Goldendudl

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Goldendudl
Rasamešavina zlatnog retrivera i pudle
NacijaAustralija i Amerika
Masa68—363 kg (150—800 lb; 10 st 10 lb—57 st 2 lb)
Visina43—61 cm (1 ft 5 in—2 ft 0 in)

Goldendudl (engl. Goldendoodle) je rasa dizajnerskog psa koja je nastala ukrštanjem zlatnog retrivera i pudle. Nastala je 90-ih godina 20. veka i spada u grupu mladih pasmina. U zavisnosti od veličine roditelja, uzgaja se u tri različite veličine: veliki, srednji i minijaturni goldendudl.

Kako su obe roditeljske rase druželjubive i veoma inteligentne, goldendudl je idealan za porodice sa malom decom, prve vlasnike pasa i kao životinje za emocionalnu podršku.

Od retrivera je nasledio dobroćudnost i druželjubivost a od pudli inteligenciju i specifičnu vrstu dlake koja se ne linja i koje je hipoalergenična.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je prvi predstavnik ove rase nastao 1969. godine kada je Monika Dikens, praunuka Čarlsa Dikensa, ukrstila pudlu i zlatnog retrivera. Kasnije, tokom 1990-ih, dizajnerski odgajivači pasa u Australiji i Sjedinjenim Državama su počeli da masovno ukrštaju zlatne retrivere i pudle, usvajajući termin goldendudl za naziv nove pasmine. Istraživanjem nove rase, utvrdilo se da je ukrštanjem nastala životinja koja je zdravija od obe roditeljske rase.[1][2][3]

Prvobitni cilj odgajivača goldendudlova je bio da proizvedu alternativu popularnoj rasi labradudl [en]. U početku su goldendudlovi uzgajani samo od pudla standardne veličine ali su kasnije dizajnerski uzgajivači počeli da koriste male sorte pudla da bi stvorili manje predstavnike pasmime. Pošto su nastali ukrštanjem rasa i spadaju u grupu mešanaca, nisu priznati ni od strane američkih ni britanskih kinoloških klubova. Goldendudlovi se dele po generacijama u zavisnosti od procenta pudle i retrivera. Različite generacije imaju različite karakteristike i izgled. Na primer, ako goldendudl ima više gena pudle, imaće čvršće kovrdže. Ako je više retriver, onda će imati ravnije i labave kovrdže.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Izgled[uredi | uredi izvor]

Karakteristični izgled goldendudla

Izgled, veličina i vrsta dlake goldendula mogu značajno da variraju u zavisnosti od njihove generacije i od vrste roditelja pudlica. Pored zajedničkih karateristika, svaki goldendudl može imati svoj jedinstveni izgled i temperament.[4]

Uopšteno govoreći, goldendudlovi imaju okrugle lobanje, široke njuške, rep sa jakom dlakom, spuštene uši i oči ovalnog oblika. Udeo retrivera u njihovom poreklu čini njihovo telo dugačkim i mišićavim. Mogu se uzgajati od bilo koje veličine pudla, a rezultirajući potomci dolaze u nekoliko veličina: veliki, srednji i minijaturni. Veliki goldendudl tipično je 50—60 cm i težak 23—36 kg, srednji je tipično od 43—51 cm i težak 18—23 kg, a minijaturni goldendudl je obično do 51 cm i teži 7—16 kg.

Ovo je rasa dugodlakih pasa i njihova dlaka može značajno da varira. Postoje tri glavna tipa dlake: ravna, talasasta i kovrdžava. Goldendudlovi sa ravnom dlakom nasledili su tip dlake od zlatnog retrivera. Najčešća vrsta dlake kod goldendudla je talasasta dlaka, koja je kombinacija kovrdžave dlake pudlice i ravne dlake zlatnog retrivera, sa labavim, čupavim uvojcima. Goldendudlovi sa kovrdžavom dlakom su nasledili dlaku pudlice, gustu, kovrdžavu i koja se manje linja. Njihovo krzno se javlja u različitim bojama, najčešće krem, crvena, crna, zlatna, kajsija, braon ili raznobojna. Za njih se često tvrdi da su hipoalergenični ili da se ne linjaju. Međutim, i ovoj pasmini opada dlaka, iako manje nego drugim rasama. Istraživanja su takođe pokazala da hipoalergenost ne može biti zvanična karakteristika rase pasa.[5] AKC takođe tvrdi da „ne postoji potpuno hipoalergenski pas“.[6] Generalno, što je veći procenat pudla u nasleđu goldendudla, manja je verovatnoća da će se linjati.

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Uobičajeno ponašanje goldendudla

Slično kao kod većine ukrštenih pasa, karakteristike ove rase se ne mogu sa preciznošću predvideti. Na osnovu genetike, dobro odgojeni goldendudl bi po pravilu trebalo da ispoljavaju karateristike roditeljskih rasa.[7] Generalno, karakteriše ih pretežno prijateljska, privržena, verna i vesela priroda zlatnih retrivera, dok istovremeno demonstriraju inteligenciju, društvenost i disciplinu pudla. Zlatni retriveri uglavnom pokazuju visok nivo energije, odanost i razigranost. Druželjubivi su sa decom i smatra se dobrim porodičnim kućnim ljubimcem. To su razigrani, ali nežni psi koji žude za ljudskom interakcijom. Bole da idu u  duge šetnje, da trče i planinare sa svojim vlasnicima. Mešanac često pokazuje snažne retriverske instinkte nasleđene od njegovih lovačkih predaka, zbog čega vole da donose i vraćaju raznorazne objekte. Imaju umeren nivo aktivnosti. Veći goldendudlovi mogu biti aktivniji od svojih manjih srodnika. Svaki dan im je potrebna dobra šetnja ili aktivna igra. Studija ponašanja iz 2019. godine je ih poredila sa njihovim roditeljskim rasama. U proseku oni su pokazali veće rivalstvo, agresiju i strah u kontaktu sa drugim psima kao i veći strah od stranaca u odnosu na čistokrvnog zlatnih retrivera ili pudlu.

Zdravlje[uredi | uredi izvor]

Goldendudl često ispoljava fenotipsku prednost u odnosu na svoje roditeljske rase. Uparivanje dve različite rase može stvoriti veću genetsku raznovrsnost, kao i niži nivo homozigotnosti.[7][8] Ukrštanjem rasa minimizuje se mogućnost nasleđivanja nepoželjnih čistokrvnih zdravstvenih problema i smanjuje rizik od depresije.[9][2]

Goldendudlovi često imaju koristi od „hibridne snage“, koja ima dokazano pozitivan efekat na vitalnost životinja i doprinosi poboljšanju zdravlja mešanaca i smanjivanju podložnosti bolestima. Generalno, zdravi i dobro uzgojeni imaju životni vek od 10-15 godina. Kao i kod svih rasa, oni su i dalje izloženi riziku od razvoja bilo kakvih mogućih zdravstvenih stanja karakterističnih za zlatne retrivere i pudle. Neki od potencijalnih genetskih zdravenih poremećaja su displazija kuka, progresivna atrofija mrežnjače (engl. Progressive retinal atrophy, PRA), Von Vilebrandova bolest (engl. Von Willebrand disease, vWD), megaezofage, rak, kožne alergije i infekcije uha.[10]

Popularnost[uredi | uredi izvor]

Primarno uzgajani kao psi pratioci, uspešno su obučavani kao terapeutski psi, psi vodiči, psi za otkrivanje orašastih plodova u ljudskoj hrani za ljude sa alergijama[11] i druge oblike pasa pomagača. U nekim regionima Sjedinjenih Država postali su jedna od najpopularnijih vrsta pasa.[12][13][14] U Australiji je proglašena za jednu od dvadeset najpopularnijih vrsta pasa u 2020. godini,[15] gde su, zbog povećane potražnje za kućnim ljubimcima tokom pandemije COVID-19, cene štenadi drastično porasle, i do 5 puta. Na dobrotvornoj aukciji 2012. godine, američki muzičar Ašer je platio $12,000 za štene goldendudla.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Goldendoodle (na jeziku: engleski), 2022-02-21, Pristupljeno 2022-02-28 
  2. ^ a b Shouldice, Victoria L.; Edwards, A. Michelle; Serpell, James A.; Niel, Lee; Robinson, J. Andrew B. (2019-12-17). „Expression of Behavioural Traits in Goldendoodles and Labradoodles”. Animals : an Open Access Journal from MDPI. 9 (12): 1162. ISSN 2076-2615. PMC 6940824 Slobodan pristup. PMID 31861203. doi:10.3390/ani9121162. 
  3. ^ Nicholas, Frank W.; Arnott, Elizabeth R.; McGreevy, Paul D. (2016-08-01). „Hybrid vigour in dogs?”. The Veterinary Journal (na jeziku: engleski). 214: 77—83. ISSN 1090-0233. doi:10.1016/j.tvjl.2016.05.013. 
  4. ^ „A Designer Dog-Maker Regrets His Creation | Psychology Today”. www.psychologytoday.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  5. ^ Vredegoor, Doris W.; Willemse, Ton; Chapman, Martin D.; Heederik, Dick J. J.; Krop, Esmeralda J. M. (2012-10-01). „Can f 1 levels in hair and homes of different dog breeds: Lack of evidence to describe any dog breed as hypoallergenic”. Journal of Allergy and Clinical Immunology (na jeziku: engleski). 130 (4): 904—909.e7. ISSN 0091-6749. PMID 22728082. doi:10.1016/j.jaci.2012.05.013. 
  6. ^ Jul 20, Gemma Johnstone; Jul 20, 2021 | 3 Minutes; Minutes, 2021 | 3. „Does a Completely Hypoallergenic Dog Exist?”. American Kennel Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  7. ^ a b Falconer, D. S; Mackay, Trudy F. C (1996). Introduction to quantitative genetics (na jeziku: engleski). Essex, England: Longman. ISBN 978-0-582-24302-6. OCLC 34415160. 
  8. ^ Egenvall, A.; Hedhammar, A.; Bonnett, B. N.; Olson, P. (april 2000). „Gender, age, breed and distribution of morbidity and mortality in insured dogs in Sweden during 1995 and 1996”. Veterinary Record. 146 (18): 519—525. ISSN 0042-4900. doi:10.1136/vr.146.18.519. Arhivirano iz originala 28. 02. 2022. g. Pristupljeno 28. 02. 2022. 
  9. ^ Turcsán, Borbála; Miklósi, Ádám; Kubinyi, Enikő (2017-02-21). „Owner perceived differences between mixed-breed and purebred dogs”. PLoS ONE. 12 (2): e0172720. ISSN 1932-6203. PMC 5319786 Slobodan pristup. PMID 28222103. doi:10.1371/journal.pone.0172720. 
  10. ^ Haines, Jillian M. (2019-04-01). „Survey of owners on population characteristics, diagnosis, and environmental, health, and disease associations in dogs with megaesophagus”. Research in Veterinary Science (na jeziku: engleski). 123: 1—6. ISSN 0034-5288. doi:10.1016/j.rvsc.2018.11.026. 
  11. ^ News, A. B. C. „These Dogs Can Hunt: Sniffing Out Peanuts”. ABC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  12. ^ Keith, Emma. „Labradoodle tops list of Detroit's most popular dog breeds”. Detroit Free Press (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  13. ^ „The meteoric rise of the 'oodle' — and other cross-breed dogs”. Pittsburgh Post-Gazette (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  14. ^ „The most popular pooches in Australia revealed for 2020”. honey.nine.com.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-01. 
  15. ^ „Would you pay up to $15,000 for a designer dog as cute as this one?”. ABC News (na jeziku: engleski). 2020-09-29. Pristupljeno 2022-03-01. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Голдендудл&oldid=26852607”