Dobromir Hrs

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dobromir Hrs je bio oblasni gospodar u Makedoniji na prelazu sa XII na XIII vek. Poznat nam je iz dela vizantijskog istoričara Nikite Honijata, koji je u svom istorijskom delu (Nicetae Choniatae Historia I—II, ed. J.A. van Dieten, Berolini 1975) opisao neuspešni pohod koji su Vizantinci preduzeli protiv njega 1198. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Između Bugarske i Vizantije[uredi | uredi izvor]

U vreme kada su braća Asen i Petar podigli ustanak u Trnovu (1185), u Makedoniji se pojavio bojar Dobromir Hrs. Prema Petru Mutafčijevu [1], poslao ga je Asen da podigne lokalno bugarsko stanovništvo na ustanak. Prema podacima Nikite Honijata[2], Hrs je na čelu pet stotina svojih sunarodnika zauzeo Strumicu, iz koje je počeo da juriša i osvaja okolne zemlje. Ne samo da ne postupa u dogovoru sa ustanicima u Tarnovu, već i protiv njih stupa u savez sa Vizantijom. Nakon toga, Hrs je promenio svoju politiku i krenuo u rat protiv Vizantije. Oko 1193. godine uhvaćen je i bačen u tamnicu. Uspesi pobunjenih Bugara primorali su cara Aleksija III Anđela da oslobodi Dobromira Hrsa i vrati mu posed, računajući da će se on uspešno odupreti svojim sunarodnicima (oko 1196. godine). Da bi ga trajno vezao za sebe, car ga je oženio ćerkom svog rođaka Manojla Kamica.

Savez sa carem Kalojanom[uredi | uredi izvor]

Iskoristivši careve nevolje u Maloj Aziji, Hrs se ubrzo po oslobođenju ponovo osamostalio.

Zauzevši napušteni Prosek kod reke Vardar, pretvorio ga je u neosvojivu tvrđavu iz koje je krenuo u napade na susedne teritorije.

Godine 1197. Kalojan je stupio na presto u Tarnovu. Ušao je u savez sa samostalnim feudalcima Dobromirom Hrsom i Ivankom. Iste godine car Aleksije III Anđel je krenuo protiv Hrisa, ali je ubrzo raspustio svoje trupe i vratio se u Carigrad. Razlozi su nepoznati.

Drugi pohod cara protiv Hrsa[uredi | uredi izvor]

Godine 1199. car Aleksije III Anđeo je krenuo ka posedima Hrsa. Umesto da sasluša svoje savetnike i prvo osvoji manje tvrđave, lišivši tako Hrsa podrške i snabdevanja, car je krenuo pravo na Prosek. Prilikom prvog jurišanja na tvrđavu osvojeno je dodatno utvrđenje koje je Hrs podigao na najranjivijoj tački odbrambenog sistema – ulazu. Pokušaj potkopavanja zidina tvrđave završio se sa mnogo materijalnih gubitaka za Vizantince. Car obustavlja napad da sačeka mašine za podrivanje, koje još nisu stigle. Sledećeg dana napadi Grka su odbijeni. Katapulti su izazvali haos u vizantinskim redovima. Noću su Bugari kroz tajni prolaz izašli iz tvrđave i napali usnule Vizantince, uništivši mnoge katapulte koji su se nalazili na brdima oko Proseka. Izbegavši noćnu stražu, oni su se infiltrirali u logor Vizantinaca i opljačkali šator protovestijara Jovana, koji je pobegao. Vraćajući se u tvrđavu, Bugari su nastavili da ulivaju strah u neprijatelja bacajući praznu burad u provaliju, stvarajući iluziju da nemilosrdno pogubljuju zarobljenike.

Sutradan je car, gubeći nadu da može da se obračuna sa Hrsom, stupio je sa njim u pregovore i priznao mu posede oko Proseka i Strumice. Sklopljen je brak između Hrsa i careve rođake, koja se u tu svrhu razvela od svog muža. Ovo je ćerka protostratora Manojla Kamica, carevog rođaka.[3]

Hrs i Kamica[uredi | uredi izvor]

Car Aleksije III je 1200. godine, poslao protostratora Manojla Kamica protiv Ivanka, ali je on uhvaćen i predat caru Kalojanu. Posle carevog odbijanja da otkupi svog rođaka, car ga je predao Dobromiru Hrsu, koji mu je izgleda bio zet.

Hrs je 1201. godine, prekinuo mir sa carem i u savezu sa Kamicom zauzeo Prilep, Bitolj i druge tvrđave u Makedoniji. Vojske i jednog i drugog prodrle su u Tesaliju, preteći da će zauzeti znatan deo carskih zemalja. Vizantinci su krenuli protiv njih, idući prvo na Kamica. Rat je težak i odužio se. Pošto nije dobio pomoć od prozegijskog vladara, Kamica je poražen i oteran u Tesaliju, a potom i odatle prognan. Hrs je vodio pregovore sa carem, a 1202. godine, Dobromir Hrs je sklopio mir,[4] uzevši novu ženu plemićkog porekla – to je Teodora, careva unuka i udovica Ivanka, koja je dovedena iz Vizantije. Zauzvrat, Hrs je vratio caru Prilep i oblast Pelagoniju.[5] Time je raskinuo savez sa Manojlom Kamicom.[4] Nije poznato šta se dogodilo sa Hrsovom prethodnom suprugom, ćerkom Manojla Kamica.

Gubitak Strumice[uredi | uredi izvor]

Na povratku iz Tesalije, car Aleksije III je prevario Hrsa tako što je zauzeo Strumicu 1202. godine, dok je u isto vreme sklopio mir sa carem Kalojanom.[5]

Nakon zauzimanja Strumice, Hrs nestaje iz istorijskih izvora. Prema monografiji Tomaša Tomova, Dobromir Hrs je zadržao Prosek, gde se povukao, pozivajući se na podatke u govorima Hrisoverga. Istoričar Petar Mutafčijev tvrdi da je tada Prosek postao posed cara Kalojana, jer je tamo oko 1205. godine ušao kalojanski vojskovođa Eciusmen (Česmen). Isto sugeriše da je između bugarskog cara i cara Aleksija III postojao sporazum o uklanjanju Hrsa i podeli njegovih poseda između njih. Mutafčijev se oslanja na neke nagoveštaje u "Istoriji" Nikite Honijata, prema kojima je car Aleksije III nadmudrio Hrsa i pomirio se sa Kalojanom.[6]

Opsada Proseka[uredi | uredi izvor]

Vizantinci su 1198. godine preuzeli pohod protiv oblasnog gospodara Dobromira Hrsa, koji se utvrdio u teško pristupačnom gradu Proseku na reci Vardaru, tvrđavi nalik na orlovsko gnezdo.

U početku su postizali izvesne rezultate jer su potisnuli branioce sa spoljnog bedema. Ipak, za odlučujući uspeh napadačima su nedostajale opsadne sprave, što je ostvarenje tog poduhvata činilo praktično nemogućim. Stoga su se Vizantinci povukli kako bi već sledećeg dana nastavili započetu opsadu. Međutim, ljudi Dobromira Hrsa su pod okriljem mraka, izveli uspešan noćni napad. O tome je Nikita Honijat zabeležio sledeće:

Izašavši krišom noću iz tvrđave, varvari razbiše sprave koje su Romeji po tamošnjim brežuljcima bili postavili i zarobiše zaplašenu noćnu stražu, koja je bila pobegla do šatora protovestijara Jovana, tako da je i sam protovestijar, koji je već bio zaspao, uplašen odmah skočio iz postelje i dao se u bekstvo bunovan i obuzet strahom. Razgrabivši stvari iz šatora, među kojima beše i zelene boje obuća protovestijara, čitavu tu noć su se izrugivali i zabavljali romejskim predmetima. Sem toga, oni su i prazne vinske kace puštali odozgo iz šiblja i vojsku, koja nije znala šta se u mraku dešava, bukom zastrašivali

Neophodno je naglasiti da je dostojanstvo protovestijara bilo veoma poznato u Vizantijskom carstvu i da su oni koji su nosili ovu titulu imali pravo da nose odeću zelene boje. Tako je oblasni gospodar Dobromir Hrs ovom priliko ne samo osujetio napad Vizantinaca nego i ponizio carsku vojsku.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vladetelite na Prosek“ – P.Mutafčiev
  2. ^ Nikita Honiat, „Istoriя“, 30. – v GIBI, Sofiя 1983, tom HI, 30., str. 54
  3. ^ Nikita Honiat, „Istoriя“, 35. – v GIBI, Sofiя 1983, tom HI, 35., str. 61
  4. ^ a b Tomov, Toma. "Dobromir Hriz, koйto vladeeše Prosek i Strumica" // Anamneza (1). 2008. ISSN – 9295 1312 – 9295,. pp. 97– 115. Arhiviran ot originala na 2011-07-21. Poseten na 20018-10-26.
  5. ^ a b Nikita Honiat, „Istoriя“, 39. – v GIBI, Sofiя 1983, tom HI, 39., str. 68
  6. ^ Mutafčiev, Petъr. Vladetelite na Prosek // Sbornik na BAN (1). 1913. pp. 51– 54.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Radić, Radivoj (2000). Strah u poznoj Vizantiji. Beograd. 
  • „Istoriя“ – Nikita Honiat (elektronno izdanie Arhiv na originala ot 2008-02-14 v Wayback Machine.) ((ru))
  • „Vladetelite na Prosek“ – P. Mutafčiev, izdatelstvo na BAN, 1913 g.
  • „Istoriя na bъlgarskata dъržava prez srednite vekove. Tom III. Vtoro bъlgarsko carstvo. Bъlgariя pri Asenevci (1187 – 1280)“ – prof. Vasil N. Zlatarski, izdatelstvo „Nauka i izkustvo“, Sofiя, 1972 g.
  • „Istoriя na Bъlgariя. Tom III – Vtora bъlgarska dъržava“ – Izdatelstvo na BAN, 1982 g.
  • Tomov, T. Dobromir Hriz, koйto vladeeše Prosek i Strumica – Anamneza, T. 6 (2008), 97 – 114
  • Makedonski princ kъщa (Gospodarite na Strumica) (saйt)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Добромир_Хрс&oldid=27689550”