Bitka kod Kirholma

Bitka kod Kirholma
Deo poljsko-švedskog rata (1600—1611)
Bitka kod Kirholma
Vreme 27. septembar 1605. Mesto Salaspils, Letonija Uzrok napad Šveđana na poljsku Livoniju Ishod odlučujuća poljsko-litvanska pobeda
Sukobljene strane
Švedsko carstvo	Državna zajednica Poljske i Litvanije
Komandanti i vođe
Karl IX Švedski	Jan Karol Hodkevič
Jačina
oko 14.000	oko 4.000 konjanika i 4 topa
Žrtve i gubici
9.000	neznatni

Bitka kod Kirholma 1605. bila je odlučujuća poljska pobeda u Poljsko-švedskom ratu (1600—1611).

Uvod

Švedski prestolonaslednik Sigismund Vasa, vatreni katolik, izabran je za kralja Poljske i Litvanije 1587. kao Žigmund III Vasa.

Po očevoj smrti 1592, Žigmund je krunisan za kralja Švedske, pod uslovom da poštuje protestantizam kao državnu veru u Švedskoj, dok je za regenta švedski parlament izabrao njegovog strica, vojvodu Karla.

Kada se Žigmund vratio u Poljsku, vojvoda Karlo i švedski parlament su 1595. zabranili katoličku veru u Švedskoj i počeli progon katolika. Žigmund se 1598. vratio u Švedsku sa 5.000 poljskih vojnika i pokušao da povrati svoj autoritet, ali je potučen od protestanata koje je vodio vojvoda Karlo i proteran nazad u Poljsku.

Sledeće godine parlament je zbacio Žigmunda i ponudio presto njegovom sinu Vladislavu, pod uslovom da pređe u protestantizam: tako je vojvoda Karlo nastavio da vlada kao regent, a od 1604. kao Karl IX Švedski (1604—1611).

Bez podrške Sejma, Žigmund je 1600. objavio rat Švedskoj, koja je zauzela Livoniju, ali je 1601. prinuđena na povlačenje.

Bitka

Karl IX Švedski je u leto 1605. ponovo provalio u poljsku Livoniju sa vojskom od oko 14.000 vojnika, većinom pešadije (musketara i kopljanika), uz nešto konjice naoružane vatrenim oružjem — dragona i rajtera (oklopljenih dragona). Litvanski hetman Jan Karol Hodkevič skupio je jedva 4.000 vojnika, ali je većinu vojske činila konjica, i to poljski oklopljeni husari, naoružani kopljima od 20 stopa (6 m), znatno dužim od kopalja švedske pešadije. Kod Kirholma u Livoniji, poljska konjica je bez oklevanja napala trostruko brojnijeg protivnika, potukla švedsku konjicu u borbi prsa u prsa, a zatim okružila i sa svih strana napala švedsku pešadiju. U okršaju koji je trajao samo 3 sata, Šveđani su izgubili oko 9.000 ljudi, a preostala vojska se povukla u Rigu.

Posledice

Sporadični sukobi nastavljeni su do 1609. kada je Hodkevič u toku zime sa još manjom vojskom provalio u švedsku Livoniju i zauzeo Rigu. Ipak, nijedna od zaraćenih strana nije postigla izrazitije prednosti. Smrt Karla IX prekinula je ratne operacije i Švedska je 1611. godine zatražila primirje jer su njene snage do 1613. godine bile angažovane u ratu sa Danskom, a odmah zatim i u ratu sa Rusijom.

Vidi još

• Poljsko-švedski rat 1617—1629

Literatura

• Gažević, Nikola, ur. (1970—1976). Vojna enciklopedija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 656, tom 9.  COBISS.SR 3980808
• Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. str. 132—134. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624. 
• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450—1789 (4. dopunjeno izd.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759. 
• Djurant, Vil. Početak doba razuma : istorija evropske civilizacije u doba Šekspira, Bejkona, Montenja, Rembranta, Galilea i Dekarta : 1558—1648 / Vil Djurant ; [preveo s engleskog Ljubomir Veličkov]. Beograd : Vojnoizdavački zavod : Narodna knjiga, 2004 (Beograd : Vojna štamparija). str. 518—519. ISBN 978-86-335-0165-1.  COBISS.SR 115976204