Крадљивци бицикала (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крадљивци бицикала

Оригинални италијански биоскопски постер
Оригинални италијански биоскопски постер

Изворни наслов Ladri di biciclette
Режија Виторио де Сика
Продуцент Виторио де Сика (ко-продуценти: Ерколе Грацијадеј, Серђо Бернарди, Гроф Чикоња)[1]
Сценарио Виторио де Сика
Чезаре Цаватини
Зузо Чеки Д'Амико
Ђерардо Гверијери
Оресте Бјанколи
Адолфо Франчи
Герардо Герарди
Главне улоге Ламберто Мађорани
Енцо Стајола
Лијанела Карел
Виторио Антонучи
Музика Алесандро Чикоњини
Сценографија Антонио Траверсо
Сниматељ Карло Монтуори
Монтажа Ералдо да Рома
Жанр драма
Студио PDS Produzioni De Sica
Година 1948.
Трајање 93 минута
Земља Застава Италије Италија
Језик италијански
Буџет 133.000 $[2]
IMDb веза

Крадљивци бицикала (итал. Ladri di biciclette) је италијански филм редитеља Виторија де Сике (итал. Vittorio De Sica) из 1948. Сматра се једним од најпознатијих филмова свих времена, а најпознатији је играни филм италијанског неореализама.[тражи се извор од 06. 2014.]

Радња[уреди]

Радња филма одвија се у Риму после Другог светског рата.

Антонију Ричију (Ламберто Мађорани), незапосленом раднику нуде посао лепљења плаката у послератној Италији. Предуслов за добијање посла је поседовање бицикла, тако да његова супруга Марија односи свој мираз у залагоницу како би добили потребан новац за куповину бицикла. Антонио је задовољан јер ће коначно успети да се запосли. Док је лепио плакате неко му је украо бицикл и, будући да му полиција није помогла, са сином Бруном у потрагу за крадљивцем.

Награде[уреди]

Филм је награђен Почасним Оскаром 1949.

Улогe[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Christopher Wagstaff (2007). Italian Neorealist Cinema. Универзитет у Торонту Приступљено 9. јуна, 2012. 
  2. ^ Metalluk (4. фебруара, 2006). „Desperate Times Make Desperate People“. Epinions Приступљено 5. V 2009. 

Спољашње везе[уреди]