Detelina sa četiri lista

Bela detelina (lat. Trifolium repens) - list sa četiri liske

Detelina sa četiri lista je rezultat genetske mutacije koja se javlja kod lista nekih vrsta detelina, a čija priroda još nije tačno utvrđena. Ova pojava je dosta retka i javlja se kod jedne od 10.000 jedinki. Zato postoji široko rasprostranjeno verovanje da pronaći detelinu sa četiri lista donosi sreću.

Naučno objašnjenje

Detelina sa pet listova

Marsilea quadrifolia

Oxalis tetraphylla

Uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama, pa i deteline, sadržana su u dezoksiribonukleinskoj kiselini (DNK). Međutim, genom deteline je iznenađujuće komplikovan i pronalaženje gena koji su, i pod kojim uslovima, odgovorni za mutaciju lista još uvek je za naučnike nerešena biološka zagonetka. U svetu postoji preko 300 različitih vrsta deteline, ali je pojava četvrte liske najčešće javlja kod široko rasprostranjene bele deteline (Trifolium repens). Ovakva mutacija lista je prilično retka i dešava se kod jednog od oko 10.000 jedinki. Ređe se javljaju listovi sa pet, još ređe sa šest liski i tako dalje. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, rekord u broju lisli na jednom listu deteline je 56, a ovu detelinu pronašao je Šigeo Obara iz grada Hanamaki u prefekturi Ivate, u Japanu.

Za rod detelina (Trifolium spp) inače, jedna od osnovnih karakteristika je složen list, sastavljen od tri liske, po čemu je rod i dobio ime (lat. tres - tri i folium - list).

Slične vrste

Postoji nekoliko vrsta čiji listovi liče na detelinu sa četiri lista, ali je kod ovih vrsta složeni list, sastavljen od četiri liske uobičajena pojava. Takve su, na primer, evropska vodena detelina (Marsilea quadrifolia) ili četvorolisna kiselica (Oxalis tetraphylla)

Tradicija i poreklon verovanja

Detelinu sa četiri lista, ispresovanu, prema verovanju najbolje je čuvati u porodičnoj Bibliji

U tradiciji mnogih naroda postoji verovanje da detelina sa četiri lista donosi sreću. Kod Iraca se znakom dobre sreće smatra svaka detelina, pa su je u prošlosti mladi parovi često razmenjivali prilikom veridbe. Još u keltskoj mitologiji bila je sveta biljka i simbol ponovnog buđenja proleća, a veruje se da ju je i sveti Patrik koristio kako bi narodu objasnio smisao hrišćanstva, tako da je detelina sa tri lista u Irskoj postala simbol Svetog Trojstva. I danas mnogi Irci nose amajlije u obliku deteline.

Za osobu koja dobro prolazi u životu često se kaže da „živi kao u detelini”. Ova izreka verovatno potiče od činjenice da stoka najbolje napreduje kada se hrani detelinom.

Verovanja

Jedna engleska dečija pesmica govori o simboličkom značenju svakog lista na „srećnoj” detelini: Jedan list za slavu, bogatstvo drugi nosi. Jedan za ljubav pravu i jedan list što bolest odnosi. Svi u četvorolisnu detelinu stanu

Shodno verovanju da detelina uopšte donosi sreću može se pretpostaviti da bi pronalaženje lista deteline sa četiri liske moralo doneti izuzetnu sreću, a najsrećnija je ona koja se nađe slučajno. Neki ljudi veruju da četvorolisnu detelinu, kada se pronađe, treba staviti u cipelu, dok je najpopularnije mesto za čuvanje presovanog listića porodična Biblija. Brojne su legende i verovanja vezana za detelinu sa četiri lista.

• Jedna stara legenda kaže da je Eva, kada je sa Adamom proterana iz Raja, kako bi je podsećala na sreću u kojoj su u Rajskom vrtu živeli.
• Neki Hrišćani vole detelinu sa četiri lista jer je Isusov krst imao četiri kraka. Četiri lista simbolišu veru, ljubav, nadu i sreću.
• Postojao je i običaj da se detelina sa četiri lista baca po stazi kojom nevesta prolazi na dan venčanja, kako bi se tog dana zaštitila od zlih duhova.
• Takođe postoji i verovanje da ako neudata žena pronađe list deteline sa četiri liske, treba da ga stavi u cipelu i prvi neoženjeni muškarac kojeg upozna postaće njen.

Jedna nemačka legenda

U Nemačkom narodu postojalo je verovanje da detelina sa četiri lista može pomoći da se neko oslobodi opsena čarobnjaka. Prema jednoj legendi, koju Pavle Sofrić Niševljanin navodi u svojoj knjizi Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba: „neki čarobnjak je učinio, da se narodu prividelo, kao da petao vuče neku tešku gredu. Nu srećom baš tuda prođe jedna devojka, koja je slučajno našla detelinu sa četiri lista. Na to opsena odmah prođe i narod vide, da to što petao vuče nije teška greda, već slamka, koja je petlu zapela za nogu. Sad narod izgrdi i izbije opsenara i progna ga.” Slična priča postoji i kod Lužičkih Srba.

Detelina sa četiri lista u narodnom verovanju kod Srba

Kao i kod drugih naroda i kod Srba postoji verovanje da detelina sa četiri lista donosi sreću. Čudesnu moć imaju i deteline sa dva ili pet listova, ali ih nije neophodno slučajno naći, već se traže na razne načine i baš tako pronađene imaju čudotvorne moći. Tako je u našem narodu postojalo verovanje:

• da se pomoću deteline sa četiri lista mogu otvoriti svaka vrata,
• da će pomoći da se pronađe novac, naročito ako je pronađena pre Đurđevdana,
• da će onaj ko nađe četvorolisnu detelinu imati sreće u lovu,
• da će onaj ko je nađe na Ivandan moći da razume jezik životinja i td.

Jedna vradžbina

Detelina sa četiri lista upotrebljava se i u ljubavnim vradžbinama. Jednu od njih opisuje i Veselin Čajkanović u svojoj knjizi Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama: „Dva lista devojka namaže maslom, a druga dva medom, pa ih baci na dve strane puta kuda će proći momak; i kad prođe, ona ih opet sastavi i nosi sa sobom, pa će momak biti njen. Ako takvom detelinom dodirne krišom momak devojku, zaljubiće se ona u njega, i obratno”.

Legende u srpskom narodu

Prema Niševljaninu, u Bosni i Hercegovini je postojalo verovanje da se petolisna detelina može naći na mestu gde je vila pljunula. Ali kako to vila čini jednom u stotinu godina, onaj ko nađe takvu detelinu je izuzetno srećan. Postoji legenda i o tome kako se može naći detelina sa dva lista, pomoću koje se može naći zakopano blago:

„Treba kornjaču u njenom gnjezdu tvrdo ograditi. Onda će ona u čeljustima da donese dvolisnu detelinu, kojom će da ruši ogradu. Tu detelinu joj treba uzeti, i ona posle može da služi kao i raskovnik za raskivanje sviju prepona pri dizanju zakopanog blaga.”

Na sličan način, prema drugoj legendi koju prenosi Niševljanin, može se naći i četvorolisna detelina, koja će pomoći kod otvaranja svih brava:

„Treba ograditi kornjačino gnezdo, da u nj ne može da uđe. Onda kornjača pođe, da potraži detelinu sa četiri lista. Čovek pak treba da se skrije, i čim kornjača nađenom detelinom poruši ogradu, odmah treba da joj uzme, inače bi je progutala. Sad takovu detelinu treba umetnuti u zasečen dlan, da onde zaraste. I onda čovek takom rukom može bez ključeva svaku bravu da otvori, jer čim se njome dotakne brave, ona se sama otvara.”

Vidi još

• Srpska mitologija
• Sujeverje
• Dan svetog Patrika
• Lucerka

Literatura

• Konjević, Radomir; Tatić, Budislav (2006). Rečnik naziva biljaka. Beograd: NNK Internacional. ISBN 978-86-83635-59-7. COBISS.SR 134409484
• Vebster, Ričard (2009). Enciklopedija praznoverja. Beograd: Leo commerce. ISBN 978-86-7950-046-5. COBISS.SR 150069004
• Čajkanović, Veselin (1994). Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Beograd: SKZ. str. 170. ISBN 978-86-379-0283-6. COBISS.SR 2622220
• Sofrić, Pavle (1990). Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba (Fototipsko izd. iz 1912. god.). Beograd: BIGZ. ISBN 978-86-13-00474-5. COBISS.SR 1194764

Spoljašnje veze

• Rešćanski, Janja. „Detelina sa četiri lista”. lookerweekly. Pristupljeno 20. 3. 2017. 
• „Four-leaf clover gives up its secrets”. ScienceDaily. Pristupljeno 19. 3. 2017. 
• Shearer, Lee. „UGA research team unlocks secret to producing lucky four-leaf clovers”. Online Athens. Arhivirano iz originala 28. 08. 2017. g. Pristupljeno 19. 3. 2017.