Андрија III Млечанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андрија III Мађарски

Андрија приказан како седи на трону
Андрија приказан како седи на трону

Датум рођења 1265.
Датум смрти 1301.
Порекло и породица

Андрија III Мађарски (мађ. III András (Endre), Velencei András, сл. Ondrej III, нем. Andreas III (Ungarn), хрв. Andrija III) је мађарски краљ, који је владао је у периоду 1290—1301. као последњи мађарски владар из династије Арпадоваца.

Прилике уочи ступања на власт[уреди]

Андрија је био син Стефана Постума и Млечанке Томасине Моросини. Његов отац потиче из трећег брака краља Андрије II с Беатрисом од Есте-Фераре. Уочи Стефановог рођења краљ је умро, а наследник Бела IV није хтео признати свог брата, оптужујући Беатрису за брачну неверу. Трудна Беатриса се преобукла у мушку одећу и побегла је брату у Италију, где је родила сина Стефана.

Стефан се након дугог лутања настанио у Венецији (Млецима), где се оженио Млечанком Томасином Моросини. У рату против Угарске, Чешка је подржавала Стефана, али склапањем мира обавезала се да ће с тим престати. Убрзо, током 1271. године, Стефан је умро, оставивши удовицу и сина Андрију, на којег је пренео своја права на положај хрватског херцега. Због великог незадовољства владавином краља Ладислава IV Куманца, део племства је огорчен безвлашћем у држави и краљевим раскошним животом, почео размишљати да изабере новог краља. То је искористио Андрија и кренуо по круну на позив својих присталица, међутим у Међимурју га је заробио Арнолд Хахот (Arnold de genere Hahót) и предао аустријском војводи Алберту I, који га је затворио. У међувремену краља Ладислава IV убили су Кумани, а како је Мађарска остала без владара из рода Арпадовића, онда су Андрију III позвали да преузме власт.

Владавина Андрије III Млечанина[уреди]

Андрија III је био једини преостали мушки изданак династије Арпадовића. Крунисао се 28. јула 1290. у Столном Београду, међутим против њега су се удружила три моћна противника која су му оспоравала право на власт. Немачки краљ Рудолф I тврдио је да је краљ Бела IV предао Хрватску и Мађарску у наслеђе цару Фридриху II, који је те земље касније предао своме сину војводи Алберту I. Међутим тај уговор је постао аутоматски неважећи, пошто је Фридрих II требало да помогне Бели IV у случају да се Мађарска нађе у опасности, а он то није учинио у време монголских освајања. Против царевих тежњи је иступио папа Никола IV истичући да је Краљевина Мађарска под управом Свете Столице. Напуљска краљица Марија, сестра краља Ладислава IV Куманца, истицала је да је она једина законита наследница мађарске круне, а своја је права пренела на сина Карла Мартела. Папа је озаконио ту тврдњу, па је легат крунисао Карла Мартела за краља.

Долазак Андрије III у Мађарску Минијатура из Мађарске илустроване хронике,(1360)

Поред свих ових догађаја и политичких игара на Андријиној страни је било цело мађарско племство и властела. Краљ је објавио рат аустријском војводи и поразио га, па је он одустао од своје кандидатуре. У Хрватској је Карло Роберт имао пуно присталица, па је Андрија кренуо у рат против њих, прешао је Драву где их је поразио и присио на покорност. На повратку са успешног похода заробио га је Арнолд Хахот и пустио га тек после исплате откупа. Краљ је уз помоћ племићке породице Брибирска довео из Венеције своју мајку Томасину и ујака Алберта Моросинија. Мајци је доделио титулу грофице и на управу дао Хрватску и део западне Мађарске. Она је на том положају остала до 1297. године, када је краљ свог ујака Албертина Моросинија именовао грофом.

У настојању да придобију Брибирске кнезове, напуљски Анжувинци су им поклонили целу Хрватску од Гвозда (Петрова гора) до Неретве. Краљ Андрија је исто то урадио 1293. године када им је дао право на управу хрватско-далматинском бановином, банско право и право наследства. Тако су Брибирски кнезови постали најмоћнији великаши у Хрватској, а сви племићи на том подручју постали су њихови вазали.

Куга која је харала Италијом усмртила је Карла Мартела. Нови папа Бонифације VIII узео је у заштиту Карловог сина, Карла Роберта и прогласио га краљем. Уз то је у Мађарској на упражњене бискупске столице именовао присталице анжувинске странке. Како краљ Андрија није имао мушких потомака, намеравао је за свог наследника прогласити свог ујака Албертина Моросинија. Када се за то дознало, избило је велико незадовољство у племићким круговима. То је још више ојачало присталице Карла Роберта, па је млади Карло Роберт уз помоћ кнезова Брибирских стигао У Хрватску. Краљ Андрија је почео да се припрема за рат, али је у време тих припрема изненада умро. С њим је изумрла династија Арпадовића, која је до тада владала Краљевином Мађарском.

Краљ Андрија III Млечанин је умро 14. јануара 1301..

Коришћени извори[уреди]

  • Szűcs Jenő: Az utolsó Árpádok, História – MTA Történettudományi Intézete – 1993, ISBN 963-8311-96-7
  • Kristó Gyula: III András (In.: Kristó Gyula – Makk Ferenc: Az Árpádok – fejedelmek és királyok, ISBN 963-9278-48-3)
  • Zsoldos Attila: Törvényes uralkodó, vagy szerencsés kalandor (História 2001/1)
  • Kristó Gyula: Háborúk és hadviselés az Árpádok korában, Szukits Könyvkiadó – 2003, ISBN 963-9441-87-2

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Андрија III Млечанин



Претходник:
Ладислав IV
Мађарски краљ
(12901301)
Наследник:
Вацлав III Пшемисл
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}