална.
[уреди] Историја
Први трагови људског насеља на територији Бекешчабе везани су за праисторију. Ту су живели Скити, Келти и Хуни.
1330. године село под именом Чаба први пут је споменуто, али у наредним вековима ово насеље није имало важнију улогу. У 16. веку Бекешчаба пада под Османлије и ускоро била напуштена. у ово време долази до процвата калвинизма у околини.
1693. г. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Бекешчабу турске власти и град ускоро добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћа се и католичка црква. Град у 18. веку се развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.
Током Револуције 1848-49. Бекешчаба није имала значајну улогу, па није значајније страдала. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом 1858. године. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.
После Првог светског рата Бекешчаба се прво нашла у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град постаје погранични што успорава развој града. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на граници са слабије развијеним суседом, град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.
[уреди] Становништво
Бекешчаба данас има око 64 хиљада становника, а број становника опада већ 20 година. Некадашње бројно јеврејско становништво нестало је у Другом светском рату.
Становништво Бекешчабе махом чине махом Мађари (92%), али су у граду присутни и Словаци (6%).
[уреди] Вероисповест
По вероисповести Бекешчаба је веома хетерогена:
- римокатолици - 24,2% (махом мађарско порекло)
- протестанти-лутерани - 20,5% (махом словачко порекло)
- протестанти-калвинисти - 10,9% (само мађарско порекло)
- други - 2,1% (махом остали хришћани)
- атеисти - 30,5%
[уреди] Галерија слика
-
Градска гимназија
-
Католичка катедрала
-
Лутеранске цркве
-
Градско позориште
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||||||||||||
