Bogovi i čudovišta (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bogovi i čudovišta
Filmski poster
Žanrdrama
RežijaBil Kondon
ScenarioBil Kondon
ProducentPol Količman
Greg Finber
Mark R. Heris
Glavne ulogeIjan Makelen
Brendan Frejzer
Lin Redgrejv
Lolita Davidovič
MuzikaKarter Burvel
Direktor
fotografije		Stefan M. Kac
MontažaŠuiči Kakesu
Šigejuki Jamamori
Producentska
kuća
Godina1998.
Trajanje105 minuta
ZemljaUK
SAD
Jezikengleski
Budžet10 miliona dolara[2]
Zarada6,5 miliona dolara[2]
Veb-sajtwww.godsandmonsters.net
IMDb veza

Bogovi i čudovišta je filmska drama iz 1998. koji je napisao i režirao Bil Kondon, na osnovu romana Kristofera Brema iz 1995. Otac Frankenštajna. U filmu igraju Ijan Makelen, Brendan Frejzer, Lin Redgrejv, Lolita Davidovič i Dejvid Djuks. Radnja filma je delimično fikcionalizovan prikaz poslednjih dana života filmskog reditelja Džejmsa Vejla (Makelen), poznatog po režiji Frankenštajna (1931) i Frankenštajnove neveste (1935). Veteran Prvog svetskog rata, ostareli Vejl razvija komplikovan odnos sa svojim baštovanom, Klejtonom Bunom (Frejzer), izmišljenim likom kojeg je Bram prvobitno stvorio za izvorni roman.

Film je napravljen kao međunarodnakoprodukcija između Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država. Bogovi i čudovišta producirali su Pol Kolihman, Greg Fajenberg i Mark R. Haris; Klajv Barker je bio izvršni producent.[3][4] Pored rekonstrukcije produkcije Frankenštajnove neveste, naslov filma je izveden iz scene iz Frankenštajnove neveste, u kojoj lik dr Pretorijus nazdravlja dr Frankenštajnu i kaže: U novi svet bogova i čudovišta!

Bogovi i čudovišta je bio nominovan za tri Oskara, uključujući Oskara za najboljeg glumca (Makelen) i najbolju sporednu glumicu za Redgrejva, a osvojio je Oskara za najbolji adaptirani scenario.[5] Uprkos pozitivnim kritikama, film je bio neuspešan na blagajnama. Kasnije je adaptirana kao istoimena predstava koja je premijerno izvedena u Londonu u Sauvark Plejhaus u februaru 2015.

Zaplet[uredi | uredi izvor]

Pedesetih godina HH veka Džejms Vejl, režiser Frankenštajna i Frankenštajnova nevesta, otišao je u penziju. Vejl živi sa svojom dugogodišnjom kućnom pomoćnicom, Hanom, koja se lojalno brine o njemu, ali ne odobrava njegovu homoseksualnost. Pretrpeo je niz moždanih udara koji su ga ostavili krhkim i izmučen uspomenama na: odrastanje kao siromašni izopštenik, tragično učešće u Prvom svetskom ratu i snimanje filma Frankenštajnova nevesta. Vejl klizi u svoju prošlost i prepušta se svojim fantazijama, prisećajući se gej žurki na bazenu i seksualno zadirkujući posramljenog, zvezdanog obožavatelja. Bori se sa depresijom, a ponekad razmišlja i o samoubistvu, dok shvata da mu život, njegova privlačnost i zdravlje izmiču.

Vejl se sprijateljuje sa svojim mladim, zgodnim baštovanom Klejtonom Bunom, i njih dvoje započinju ponekad neprijatno prijateljstvo dok Bun pozira za Vejlove skečeve. Dvojica muškaraca se zbližavaju dok razgovaraju o svojim životima i nošenjem sa problemom Vejlove dezorijentacije i slabosti od udaraca. Bun, impresioniran Vejlovom slavom, gleda Nevestu od Frankenštajna na televiziji dok se njegovi prijatelji rugaju filmu, njegovom prijateljstvu sa Vejlom i njegovim namerama.

Bun uverava Vejla da je strejt i dobija uveravanje od njega da nije zainteresovan za tu vrstu odnosa, ali Bun odjuri kada Vejl grafički govori o svojoj seksualnoj istoriji. Bun se kasnije vraća sa dogovorom da se takve rasprave u „svlačionici“ više ne dešavaju. Bun je pozvan da isprati Vejla na zabavu koju organizuje Džordž Kjukor za princezu Margaret . Tamo je dogovoreno fotografisanje Vejla sa njegovim čudovištima: Borisom Karlofom i Elsom Lančester iz drevne filmske slave. Ovaj događaj pogoršava Vejlovu depresiju. Iznenadna oluja mu postaje izgovor za odlazak.

U Vejlovoj kući, Klejtonu je potrebna suva odeća. Vejl uspeva da nađe samo džemper, pa Klejton nosi peškir omotan oko struka. Vejl odlučuje da još jednom pokuša da skicira Klejtona. Posle nekoliko minuta, pokazuje svoje skice Klejtonu, otkrivajući da je izgubio sposobnost crtanja. Nakon što Klejton ispusti peškir da bi pozirao gol, Vejl ga tera da nosi gas masku iz Prvog svetskog rata, a zatim koristi priliku da napravi seksualni napad na Klejtona, ljubeći ga u rame i vrat, i snažno posegne za njegovim genitalijama. Pobesneli Klejton se tuče sa Vejlom, koji priznaje da je to bio njegov plan i moli Klejtona da ga ubije kako bi ga oslobodio patnje. Klejton odbija, stavlja Vejla u krevet. Sledećeg jutra, Hana je uznemirena kada ne može da pronađe Vejla, zbog čega Klejton i Hane počinju potragu za njim. Klejton pronalazi Vejla kako pluta mrtav u bazenu dok izbezumljena Hana istrčava, držeći poruku o samoubistvu. Klejton i Hana se slaažu da poruka nestane kako bi se izbegao skandal.

Deceniju kasnije, Klejton i njegov sin Majkl gledaju Frankenštajnovu nevestu na televiziji. Majkl je skeptičan prema očevoj tvrdnji da je poznavao Vejla, ali Klejton mu pokazuje skicu Frankenštajn čudovišta koje je nacrtao Vejl na kojoj je vidljiv potpis: "Klejtonu. Prijatelju?". Klejton kasnije hoda ulicom noću po kiši, oponašajući kretanje Frankenštajnovog čudovišta.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Film je zadobio pozitivne kritike kritičara, a Mekelenove, Frejzerove i Redgrejvove predstave su posebno pohvaljene. Time Out je za flm naveo: nije komplikovan film, ali topao i pametan.[6]

Film ima ocenu 96% (od 100%) na Rotten Tomatoes-u, na osnovu 67 recenzija, sa prosečnom ocenom 8,4/10. Kritički konsenzus sajta glasi: Bogovi i čudovišta su očaravajuće, zbunjujuće delo polu-fikcije, sa dobrim performansama; Makelen prednjači, ali Redgrejv i Frejzer ne zaostaju mnogo za njima.[7] Na Metacritic-u film ima ocenu 74 od 100, na osnovu kritika 32 kritičara, što ukazuje na „generalno povoljne kritike“.

Inspiracija u stvarnom životu[uredi | uredi izvor]

Džejms Vejl je angažovao nekoliko muškaraca (i žena) da mu poziraju goli, a neki od njih su prikazani u snimanju kratkometražnog filma. Nekoliko njegovih slika kupio je kolekcionar i pozajmio studiju za snimanje ovog filma.

Vejl je pred kraj života patio od posledica moždanih udara, što je uticalo na njegove mentalne sposobnosti, a pronađen je mrtav u svom bazenu.[8] Bilo je glasina da se radi o ubistvu, ali dokazi su ukazivali samo na samoubistvo.[9]

U dokumentarcu koji se nalazi na DVD-u i u intervjuima, romanopisac Kristofer Bram objašnjava da je lik Klejtona Buna potpuno izmišljen.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gods and Monsters”. Pristupljeno 28. 6. 2023. 
  2. ^ a b „Gods and Monsters (1998)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 6. 6. 2011. g. Pristupljeno 6. 7. 2011. 
  3. ^ Harvey, Dennis (24. 1. 1998). „Gods and Monsters”. Variety. Pristupljeno 13. 5. 2021. 
  4. ^ Kaufman, Anthony (11. 11. 1998). „From Candyman to Frankenstein, Bill Condon Talks "Gods and Monsters"”. IndieWire. Arhivirano iz originala 14. 5. 2021. g. Pristupljeno 13. 5. 2021. 
  5. ^ „The 71st Academy Awards (1999) Nominees and Winners”. Oscars.org. Arhivirano iz originala 2. 2. 2012. g. Pristupljeno 19. 11. 2011. 
  6. ^ „Gods and Monsters”. Time Out. Arhivirano iz originala 6. 6. 2011. g. 
  7. ^ Gods and Monsters na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
  8. ^ „James Whale — Directing "Horror" With Style”. The Picture Showman. Arhivirano iz originala 10. 3. 2009. g. Pristupljeno 7. 3. 2009. 
  9. ^ „James Whale”. Eric B Olsen. Arhivirano iz originala 11. 2. 2009. g. Pristupljeno 7. 3. 2009. 
  10. ^ „Father of Frankenstein by Christopher Bram”. KBOO FM. 18. 5. 2005. Arhivirano iz originala 8. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 3. 2009. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богови_и_чудовишта_(филм)&oldid=27415459”