Хипертензија
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Хипертензија лат. Hypertonia arterialis |
|
| ICD-10 | I10. I11. I12. I13. I15. |
|---|---|
| ICD-9 | 401.x |
| OMIM | 145500 |
| DiseasesDB | 6330 |
| MedlinePlus | 000468 |
| eMedicine | med/1106 ped/1097 emerg/267 |
| MeSH | D006973 |
Артеријска хипертензија је акутна или хронична болест у којој је повишен артеријски крвни притисак. Често нема препознатљиве симптоме, због чега се назива и „тихим убицом“[1][2]. Последице акутне хипертензије су најчешће мождана крварења, док се код хроничне хипертензије најчешће испољавају на бубрезима, мозгу и оку.
Садржај |
Теоријска поставка [уреди]
Према узроку настанка, постоје две врсте хипертензије:
- есенцијална
- секундарна
Термин есенцијална хипертензија је мисномер (непогодно изабран назив), али је до данас остао непромењен. Потиче од теорије да повишење крвног притиска настаје као стрес-реакција повећања прилива крви у оболели део тела. Брзо је утврђено да је ова теорија била погрешна, али се терминологија није променила.[3] Узрок есенцијалне хипертензије је идиопатски (непознат). Нема никаквих клинички или лабораторијски препознатљивих обољења који је могу проузроковати, али се убраја у 95% свих клинички откривених хипертензија, што је навело научнике на претпоставку генетеске предиспозиције.
У секундарној хипертензији се може наћи узрок (нпр. обољења бубрега, надбубрежне жлезде итд), али ово објашњава само 5% откривених хипертензија.
Према трајању, хипертензије се класификују као :
- Акутне (пар сати до пар дана)
- Хроничне (вишемесечне или трајне)
Акутна хипертензија се најчешће испољава наглим повишењем артеријског притиска изнад 200 mmHg. Синоним за ово стање је хипертензивна криза, али само уколико је праћено претећим оштећењем тзв. циљних органа: плућа, мозга, мрежњаче ока, као и самог срца.
Опис [уреди]
Артеријски притисак је строго контролисана физиолошка варијабла и константно се одржава у оквирима нормалних интервала, али се у току 24 сата може приближити екстремним вредностима (било у смислу повишења или снижења вредности) из различитих узрока (нпр. тешка физичка активност). Уколико су вредности трајно повишене, кажемо да долази до стања хипертензије.
Притисак варира у односу на срчани циклус - највиши је током систоле, а најнижи током дијастоле. Разлика између ових притисака је хидродинамска сила која условљава ток крви кроз крвне судове - пулсни притисак.
Вредности [уреди]
Вредности нормалног артеријског притиска су статистички одређене и варирају на основу узорка, расе и узраста, па према томе и између појединих држава и здравствених система, али су ипак најшире прихваћени критеријуми Светске здравствене организације (СЗО) према којима се вредности систолног артеријског притиска више или једнаке 140 mmHg и/или дијастолног артеријског притиска више или једнаке 90 mmHg, добијене у три узастопна, адекватна мерења током 1-3 недеље сматрају хипертензијом.[4]
У медицинској документацији, крвни притисак се означава скраћеницом ТА (лат. tensio arterialis), уз навођење вредности систолног и дијастолног притиска (нпр. 120/80), тачног времена и датума када је измерен и административних података о пацијенту (име, презиме, итд).
- ТА 120/80 mmHg је најчешћа средња вредност, клинички посматрано - оптимална вредност;
- ТА 139/89 mmHg је висока вредност, клинички посматрано - сумња на хипертензију;
- ТА 140/90 -(mmHg) и више је вредност изван прага и сматра се хипертензијом.
- ТА изнад 200 - (mmHg) је екстремна вредност и сматра се малигном хипертензијом
Компликације [уреди]
Најчешћа компликација акутне хипертензије је мождано крварење.
Хронична хипертензија се испољава променама на крвним судовима различитих органа, а најчешће компликације су хронична бубрежна инсуфицијенција, стварање анеуризми можданих артерија или слепило. Такође, може довести и до убрзаног напредовања (прогресије) одређених системских болести, као што је атеросклероза.
Референце [уреди]
- ^ Вода магазин, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Глас јавности, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Farmakologija, Rang & Dale, ISBN 86-7478-008-3
- ^ Review of Medical Physiology, Ganong, ISBN 0-07-124827-7
- Basic pathology, Robinns
- Clinicopathologic foundations of medicine, Rubin
Спољашње везе [уреди]
- Хипертензија
- Артеријска хипертензија на LekarInfo
- Шта је повишен крвни притисак
- Подела, узроци и симптоми повишеног притиска
- Компликације и дијагностиковање повишеног крвног притиска
- Хипертензија : хигијенско-дијететски режим
- Европско удружење за хипертензију: приручник за исправно мерење крвног притиска
