Бекешчаба

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 40' 44″ СГШ, 21° 5' 28″ ИГД

Бекешчаба
мађ. Békéscsaba

Megyeszékhely - Békés megye - Békéscsaba.jpg
Панорамски поглед на средиште Бекешчабе

Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Бекеш
Срез Бекешчаба
Становништво
Становништво 66.377
Густина становништва 342,25 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°40′44″N 21°05′28″E / 46.679, 21.091
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 193,94 км²
Бекешчаба на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Бекешчаба
Бекешчаба на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 5600
Позивни број 66
Веб-страна www.bekescsaba.hu

Бекешчаба (мађ. Békéscsaba, свк. Békešská Čaba) је значајан град у Мађарској, смештен у југоисточном делу државе. Бекешчаба је управно средиште жупаније Бекеш. Један од градова побратима је и Зрењанин.

Град има 64.852 становника према подацима из 2008. године.

Бекешчаба је средиште словачке националне мањине у Мађарској.

Положај града[уреди]

Град Бекешчаба се налази у југоисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 220 километара југоисточно.

Град Бекешчаба се налази у источном делу Панонске низије Град нема реку, али је река Кереш близу - 10 км северније. Клима у граду је умерено континентална.

Историја[уреди]

Први трагови људског насеља на територији Бекешчабе везани су за праисторију. Ту су живели Скити, Келти и Хуни.

1330. године село под именом Чаба први пут је споменуто, али у наредним вековима ово насеље није имало важнију улогу. У 16. веку Бекешчаба пада под Османлије и ускоро била напуштена. у ово време долази до процвата калвинизма у околини.

1693. г. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Бекешчабу турске власти и град ускоро добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћа се и католичка црква. Град у 18. веку се развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Бекешчаба није имала значајну улогу, па није значајније страдала. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом 1858. године. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата Бекешчаба се прво нашла у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град постаје погранични што успорава развој града. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на граници са слабије развијеним суседом, град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.

Становништво[уреди]

Бекешчаба данас има око 64 хиљада становника, а број становника опада већ 20 година. Некадашње бројно јеврејско становништво нестало је у Другом светском рату.

Становништво Бекешчабе махом чине махом Мађари (92%), али су у граду присутни и Словаци (6%).

Вероисповест[уреди]

По вероисповести Бекешчаба је веома хетерогена:

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]