Boris Spaski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boris Spaski
Boris Spaski, 1. juna 1989. godine, Sidnej, Australija
Lični podaci
Puno imeBoris Vasiljevič Spaski
Datum rođenja(1937-01-30)30. januar 1937. (87 god.)
Mesto rođenjaLenjingrad, SSSR
Karijera
Titulavelemajstor

Boris Vasiljevič Spaski (30. januar 1937), ruski velemajstor, rođen je u Lenjingradu. Svetski šahovski prvak od 1969. Završio filološki fakultet, studije žurnalistike. Majstor postao 1952, internacionalni majstor 1953, a velemajstor 1955. godine. Uz Smislova, jedini igrač koji je dva puta uzastopno pobedio u mečevima turnira kandidata:

1969. godine pobeđuje Petrosjana 12½:10½ i postaje deseti po redu prvak sveta u šahu. Titulu najboljeg izgubio je u meču sa američkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je u čuvenom meču u Rejkjaviku 1972. pobedio rezultatom 12½:8½.

Mladost i prvi uspesi[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Lenjingradu i kao sva deca tog grada detinjstvo je proveo u zbegu. Po oslobođenju se vraća u rodni grad i aktivno se uključuje u rad Doma pionira. Kao što je to bio slučaj i sa ostalim talentovanim mališanima, Spaskog su odvojili za posebne treninge u šahovskoj sekciji[1]. U jedanaestoj godini osvojio je prvu kategoriju, a u trinaestoj titulu majstorskog kandidata[2]. Vrlo rano stiče mogućnost da igra na međunarodnom nivou.

Postaje međunarodni majstor na jakom turniru u Bukureštu sa 16 godina[2]. Dve godine kasnije igra na 22. prvenstvu Sovjetskog Saveza gde deli od trećeg do šestog mesta. Nakon toga postaje član sovjetske studentske reprezentacije koja osvaja prvenstvo sveta u Lionu. Deli prvo mesto na 23. šampionatu SSSR. Na turniru kandidata u Amsterdamu deli od trećeg do sedmog mesta. Vrlo mlad je ušao u okršaje na najvišem nivou.

Pohod na krunu[uredi | uredi izvor]

Spaski- Petrosjan, Moskva, 1966. godine

Sa 24 godine postaje prvak Sovjetskog Saveza, a samim tim i član olimpijske reprezentacije. Na Olimpijskim igrama u Varni 1962. Spaski igra odlično uz 11 poena iz 14 partija. Na 31. po redu prvenstvu SSSR-a deli prvo mesto, a na Međuzonskom turniru 1964. je sam prvi[3]. Uključuje se u sistem takmičenja za Svetsko prvenstvo. Na Međuzonskom turniru deli od prvog do četvrtog mesta i jedan je od osmorice kandidata za Petrosjanovu krunu.

U Rigi 1965. dobija Keresa i Gelera. Zatim pobeđuje Talja. Ovim pobedama je obezbedio finale sa Petrosjanom. Njihov meč se odigao u teatru Estrade u Moskvi naredne godine. Ruski šahista ne uspeva da probije odbrambeni bedem tadašnjeg prvaka. Remijem je završeno 17 partija. Petrosjan dobija 4, a Spaski 3. Sa jednim poenom razlike (12½:11½) titula je odbranjena[3].

Nekoliko godina kasnije dolazi do ponovnog susreta. U 17. pariji, kada je Petrosjan ponudio remi, Spaski se duboko zamislio. Hrabro je odbio ponudu. Petrosjan je zbunjen i ne uočava da u potezu može da dobije pariju. Umesto toga greši i Spaski pobeđuje. Psihološka prednost je posle te parije bila na njegovoj strani. Nakon 23. rezultat je bio (12½:10½) i Boris Spaski postaje prvak sveta 1969. godine.

„Meč veka”[uredi | uredi izvor]

Plakat za meč između Spaskog i Fišera

Godine 1972. dolazi do susreta sa Fišerom u Rejkjaviku[4]. Prva parija je bila neizvesna, a u završnici Fišer pravi neshvatljivu grešku i izgubio. Nakon toga, Spaski se poneo kao pravi džentlmen prelazeći preko Fišerovog nedoličnog ponašanja. Amerikanac je zahtevao da se iz sale uklone kamere kompanije „Čester foks”, iako su i on i Spaski potpisali ugovor o snimanju[5]. Bobi Fišer nije došao na drugu partiju. Branilac titule je imao je pravo da posle vođstva od 2:0 napusti Island i vrati se kući kao prvak. Međutim, nije želeo da svetu uskrati užitak, koji mu je bio zahvalan za doživljaj koji se posle toga nikada više nije ponovio. Spaski je izgubio meč od Fišera[6].

I posle gubitka titule aktivno igra šah. Sledeće godine je prvak Sovjetskog Saveza[7]. Godinu dana kasnije sa lakoćom se plasirao na Turnir kandidata. Sa lakoćom u četvrtfinalu dobija Birna, ali u polufinalu neočekivano gubi od Karpova. U novim pokušajima zaustavljaju ga razni igrači[8].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ 10th World Champion Boris Spassky: My Knowledge of Chess Openings Was Really Bad Arhivirano 2016-04-23 na sajtu Wayback Machine interview in the Sovetsky Sport newspaper, 2012-01-20 (in Russian)
  2. ^ a b „ChessBase News | Boris Spassky: a chess legend turns seventy-five”. Chessbase.com. Pristupljeno 20. 10. 2013. 
  3. ^ a b Bartelski, Wojciech (1. 1. 2011). „Olimpbase records”. Olimpbase.org. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  4. ^ „Boris Spassky”. chessgames.com. 
  5. ^ „Šahovski meč veka - Sportska sećanja”. sportskasecanja.com. Pristupljeno 19. 5. 2020. 
  6. ^ Reshevsky, Samuel} (1972). CHESS : The Fischer-Spassky Games (PDF). Arco Publishing Co. N. Y. ISBN 0 85152 914 3. 
  7. ^ Bartelski, Wojciech (1. 1. 2011). „Olimpbase records”. Olimpbase.org. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  8. ^ „chess”. independent.co.uk. The Independent. 28. 7. 1995. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boris Spaski na Vikimedijinoj ostavi.

Literatura[uredi | uredi izvor]

„Antologija šaha”, D. Bronštajn, B. Ivkov (1984)

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борис_Спаски&oldid=25760498”