Битка код Кирхолма
Битка код Кирхолма | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део пољско-шведског рата (1600—1611) | |||||||||
Битка код Кирхолма | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Шведско царство | Државна заједница Пољске и Литваније | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Карл IX Шведски | Јан Карол Ходкевич | ||||||||
Јачина | |||||||||
око 14.000 [1] | око 4.000 коњаника и 4 топа [1] | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
9.000 [1] | незнатни |
Војска Пољске | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Кнежевина Пољска (960—1320) Краљевина Пољска (1320—1569) | ||||||||
|
||||||||
Пољско-литванска унија (1569—1795) | ||||||||
|
||||||||
Варшавско војводство (1807—1815) | ||||||||
|
||||||||
Друга пољска република (1918—1939) | ||||||||
|
||||||||
Народна Република Пољска (1944—1990) | ||||||||
|
||||||||
Република Пољска | ||||||||
|
||||||||
| ||||||||
Битка код Кирхолма 1605. била је одлучујућа пољска победа у Пољско-шведском рату (1600—1611).
Увод[уреди | уреди извор]
Шведски престолонаследник Сигисмунд Васа, ватрени католик, изабран је за краља Пољске и Литваније 1587. као Жигмунд III Васа.
По очевој смрти 1592, Жигмунд је крунисан за краља Шведске, под условом да поштује протестантизам као државну веру у Шведској, док је за регента шведски парламент изабрао његовог стрица, војводу Карла.
Када се Жигмунд вратио у Пољску, војвода Карло и шведски парламент су 1595. забранили католичку веру у Шведској и почели прогон католика. Жигмунд се 1598. вратио у Шведску са 5.000 пољских војника и покушао да поврати свој ауторитет, али је потучен од протестаната које је водио војвода Карло и протеран назад у Пољску.[2]
Следеће године парламент је збацио Жигмунда и понудио престо његовом сину Владиславу, под условом да пређе у протестантизам: тако је војвода Карло наставио да влада као регент, а од 1604. као Карл IX Шведски (1604—1611).[3]
Без подршке Сејма, Жигмунд је 1600. објавио рат Шведској, која је заузела Ливонију, али је 1601. принуђена на повлачење.
Битка[уреди | уреди извор]
Карл IX Шведски је у лето 1605. поново провалио у пољску Ливонију са војском од око 14.000 војника, већином пешадије (мускетара и копљаника), уз нешто коњице наоружане ватреним оружјем — драгона и рајтера (оклопљених драгона). Литвански хетман Јан Карол Ходкевич скупио је једва 4.000 војника, али је већину војске чинила коњица, и то пољски оклопљени хусари, наоружани копљима од 20 стопа (6 m), знатно дужим од копаља шведске пешадије.[3] Код Кирхолма у Ливонији, пољска коњица је без оклевања напала троструко бројнијег противника, потукла шведску коњицу у борби прса у прса, а затим окружила и са свих страна напала шведску пешадију. У окршају који је трајао само 3 сата, Швеђани су изгубили око 9.000 људи, а преостала војска се повукла у Ригу.[3]
Последице[уреди | уреди извор]
Спорадични сукоби настављени су до 1609. када је Ходкевич у току зиме са још мањом војском провалио у шведску Ливонију и заузео Ригу.[3] Ипак, ниједна од зараћених страна није постигла изразитије предности. Смрт Карла IX прекинула је ратне операције и Шведска је 1611. године затражила примирје јер су њене снаге до 1613. године биле ангажоване у рату са Данском, а одмах затим и у рату са Русијом.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Zamoyski 1988, стр. 132–134, 155–156
- ^ Дјурант, Вил. Почетак доба разума : историја европске цивилизације у доба Шекспира, Бејкона, Монтења, Рембранта, Галилеа и Декарта : 1558—1648 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 518—519. ISBN 978-86-335-0165-1.
- ^ а б в г Zamoyski 1988, стр. 132–134, 155–156
- ^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 656, том 9. COBISS.SR 3980808
Литература[уреди | уреди извор]
- Гажевић, Никола, ур. (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 656, том 9. COBISS.SR 3980808
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 132—134. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450—1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Дјурант, Вил. Почетак доба разума : историја европске цивилизације у доба Шекспира, Бејкона, Монтења, Рембранта, Галилеа и Декарта : 1558—1648 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 518—519. ISBN 978-86-335-0165-1. COBISS.SR 115976204