Бехистунски натписи
| Бехистунски натписи* | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
| Држава | |
| Врста | културна |
| Критеријум | ii,iii |
| Референца | 1222 |
| Регија† | Азија-Пацифик |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 2006. (30. седница) |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Координате: 34° 23′ 18" СГШ, 47° 26′ 12" ИГД
Бехистунски натписи (такође познати и као Биситун или Бисутун, фарси بیستون, староперсијски Багастана: „Божје место или земља“[1]) су антички вишејезични натписи који се налазе на планини Бехистун у провинцији Керманшах у близини града Керманшах у западном Ирану[2]. Датирају из 6. века п. н. е., односно из доба владавине Дарија Великог, владара Персијског царства.
Натписи обухватају текстове писане клинастим писмом на три језика: персијском, еламском и вавилонском[3]. Британски официр Хенри Раулинсон (Hanry Rawlinson) [4] је копирао натписе у два дела, 1835. и 1843. године. Раулинсон је успео да преведе натписе клинастим писмом на персијском језику 1838. године, док су еламске и вавилноске текстове 1843. превели Раулинсон и његови сарадници. Вавилонски натписи су каснији облик акадског језика, док оба спадају у семитске језике. У доба открића, Бехистунски натписи су за клинасто писмо имали једнак значај као и Камен из Розете за египатске хијероглифе; радило се о документу помоћу ког је било могуће дешифровати древно и заборављено писмо.
Бехистунски натписи су отприлике 15 м висине и 25 м ширине, а уклесани су у кречњачку литицу која се налазила уз антички пут који је спајао главне градове Вавилона и Медије. Ради се о јако неприступачном месту пошто су древни градитељи изравнали литицу након завршетка клесања натписа. Персијски текст састоји се од 414 редова сложених у пет стубаца; еламски од 593 редова у осам стубаца, док се вавилонски састоји од 112 редова.
Урезивање ових натписа наложио је персијски владар Дарије I[5], чија је фигура такође уклесана изнад натписа. Рељеф га приказује наоружаног луком, те са левом ногом над грудима особе која лежи, за коју се претпоставља да је реч о узурпатору Гаумати кога је Дарије I свргнуо са персијског трона. Дарије је на рељефу приказан како пристиже са леве стране у пратњи два дворанина, док десет фигура (висине 1 м) пристижу са десне стране и сваки држи руку на рамену оног ко је испред њега, што симболизује јединство покорених народа. Зороастријски симбол фаравахар лебди изнад људских фигура, а симболизује благослов божанства Ахура Мазде. Претпоставља се да је једна људска фигура додана на рељеф након завршетка клесања, а налази се на одвојеном каменом блоку причвршћеном на постојећу структуру помоћу гвоздених клинова и олова.
Види још[уреди]
Извори[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- Behistunski natpisi (Livius.org), autor: Jona Lendering, sadržaj: perzijski tekst (klinasto pismo i prijevod) + dodaci
- Engleski prijevod natpisa
- Potpuni prijevod Behistunskih natpisa (Case Western Reserve University Digital Library), PDF format
- UNESCO-ov opis arheološkog nalazišta
- „Behistun dobio certifikat Svjetske baštine“ (Bisotun receives its World Heritage certificate), ChnPress.com, Cultural Heritage News Agency, Teheran, 3. srpnja 2008.
- Ostala nalazišta u Behistunu (Livius.org)