Behistunski natpisi

Behistunski natpisi
Behistunski natpisi
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Behistunski natpisi
Mesto	, , Bisotun, Iran
Koordinate	34° 23′ 25″ S; 47° 26′ 09″ I / 34.39036° S; 47.43589° I
Uključuje	Q120402651 ;
Kriterijum	kulturna: ii,iii
Referenca	1222
Upis	2006. (30. sednica)
Veb-sajt	http://whc.unesco.org/en/list/1222

Behistunski natpisi (takođe poznati i kao Bisitun ili Bisutun, farsi بیستون, staropersijski Bagastana: „Božje mesto ili zemlja“^[1]) su antički višejezični natpisi koji se nalaze na planini Behistun u provinciji Kermanšah u blizini grada Kermanšah u zapadnom Iranu^[2]. Datiraju iz 6. veka p. n. e., odnosno iz doba vladavine Darija Velikog, vladara Persijskog carstva.

Natpisi obuhvataju tekstove pisane klinastim pismom na tri jezika: persijskom, elamitskom i vavilonskom^[3]. Britanski oficir Henri Raulinson (Hanry Rawlinson)^[4] je kopirao natpise u dva dela, 1835. i 1843. godine. Raulinson je uspeo da prevede natpise klinastim pismom na persijskom jeziku 1838. godine, dok su elamske i vavilnoske tekstove 1843. preveli Raulinson i njegovi saradnici. Vavilonski natpisi su kasniji oblik akadskog jezika, dok oba spadaju u semitske jezike. U doba otkrića, Behistunski natpisi su za klinasto pismo imali jednak značaj kao i Kamen iz Rozete za egipatske hijeroglife; radilo se o dokumentu pomoću kog je bilo moguće dešifrovati drevno i zaboravljeno pismo.

Behistunski natpisi su otprilike 15 m visine i 25 m širine, a uklesani su u krečnjačku liticu koja se nalazila uz antički put koji je spajao glavne gradove Vavilona i Medije. Radi se o jako nepristupačnom mestu pošto su drevni graditelji izravnali liticu nakon završetka klesanja natpisa. Persijski tekst sastoji se od 414 redova složenih u pet stubaca; elamitski od 593 redova u osam stubaca, dok se vavilonski sastoji od 112 redova.

Urezivanje ovih natpisa naložio je persijski vladar Darije I^[5], čija je figura takođe uklesana iznad natpisa. Reljef ga prikazuje naoružanog lukom, te sa levom nogom nad grudima osobe koja leži, za koju se pretpostavlja da je reč o uzurpatoru Gaumati koga je Darije I svrgnuo sa persijskog trona. Darije je na reljefu prikazan kako pristiže sa leve strane u pratnji dva dvoranina, dok deset figura (visine 1 m) pristižu sa desne strane i svaki drži ruku na ramenu onog ko je ispred njega, što simbolizuje jedinstvo pokorenih naroda. Zoroastrijski simbol faravahar lebdi iznad ljudskih figura, a simbolizuje blagoslov božanstva Ahura Mazde. Pretpostavlja se da je jedna ljudska figura dodana na reljef nakon završetka klesanja, a nalazi se na odvojenom kamenom bloku pričvršćenom na postojeću strukturu pomoću gvozdenih klinova i olova.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Behistunski natpisi (Livius.org)”. Arhivirano iz originala 10. 05. 2007. g. Pristupljeno 22. 08. 2009.
^ Enciklopedija Britannica: Bisitun
^ „Behistun (Archaeology.about.com)”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2011. g. Pristupljeno 22. 08. 2009.
^ Enciklopedija Britannica: Persijski natpisi klinastim pismom
^ „Behistunski natpisi (enciklopedija Iranica)”. Arhivirano iz originala 02. 01. 2009. g. Pristupljeno 22. 08. 2009.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] „Behistunski natpisi (Livius.org)”. Arhivirano iz originala 10. 05. 2007. g. Pristupljeno 22. 08. 2009.

[2] Enciklopedija Britannica: Bisitun

[3] „Behistun (Archaeology.about.com)”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2011. g. Pristupljeno 22. 08. 2009.

[4] Enciklopedija Britannica: Persijski natpisi klinastim pismom

[5] „Behistunski natpisi (enciklopedija Iranica)”. Arhivirano iz originala 02. 01. 2009. g. Pristupljeno 22. 08. 2009.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]