Vaskularna demencija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vaskularna demencija
Promene na mozgu kod vaskularne demencije (Binsvangerova bolest)

Vaskularna demencija je postepeni i trajni gubitak funkcije mozga, ili kognitivno pogoršanje izazvano oštećenjem krvnih sudova u mozgu, nakon jednog ili više moždanih udara (infarkta mozga) koji su se pojavljivali u određenom vremenu, kod pacijenata sa određenim bolestima. Ona utiče na pamćenje, razmišljanje, jezik, rasuđivanje i ponašanje.[1][2][3] Klinička slika je ra­znovrsna, a u neurološkom nalazu se mogu naći pirami­dalni i ekstrapiramidalni znaci, pseudobulbarna paraliza, poremećaji hodanja i inkontinencija mokraće.

Kako je lečenje nasta­log oštećenja kod vaskularne demencije jako ograničeno, njene posledice koje nastaju postepeno, i najčešće napreduje tokom godina, mogu se pra­vovremenom i tačnom dijagnozom sprečiti. Zato je važno rano otkrivanje, tačna dijagnoza i pravovremena prevencija bolesti. Lečenje je slično onom kod Alchajmerove demencije.[4]

Sinonimi[uredi | uredi izvor]

Multiinfarktna demencija — Postinfarktna demencija — Kortikalna vaskularna demencija — Hronični vaskularni moždani sindrom — Vaskularno kognitivno oštećenje — Binsvangerova bolest.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Vaskularna demencija nije jedna bolest; već to je to sindrom koja se odnosi na različite vaskularne mehanizme. Prvi put su 1899. godine arterioskleroza i senilna demencija opisane su kao različiti sindromi., da bi 1969. godine, Majer-Gros i saradnici opisali ovaj sindrom i ukazali na to da je hipertenzija uzrok bolesti u oko 50% pacijenata. Da bi nešto kasnije istraživanjima utvrđeno da pacijenti koji su imali moždani udar imaju i povećani rizik za vaskularnu demenciju.

Godine 1974. Hačinski i saradnici su skovali termin multinfarktna demencija. Godine 1985, Lib je uveo širi pojam nazvaši bolest — vaskularna demencija.

Nedavno su Bovler i Hačinski uveli novi termin za ovaj sindrom, vaskularno kognitivno oštećenje.[5]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Vaskularna demencija je drugi najčešći uzrok demencije nakon Alchajmerove bolesti kod ljudi starijih od 65 godina.[6]

Morbiditet/Mortalitet

Na globalnom novu prevalencija bolesti je:

  • 1,5% u zapadnim zemljama Evorpe u kojima je registrovano npr. 8.000 starijih ljudi u Danskoj koji pate od vaskularne demencije, a oko 15.000 osoba pati od vaskularne demencija i Alchajmerova bolesti.[7][8]
  • 2,2% u Japanu, u kome na ovaj oblik demencija otpada 50% svih demencija
  • 2,43% u SAD. Jedna studija je otkrila da u SAD specifično, prevalencija vaskularne demencije kod svih pojedinaca starijih od 71 godine iznosi 2,43%, a druga studija je pokazala da se prevalencija demencije duplira za svakih 5,1 godina starosti.

Incidencija demencije je devet puta veća kod bolesnika koji su imali moždani udar nego u kontrolnoj grupi. Oko 25% pacijenata koji su imali moždani udar razvije novonastalu demenciju u prvoj godini nakon moždanog udara. Relativni rizik od incidentne demencije je 5,5% u roku od četiri godine od moždanog udara.

Petogodišnje preživljavanje obolelih od vaskularne demencije je 39%, u odnosu na 75% zdravih osoba istog životnog doba. Vrhunac učestalosti je između četvrte i sedme decenije života, a 80% pacijenata duže vreme bolovalo je od hipertenzije.[9]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Vaskularnu demenciju uzrokuje niz malih moždanih udara (infarkta), ili blokada dotoka krvi u bilo koji deo mozga, u kome je više od jedne oblasti u mozgu oštećeno zbog nedostatka krvi.

Ako se protok krvi zaustavi duže od nekoliko sekundi, mozak ne može dobiti kiseonik, što može rezultovati trajnim oštećenjem moždanih ćelija.

Kada infark pogađaja malu površinu, možda neće biti simptoma i nosi naziv tihi moždani udar. Vremenom, pošto je više područja mozga trajno oštećeno, pojavljuju se simptomi demencije.

Kako svi moždani udari nisu tihi, oni utiču na snagu, senzaciju ili neku drugu funkciju mozga i nervnog sistema (neurološki sistem) i takođe mogu dovesti do demencije.

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Faktori rizika za nastanak vaskularne demencije u načelu su istovetni sa onima kod moždanog udara, u koje spadaju:

Međutim treba imati u vidu da je pojava vaskularne demencije uslovljena ne jednim već većim brojem faktora, odnosno dugogodišnjim i istovremenim delova­njem više vaskularnih faktora rizika.[11]

Patogeneza[uredi | uredi izvor]

Vaskularna demencija: istine i kontroverze

Pitanje koje se nameće u literaturi poslednjih go­dina jeste da li je vaskularna demencija poseban entitet ili doprino­seća komponentna u raznim oblicima demencije dru­gih etiologija, odnosno u okviru entiteta mešovite demencije.[12]

U patogenezi vaskularne demencije i kognitivnog pada navode se tri osnovna patofiziološka mehanizma:[12]

1. Stenoza većeg broja moždanih arteriola

Ova stenoza ima za posledicu hipoperfuziju dominantno fronto-temporoparijetalnih regiona bele moždane mase.

2. Okluzija lumena malih krvnih sudova,

Ova vrsta okluzije. koja je najčešće je lokalizovana u predelu čeonih režnjeva, ređe putamena, talamusa i ponsa, dovodi do lakunarnih infarkta mozga.

3. Strate­ški lokalizovani moždani udar

Ovaj oblik moždanog udara pretežno je lekolazovan u hipokampusu, medi­jalnom delu talamusa, desnom parijetalnom režnju i jedru kaudatusa.[13][14] Međutim i pored napred posebno opisana tri osnovna patofiziološka mehanizma, kod vaskularne demencije se radi o jedinstvu dejstva sva tri navedana mehanizama, na šta ukazuju činjenice iz do sada sprovedena istraživanja o faktorima rizika.

Klasifikacije vaskularne demencije[uredi | uredi izvor]

Prema patogenetskim mehanizmima nastanka vaskularne demencije navode se sledeće dve klasifikacije vaskularne demencije — prema Konou i saradnicima iz 1997. godine i novija, prema Volinu i saradnicima iz 2003. godine:

Klasifikacija vaskularne demencije prema
Konou i saradnicima, 1997.[15]		 Klasifikacija vaskularne demencije prema
Volinu i saradnicima, 2003.[16]
  • Multiinfarktna demencija
  • Demencija usled strateški postavljenih pojedinačnih infarkta
  • Demencija usled multilakunarnog udara
  • Binsvangerova supkortikalna arteriosklerotska encefalopatija
  • Kombinacija prva tri podtipa
  • Hemoragijska demencija
  • Supkortikalne demencije
  • Kombinovana Alchajmerova bolest
  • Demencija posle moždanog udara
  • Supkortikalna vaskularna demencija
  • Alchajmerova bolest + vaskularna demencija

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Simptomi i zanci kliničke slike vaskularne demencije mogu da počnu iznenada posle moždanog udara ili postepeno ako je pacijent ima više infarkta ili krvarenja u dužem vremenakakom periodu, ili ako sa hronična bolest krvnih sudova mozga pogoršava. Simptomi variraju, i u zavisnosti od lokacije i veličine oštećenja mozga, javljaju se u fazama koje mogu da utiče na samo jednu ili nekoliko specifičnih kognitivnih funkcija.[17]

Pacijent sa vaskularnom demencijom može biti sa:

  • izraženom zaboravnošću,
  • otežanom koncentracijom i pažnjom,
  • problemima pronalaženje pravih reči,
  • problemima u orijentaciji u prostoru.

Drugi tipični znaci, koji jako mogu da variraju su: slabost ili paraliza jedne strane tela, promene u vezi sa osećanjima (tuga, depresija).[18]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Vaskularna demencija se dijagnostikuje kada postoji dokaz o bolesti krvnih sudova u mozgu i poremećaj kognitivne funkcije koja ometa svakodnevni život, na osnovu dobro uzeta anamneze i klinički neuroloških i slikovnih pregleda koji predstavljaju osnovu tačne dijagnoze.[19]

Postojeće promene u mozgu i krvnim sudovima mozga i vrata, koji ukazuju na vaskularnu demenciju mogu biti dobro prikazane na kompjuterizovanoj tomografiji, magnetnoj rezomnanci mozga, kao i kolor dopleru krvnih sudova vrata i baze mozga.[20]

Magnetna rezonantna tomografija dva pacijenata sa vaskularnom demencijom

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Vaskularna demencija može da bude slična Alchajmerovoj bolesti i često se u kliničkoj praksi sreće mešavina Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije.[21]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Kako za sada ne postoji specifična terapija za lečenje vaskularne demencije, a bolest se u većini slučajeva javlja zajedno sa Alchajmerovom demencijom, dokazano je da upotreba lekova koji se koriste u lečenju ove demencije takođe može pomoći i kod lečenja vaskularne demencije.

Među najčešće korišćene lekove spadaju: inhibitori holinesteraze (donepezil, galantamin i rivastigmin).[22][23]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Nakonm sprovedenih studija ustanovljeno je prosečno trajanje života bolesnika s demencijom koje su pokazale da je jednogodišnja smrtnost bila tri do četiri puta veća kod pacijenata nakon prvog upućivanja na dnevnu kliniku za demenciju u poređenju sa opštom populacijom. Ako je pacijent bolnički lečen zbog demencije, smrtnost je bila čak i veća nego kod pacijenata hospitalizovanih zbog kardiovaskularnih bolesti. Utvrđeno je da vaskularna demencija ima neuporedivo lošiju stopu preživljavanja u poređšenju s Alchajmerovom bolešću, međutim jedna velika švedska studija iz 2014 pokazala je da je prognoza lošija za muške i starije pacijente.

Za razliku od Alchajmerove bolesti, koja slabi imuni sistem bolesnika, uzrokujući da oni podlegnu bakterijskim infekcijama poput upale pluća, vaskularna demencija može biti direktan uzrok smrti zbog mogućnosti fatalnog prekida u moždanoj cirkulaciji.

Vaskularna demencija se ne može izlečiti, ali ima mnogo načina kako se može izbeći pogoršanje bolesti, poput;

  • redovog uzimanja lekova za regulaciju krvnog pritiska,
  • povremenog uzimanja lekova za razređivanje krvi,
  • snižavanja nivo holesterola,
  • regulisanja šećerne bolesti...

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Ono što je najbitnije u primarnoj i sekundarnoj prevenciji vaskularne demencije je tretman postojećih faktora rizika:

  • Kontrola visokog krvnog pritiska.
  • Kontrolai redukcija prekomerne telesne težine.
  • Prestanak upotrebe duvanskih proizvoda.
  • Smanjenje unosishranom zasićenih masti i soli.
  • Lečenje povezanih poremećaja.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Budson AE, Solomon PR. Vascular dementia and vascular cognitive impairment. In: Budson AE, Solomon PR, eds. Memory Loss, Alzheimer's Disease, and Dementia. 2nd ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 6.
  2. ^ Knopman DS. Alzheimer disease and other dementias. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 25th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 402.
  3. ^ Seshadri S, Economos A, Wright C. Vascular dementia and cognitive impairment. In: Grotta JC, Albers GW, Broderick JP et al, eds. Stroke: Pathophysiology, Diagnosis, and Management. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 17.
  4. ^ Peterson R, Graff-Radford J. Alzheimer disease and other dementias. In: Daroff RB, Jankovic J, Mazziotta JC, Pomeroy SL, eds. Bradley's Neurology in Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 95.
  5. ^ Jellinger KA. The enigma of vascular cognitive disorder and vascular dementia. Acta Neuropathol (Berl). 2007 Apr. 113(4):349-88.
  6. ^ American Psychiatric Association. Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). Washington, DC: American Psychiatric Association; 2013.
  7. ^ Vaskulær demens Na: www.videnscenterfordemens.dk Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. septembar 2016)
  8. ^ Roman GC. The epidemiology of vascular dementia. Handbook of Clinical Neurology. 2008. vol. 89(3rd series):639-658.
  9. ^ Jellinger KA, Attems J. Prevalence of dementia disorders in the oldest-old: an autopsy study. Acta Neuropathol. 2010; 119(4):421-3.
  10. ^ Skoog I. Status of risk factors for vascular dementia. Neuroepidemiology. 1998. 17(1):2-9.
  11. ^ Pavlović DM. Demencije – neurološki i psihološki vodič. Beograd: Kaligraf; 2008.
  12. ^ a b Patogeneza vaskularne demencije U: Aleksandra Pavlović, Dragan Pavlović, Vuk Aleksić, Nadežda Šternić, Vaskularna demencija: istine i kontroverze Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):247-255 r. 249
  13. ^ Gorelick PB, Scuteri A, Black SE, Decarli C, Greenberg SM, Iadecola C, et al; on behalf of the American Heart Association Stroke Council, Council on Epidemiology and Prevention, Council on Cardiovascular Nursing, Council on Cardiovascular Radiology and Intervention, and Council on Cardiovascular Surgery and Anesthesia. Vascular contributions to cognitive impairment and dementia: a statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association. Stroke. 2011; 42:2672-713
  14. ^ Battistin L, Cagnin A. Vascular cognitive disorder. A biological and clinical overview. Neurochem Res. 2010; 35(12):1933-8.
  15. ^ Konno S, Meyer JS, Terayama Y, Margishvili GM, Mortel KF.Classification, diagnosis and treatment of vascular dementia. Drugs Aging. 1997; 11:361-73.
  16. ^ Wallin A, Milos V, Sjögren M, Pantoni L, Erkinjuntti T. Classification and subtypes of vascular dementia. Int Psychogeriatr. 2003;15(Suppl 1):27-37.
  17. ^ Snowdon DA, Greiner LH, Mortimer JA, Riley KP, Greiner PA, Markesbery WR. Brain infarction and the clinical expression of Alzheimer disease. The Nun Study. JAMA. 1997 Mar 12. 277(10):813-7.
  18. ^ Cummings JL. Vascular subcortical dementias: clinical aspects. Dementia. 1994 May-Aug. 5(3—4):177-80.
  19. ^ Starkstein SE, Sabe L, Vazquez S, et al. Neuropsychological, psychiatric, and cerebral blood flow findings in vascular dementia and Alzheimer's disease. Stroke. 1996 Mar. 27(3):408-14.
  20. ^ Meyer JS, Huang J, Chowdhury MH. MRI confirms mild cognitive impairments prodromal for Alzheimer's, vascular and Parkinson-Lewy body dementias. J Neurol Sci. 2007 Jun 15. 257(1—2):97-104.
  21. ^ Nelson NW. Differential diagnosis of Alzheimer's dementia and vascular dementia. Dis Mon. 2007 Mar. 53(3):148-51.
  22. ^ Seitz DP, Adunuri N, Gill SS, et al. Antidepressants for agitation and psychosis in dementia. Cochrane Database Syst Rev. 2011 Feb 16. 2:CD008191.
  23. ^ Moretti R, Torre P, Antonello RM. Rivastigmine in subcortical vascular dementia: a randomized, controlled, open 12-month study in 208 patients. Am J Alzheimers Dis Other Demen. 2003 Sep-Oct. 18(5):265-72.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4° edition Text Revised (DSM-IV TR). American Psychiatric Association. American Psychiatric Press, 2000.
  • Kaplan and Sadock's Synopsis of Psychiatry, 9° edition. Lippincott Williams & Wilkins Press, 2003.
  • Introductory Textbook of Psychiatry, 5° edition. American Psychiatric Association. Black & Andreasen, 2011

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Васкуларна_деменција&oldid=27441909”