Голдендудл

С Википедије, слободне енциклопедије
Голдендудл
Расамешавина златног ретривера и пудле
НацијаАустралија и Америка
Маса68—363 kg (150—800 lb; 10 st 10 lb—57 st 2 lb)
Висина43—61 cm (1 ft 5 in—2 ft 0 in)

Голдендудл (енгл. Goldendoodle) је раса дизајнерског пса која је настала укрштањем златног ретривера и пудле. Настала је 90-их година 20. века и спада у групу младих пасмина. У зависности од величине родитеља, узгаја се у три различите величине: велики, средњи и минијатурни голдендудл.

Како су обе родитељске расе дружељубиве и веома интелигентне, голдендудл је идеалан за породице са малом децом, прве власнике паса и као животиње за емоционалну подршку.

Од ретривера је наследио доброћудност и дружељубивост а од пудли интелигенцију и специфичну врсту длаке која се не лиња и које је хипоалергенична.

Историја[уреди | уреди извор]

Сматра се да је први представник ове расе настао 1969. године када је Моника Дикенс, праунука Чарлса Дикенса, укрстила пудлу и златног ретривера. Касније, током 1990-их, дизајнерски одгајивачи паса у Аустралији и Сједињеним Државама су почели да масовно укрштају златне ретривере и пудле, усвајајући термин голдендудл за назив нове пасмине. Истраживањем нове расе, утврдило се да је укрштањем настала животиња која је здравија од обе родитељске расе.[1][2][3]

Првобитни циљ одгајивача голдендудлова је био да произведу алтернативу популарној раси лабрадудл [en]. У почетку су голдендудлови узгајани само од пудла стандардне величине али су касније дизајнерски узгајивачи почели да користе мале сорте пудла да би створили мање представнике пасмиме. Пошто су настали укрштањем раса и спадају у групу мешанаца, нису признати ни од стране америчких ни британских кинолошких клубова. Голдендудлови се деле по генерацијама у зависности од процента пудле и ретривера. Различите генерације имају различите карактеристике и изглед. На пример, ако голдендудл има више гена пудле, имаће чвршће коврџе. Ако је више ретривер, онда ће имати равније и лабаве коврџе.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Изглед[уреди | уреди извор]

Карактеристични изглед голдендудла

Изглед, величинa и врста длаке голдендула могу значајно да варирају у зависности од њихове генерације и од врсте родитеља пудлица. Поред заједничких каратеристика, сваки голдендудл може имати свој јединствени изглед и темперамент.[4]

Уопштено говорећи, голдендудлови имају округле лобање, широке њушке, реп са јаком длаком, спуштене уши и очи овалног облика. Удео ретривера у њиховом пореклу чини њихово тело дугачким и мишићавим. Могу се узгајати од било које величине пудла, а резултирајући потомци долазе у неколико величина: велики, средњи и минијатурни. Велики голдендудл типично је 50—60 cm и тежак 23—36 kg, средњи је типично од 43—51 cm и тежак 18—23 kg, а минијатурни голдендудл је обично до 51 cm и тежи 7—16 kg.

Ово је раса дугодлаких паса и њихова длака може значајно да варира. Постоје три главна типа длаке: равна, таласаста и коврџава. Голдендудлови са равном длаком наследили су тип длаке од златног ретривера. Најчешћа врста длаке код голдендудла је таласаста длака, која је комбинација коврџаве длаке пудлице и равне длаке златног ретривера, са лабавим, чупавим увојцима. Голдендудлови са коврџавом длаком су наследили длаку пудлице, густу, коврџаву и која се мање лиња. Њихово крзно се јавља у различитим бојама, најчешће крем, црвена, црна, златна, кајсија, браон или разнобојна. За њих се често тврди да су хипоалергенични или да се не лињају. Међутим, и овој пасмини опада длака, иако мање него другим расама. Истраживања су такође показала да хипоалергеност не може бити званична карактеристика расе паса.[5] АКЦ такође тврди да „не постоји потпуно хипоалергенски пас“.[6] Генерално, што је већи проценат пудла у наслеђу голдендудла, мања је вероватноћа да ће се лињати.

Понашање[уреди | уреди извор]

Уобичајено понашање голдендудла

Слично као код већине укрштених паса, карактеристике ове расе се не могу са прецизношћу предвидети. На основу генетике, добро одгојени голдендудл би по правилу требало да испољавају каратеристике родитељских раса.[7] Генерално, карактерише их претежно пријатељска, привржена, верна и весела природа златних ретривера, док истовремено демонстрирају интелигенцију, друштвеност и дисциплину пудла. Златни ретривери углавном показују висок ниво енергије, оданост и разиграност. Дружељубиви су са децом и сматра се добрим породичним кућним љубимцем. То су разиграни, али нежни пси који жуде за људском интеракцијом. Bоле да иду у  дуге шетње, да трчe и планинаре са својим власницима. Мешанац често показује снажне ретриверске инстинкте наслеђене од његових ловачких предака, због чега воле да доносе и враћају разноразне објекте. Имају умерен ниво активности. Већи голдендудлови могу бити активнији од својих мањих сродника. Сваки дан им је потребна добра шетња или активна игра. Студија понашања из 2019. године је их поредила са њиховим родитељским расама. У просеку oни су показали веће ривалство, агресију и страх у контакту са другим псима као и већи страх од странаца у односу на чистокрвног златних ретривера или пудлу.

Здравље[уреди | уреди извор]

Голдендудл често испољава фенотипску предност у односу на своје родитељске расе. Упаривање две различите расе може створити већу генетску разноврсност, као и нижи ниво хомозиготности.[7][8] Укрштањем раса минимизује се могућност наслеђивања непожељних чистокрвних здравствених проблема и смањује ризик од депресије.[9][2]

Голдендудлови често имају користи од „хибридне снаге“, која има доказано позитиван ефекат на виталност животиња и доприноси побољшању здравља мешанаца и смањивању подложности болестима. Генерално, здрави и добро узгојени имају животни век од 10-15 година. Као и код свих раса, они су и даље изложени ризику од развоја било каквих могућих здравствених стања карактеристичних за златне ретривере и пудле. Неки од потенцијалних генетских здравених поремећаја су дисплазија кука, прогресивна атрофија мрежњаче (енгл. Progressive retinal atrophy, PRA), Вон Вилебрандова болест (енгл. Von Willebrand disease, vWD), мегаезофаге, рак, кожне алергије и инфекције уха.[10]

Популарност[уреди | уреди извор]

Примарно узгајани као пси пратиоци, успешно су обучавани као терапеутски пси, пси водичи, пси за откривање орашастих плодова у људској храни за људе са алергијама[11] и друге облике паса помагача. У неким регионима Сједињених Држава постали су једна од најпопуларнијих врста паса.[12][13][14] У Аустралији је проглашенa за једну од двадесет најпопуларнијих врста паса у 2020. години,[15] где су, због повећане потражње за кућним љубимцима током пандемије COVID-19, цене штенади драстично порасле, и до 5 пута. На добротворној аукцији 2012. године, амерички музичар Ашер је платио $12,000 за штене голдендудла.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Goldendoodle (на језику: енглески), 2022-02-21, Приступљено 2022-02-28 
  2. ^ а б Shouldice, Victoria L.; Edwards, A. Michelle; Serpell, James A.; Niel, Lee; Robinson, J. Andrew B. (2019-12-17). „Expression of Behavioural Traits in Goldendoodles and Labradoodles”. Animals : an Open Access Journal from MDPI. 9 (12): 1162. ISSN 2076-2615. PMC 6940824 Слободан приступ. PMID 31861203. doi:10.3390/ani9121162. 
  3. ^ Nicholas, Frank W.; Arnott, Elizabeth R.; McGreevy, Paul D. (2016-08-01). „Hybrid vigour in dogs?”. The Veterinary Journal (на језику: енглески). 214: 77—83. ISSN 1090-0233. doi:10.1016/j.tvjl.2016.05.013. 
  4. ^ „A Designer Dog-Maker Regrets His Creation | Psychology Today”. www.psychologytoday.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  5. ^ Vredegoor, Doris W.; Willemse, Ton; Chapman, Martin D.; Heederik, Dick J. J.; Krop, Esmeralda J. M. (2012-10-01). „Can f 1 levels in hair and homes of different dog breeds: Lack of evidence to describe any dog breed as hypoallergenic”. Journal of Allergy and Clinical Immunology (на језику: енглески). 130 (4): 904—909.e7. ISSN 0091-6749. PMID 22728082. doi:10.1016/j.jaci.2012.05.013. 
  6. ^ Jul 20, Gemma Johnstone; Jul 20, 2021 | 3 Minutes; Minutes, 2021 | 3. „Does a Completely Hypoallergenic Dog Exist?”. American Kennel Club (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  7. ^ а б Falconer, D. S; Mackay, Trudy F. C (1996). Introduction to quantitative genetics (на језику: енглески). Essex, England: Longman. ISBN 978-0-582-24302-6. OCLC 34415160. 
  8. ^ Egenvall, A.; Hedhammar, A.; Bonnett, B. N.; Olson, P. (април 2000). „Gender, age, breed and distribution of morbidity and mortality in insured dogs in Sweden during 1995 and 1996”. Veterinary Record. 146 (18): 519—525. ISSN 0042-4900. doi:10.1136/vr.146.18.519. Архивирано из оригинала 28. 02. 2022. г. Приступљено 28. 02. 2022. 
  9. ^ Turcsán, Borbála; Miklósi, Ádám; Kubinyi, Enikő (2017-02-21). „Owner perceived differences between mixed-breed and purebred dogs”. PLoS ONE. 12 (2): e0172720. ISSN 1932-6203. PMC 5319786 Слободан приступ. PMID 28222103. doi:10.1371/journal.pone.0172720. 
  10. ^ Haines, Jillian M. (2019-04-01). „Survey of owners on population characteristics, diagnosis, and environmental, health, and disease associations in dogs with megaesophagus”. Research in Veterinary Science (на језику: енглески). 123: 1—6. ISSN 0034-5288. doi:10.1016/j.rvsc.2018.11.026. 
  11. ^ News, A. B. C. „These Dogs Can Hunt: Sniffing Out Peanuts”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  12. ^ Keith, Emma. „Labradoodle tops list of Detroit's most popular dog breeds”. Detroit Free Press (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  13. ^ „The meteoric rise of the 'oodle' — and other cross-breed dogs”. Pittsburgh Post-Gazette (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  14. ^ „The most popular pooches in Australia revealed for 2020”. honey.nine.com.au (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  15. ^ „Would you pay up to $15,000 for a designer dog as cute as this one?”. ABC News (на језику: енглески). 2020-09-29. Приступљено 2022-03-01. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Голдендудл&oldid=26852607”