Сиднеј

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 33° 52′ 10″ ЈГШ 151° 12′ 30″ ИГД

Сиднеј
енгл. Sydney

Sydney Harbour Bridge from the air.JPG
Сиднеј из ваздуха

Основни подаци
Држава Застава Аустралије Аустралија
Савезна држава Нови Јужни Велс
Основан 26. јануар 1788.
Становништво
Становништво (2012) 4.667.283
Географске карактеристике
Координате 33°52′10″S 151°12′30″E / -33.869444, 151.208333
Површина 12144,6 км²
Сиднеј на мапи Аустралије
{{{alt}}}
Сиднеј
Сиднеј на мапи Аустралије
Остали подаци
Градоначелник Џон Стенхоуп
Веб-страна www.cityofsydney.nsw.gov.au

Сиднеј (енгл. Sydney изговор: /ˈsɪdni/) је главни град аустралијске државе Нови Јужни Велс (енгл. New South Wales). Сиднеј је највећи град по површини у јужној хемисфери и најнасељенији град у Аустралији. Према попису из 2012. у граду је живело 4.667.283 становника, од чега 170.000 станује у централној зони (city of Sydney). Артур Филип, вођа тзв. Прве флоте, основао је прву европску колонију 1788. у Сиднејској ували.

Сиднеј се налази у југоисточном делу аустралијске обале. Изграђен је око залива Порт Џексон. Сиднеј је највећи финансијски центар Аустралије. Водеће привредне гране су пословне услуге, производња, туризам, медији и здравство.

Сиднеј је веома важна светска туристичка дестинација, познат по плажама и две знаменитости - Сиднејској опери и Сиднејском лучком мосту. Град је окружен националним парковима и многобројним заливима, рекама и увалама. Према истраживању из 1999, Универзитет Лоубороу класификује Сиднеј као бета град са 9 поена - на истом нивоу са Сан Франциском, Торонтом и Цирихом. Сиднеј је био домаћин многих спортских, културних и политичких догађаја и приредби попут Игара Комонвелта 1938, Летњих олимпијских игара 2000., Рагби купа 2003 као и самита АПЕК2007. а 2008. у Сиднеју је одржан Светски дан младих.

Према истраживању о трошковима живота, Сиднеј је најскупљи град у Аустралији и 21. најскупљи град на свету.

Положај града[уреди]

Централна зона Сиднеја

На нивоу Аустралије Сиднеј је удаљен:

Географија[уреди]

Сиднеј је смјештен на југоистоку Аустралије, око залива Ботани Беј. Залив је подељен на много мањих залива. Унутрашњи део залива назван Порт Џексон је највећа природна лука на свету. Погодна лука је основни узрок настанка града на том месту. Постоји много пешчаних плажа, од којих је најпознатија Бонди.

Јужни део града (јужно од залива) је равница Камберланд Плејн. Северно од залива је брежуљкасти простор Хорнсби Плетју, који досеже и 200 м надморске висине. У позадини је града планина Блу Моунтејнс са познатим стрмим стенама и остацима културе Абориџина које су на листи Светске баштине УНЕСК–а.

Клима[уреди]

Клима Сиднеја је влажна суптропска са много падавина и малим годишњим разликама у температури. Најнижа зимска температура ретко пада испод 8 °C, а највиша летња ретко прелази 32 °C.


Клима Сиднеја
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 46,1 43,4 39,8 33,9 30 26,9 25,9 31,3 34,6 38,2 41,8 42,2 45,3
Средњи максимум, °C 25,9 25,7 24,7 22,4 19,4 16,9 16,3 17,8 19,9 22,1 23,6 25,2 21,7
Средњи минимум, °C 18,7 18,8 17,5 14,7 11,5 9,3 8 8,9 11 13,5 15,6 17,5 13,8
Апсолутни минимум, °C 10,6 9,6 9,3 7 4,4 2,1 2,2 2,7 4,9 5,7 7,7 9,1 2,1
Количина падавина, mm 102 117,9 129,4 126,4 120,7 130,6 97,3 81,2 69,1 77,6 83,1 77,9 1,212,5
Извор: World Weather


Историја[уреди]

Простор данашњег Сиднеја су пре 40.000 година насељавали аустралијски староседеоци Абориџини. Проналазач Аустралије, Џејмс Кук, је 1770. први пут стигао на тло Аустралије у заливу Ботани Беј на простору данашњег Сиднеја. Град је основао британски адмирал Артур Филип 1788. године као прво британско насеље на простору Аустралије. Филип је град назвао Њу Албион, али је касније преименован у „Сиднеј“ према британском министру унутрашњих послова Томасу Таунсхенду, лорду од Сиднеја. Европљани су уништили стара насеља Абориџина који су настрадали због болести на које нису били имуни.

У првим годинама постојања града дошло је до сукоба између гувернера и војних официра, што је била једина војна побуна у аустралијској историји. Средином 19. века откривено је злато у Батхурст, 150 км од Сиднеја, због чега су у Сиднеј дошли многи насељеници те је град од 1850. до 1870. нарастао са 40.000 на 200.000 становника.

Откриће злата било је главни подстицај развоју Сиднеја. Град је постао већи од тадашњег главног аустралијског града Мелбурна те је желео постати главни град. Дошло је до сукоба између два града па је склопљен компромис према којем је главни град постала Канбера између њих.

У 20. веку Сиднеј се индустријализира и брзо расте те премашује број од 1 милион становника. 1932. је изграђен познанти Сиднејски лучки мост, а 1973. је изграђена Сиднејска опера.

Становништво[уреди]

Према попису, у граду је 2006. живело 3.641.422 становника.

Кретање броја становника
1991. 1996. 2001. 2006.
3.097.956[1] 3.276.207[1] 3.502.301[1] 3.641.422[1]

Према попису из 2006. године у широј зони Сиднеја је било 4.119.190 становника, од којих је 3.641.422 живело у урбаном подручју града. Унутрашњи Сиднеј је једно од најгушће насељених места у Аустралији са густином насељености од 4.023 становника/км².

У Сиднеју је највише, наравно послије Аусталаца, Енглеза, Ираца, Шкота и Кинеза. Такође 1,1% становништва Сиднеја су аутохотног порекла, док је 31,7% рођено ван града. Азијски Аустралијанци чине 16,9% становништва Сиднеја.

Већини становника је матерњи језик енглески, али има и оних који причају друге језике, од којих се највише прича арапски, кинески (углавном канотнски и мандарински) и грчки. Сиднеј је седми по реду град на свијету по броју страних имиграната. Имигранти су заслужни за годишњи раст становништва Сиднеја од 75%.

34, 12% становништва Сиднеја је преко 65 година. 15,2% популације овог града је најмање дипломирало. 2006.-те 64% становништва овог града су идентификовани као хришћани, 14,1% су атеисти, 10,4% се није изјаснило о вери, 3,9% су били муслимани, 3,7% будисти, 1,7% хиндуси, 0,9% Јевреји и 0,4% су били Срби.

Управа и политика[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Знаменитости[уреди]

Сиднејска опера данског архитекте Јерна Уцона најпознатија је грађевина у Сиднеју. Саграђена је у експресионистичком стилу. Друга позната грађевина у Сиднеју је Сиднејски лучки мост чији је пројектант енглески инжењер Ралф Фриман. Град има три ботаничке баште од којих је најпознатија Краљевска ботаничка башта. Сиднејски торањ је висок 305 м, те је други по висини у Аустралији и трећи по висини на Јужној хемисфери.

Култура[уреди]

Сиднеј је домаћин многих фестивала и највећих културних и друштвених догађаја у Аустралији. Ту спадају Сиднејски фестивал, највећи фестивал уметности у Аустралији, Двогодишњи фестивал који је основан 1973, Биг деј аут је путујући рок фестивал који је настао у Сиднеју, Сиднејски геј и лезбијски марди гра дуж улице Оксфорд, Сиднејски филмски фестивал и многи други мањи филмски фестивали.

По једном истраживању Сиднеј је 9. на листи највећих модних градова 2009.-те године. У овом граду се одржава Аустралијски фешн вик. Многи међународни дизајнери живе у Сиднеју.

Спорт[уреди]

XXVII Олимпијске игре одржане су 2000. године у Сиднеју. МОК је 1993. године изабрао Сиднеј у конкуренцији следећих градова: Пекинга, Берлина, Истанбула и Манчестера.

Саобраћај[уреди]

Аеродром Кингсфорд Смит служи Сиднеј.

Крајеви и предграђа[уреди]

Крајеви Сиднеја[уреди]

Сиднејска предграђа и сателитски градови[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :