Битољ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битољ
Битољски корзо
Битољски корзо
Официјален грб на Битољ
Грб
Локација
Локација Битољ
Положај Битоља на карти Македоније

Координате : Erioll world.svg 41°01′52′′СГШ 21°20′25′′ИГДКоординате: 41°01′52′′С 21°20′25′′И
Временска зона : (CET (UTC+1 )
- лето : Летње време (CEST (UTC+2)

Општи подаци
Име Битољ
надимак Град Конзула
Мото Битола, бабам Битола
Поштански код 7000
Позивни број (+389) (0)47
Свеци заштитници Свети Климент и Свети Наум Охридски
Официјална страница bitola.gov.mk
Историја
Стара имена Хераклеа Линкестис
Обител
Манастир
Управа
Држава
Flag of Macedonia.svg Република Македонија
Општина Битољ
Градоначелник Владимир Талески (ВМРО-ДПМНЕ)
Географија
Површина 26,37 km² km²
Надморска висина 615 m
Клима умерено континентална
Становништво
Број становника
- мушкарци
- жене
95 385
46 969
48 416
Образовање
- неписмени

2 441
Густина 788 лица/км² ст./km² (2004.)
Део главне променаде у Битољу
Црква Св. Богородице.
Железничка станица у Битољу
Споменик Милтону Манакију, пиониру фотографије на Балкану

Битољ, (мк. Битола, грч. Μοναστήρι, влаш. Bitule, тур. Manastır,مناستر) или Град конзула, како је још био познат, је град у југозападном делу Македоније, у региону Пелагонија. Битољ је административни, културни, економски, индустријски, образовни и научни центар. Град је окружен планинама Баба (врх Пелистер 2601 m) и Ниџе, на реци Драгор, у центру најпространије македонске котлине Пелагоније, на 13 km северно од границе са Грчком и на надморској висини од 615 m. Битољ је, такође, и важна трговачко-путна веза између Јадранског и Егејског мора, као и једна од значајнијих путних веза Балкана са Централном Европом. Битољ је други град дипломатије у Македонији и има бројна дипломатска представништва страних земаља у Републици. Град је, такође, други по броју становника у Македонији, док је по површини трећи у држави[1]. Његова историја је богата и живописна и једна је од најстаријих у Европи, а за време Југославије био је један од културних центара како Краљевине Југославије као и Федерације.

Име града[уреди]

Због своје дуге историје, током које је мењао царства и империје, Битољ је имао много имена. Словенски назив града Битола потиче од речи Обител која је у средњем веку коришћена за заједницу монаха, односно манастир[2] . Име је највероватније добио по томе што се првобитно словенско насеље развило око манастира Букова[2]. Блискост Грка (који су град назвали из истог разлога Монастир (грч. Μοναστήρι) ) условила је употребу грчке речи монастир, избацивши реч обител из употребе. Тако су Словени заборавивши своју реч, из Обител престали да изговарају глас О, па је управо то разлог што се град назива Битољ на српском, Битола на македонском, Битоля (чита се:/Битоља/) на бугарском. Битола је данашњи званичан македонски назив града, а и најстарији назив истог судећи по Битољској плочи на којој је град поменут под данашњим именом 1015. године, а и по многим војсковођама цара Самуила, као и путницима тога доба. Један Арапски путник, Идриси, написао је у 12. веку:

Потребно је два дана путовања на исток, да би се из Ахрида (Охрид) дошло у Бутили (Битољ). Бутили је необичан и леп град.

По записима Марка Цепенкова, град Битољ добио је своје име по великопоседнику Тољи, који је имао своје утврђење у близини данашњег битољског села Буково. Када је дошло време да Турци освоје и овај део Македоније становништво је, да би позвало на борбу свог великопоседника Тољу, почело да га бодри речима: „Би Тољо, до би Тољо“, што би могао бити разлог од ког потиче само име града по списима Цепенкова[тражи се извор од 09. 2009.].

За време отоманске власти град се звао Манастир, што су Турци и Албанци усвојили од Грка. Са доласком Срба 1913. године (види:Битољска битка) у Битољ, град је поново добио свој словенски назив Битола који није мењао до данас.

Становништво[уреди]

За време Краљевине Србије Битољ је по становништву био трећи град, иза Београда и Призрена са популацијом 60.000. Са 95 385 становника он је други град у Македонији по броју становника, а трећа општина по површини. По попису становништва из 2002. године, град Битољ је имао 74.550 становника, следеће националне припадности:

Попис 2002.
Македонци
  
66,038 88,58%
Роми
  
2,577 3,45%
Албанци
  
2,360 3,16%
Турци
  
1,562 2,09%
Власи
  
997 1,33%
Срби
  
499 0,66%
Бошњаци
  
20 0,02%
остали
  
497 0,66%
укупно: 74,550

Национални састав у општини Битољ:

Битољ је познат по јакој дијаспори (печелби). Након распада Југославије економска ситуација у граду се нагло погорошала, тако да се и данас велик део младих изсељује у иностранство. Резултат тога је да се љетом (за време одмора) популација Битоља знатно повеча са (понајвише) кандаским, шведским и аустралијанским изсељеницима.

Битољ кроз време[уреди]

Многи важни догађаји у македонској и Балканској историји догодили су се у Битољу. Град је грађен, дограђиван, рушен и поново грађен и надграђиван и још од његовог првог насељавања у касном бронзаном добу, потом хеленистичком добу, па онда римском, па све до рановизантјског доба имао је статус града са високим степеном цивилизације.

Традиционално јак трговски центар, град је познат и као Град конзула. У граду је некада било двадесет дипломатских представништава, а у истом периоду, град је имао много школа, једна од њих била је и Војна Академија, у њој је официрску школу завршио и славни турски реформатор Кемал Ататурк. Неке његове ствари се и данас чувају у битољском Народном музеју. Крајем деветнаестог века град је био пун занатских и фотографских радњи, а интересантно је и то да је у граду поред фабрике Сингер машина, још у то време постојала фабрика слаткиша. У Битољу су снимане прве фотографије и филмови, захваљијући браћи Манаки. Било је то златно доба града. Нажалост, током ослобођења Балкана од Турака многе битке су вођене и у самом граду, па су многи материјални докази изгорели или потпуно уништени. Архитектура се могла обновити, посебно последњих петнаестак година, а докази о свему што се збивало препричавају старији становници.[тражи се извор од 09. 2009.] Данас су, међутим, остале многе организације и фестивали који се после дужег периода поново одржавају. Један од њих одржава се сваке године од 29. јула до 2. августа у Битољу у знак сећања на Илиндански устанак под називом „Културни фестивал Илиндански дани“.

Историја[уреди]

Праисторија[уреди]

Град Битољ са околином веома је богат споменицима из праисторијског периода. Два најзначајнија су Велушка Тумба и Тумба Бара, која се налази поред села Породин. Из перида бакарног доба ту су насеља Тумба поред села Црнобуки, Шуплевец (поред села Суводол) и Висок Рид (поред села Букри). Бронзано доба типично насељима Тумба има и поред села Канино и насеља са истим именом, поред села Карамани.

Антички период[уреди]

Филип II Македонски и Сахат кула.

У близини самог града македонски краљ Филип II Македонски је средином 4. века п. н. е. основао град Хераклеја Линкестис (лат. Heraclea Lyncestis) у подножју планине Баба. У периоду 2. века п. н. е. када Македонија постаје римска провинција, Хераклеја постаје значајан економско-политички центар (Septina Aurelia Heraclea) са својим сталним римским намесником и римском војском, што сведочи о Битољу као центру моћи, цивилизације, културе и лепоте. Град је био развијени војно-стратешки центар на северозападној граници тадашње македонске области Линкесида (данашње Битолско поље) и налазио се на римском путу Вија Игнација (лат. Via Ignatia).

Хераклеја Линкестис[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хераклеа Линкестис
Детаљ са једног од мозаика из Хераклеје Линкестис
Стари Битољ
Српско војно гробље из балкаских ратова и Првог светског рата.
Корзо

Хераклеа Линкестис (латински: Heraclea Lyncestis) је антички град из грчкога периода, и налази се недалеко од самог града, у подножју планине Баба и датира са средине IV век п. н. е. Основао га је македонски краљ Филип II. Град је био војно- стратешки центар северозападних граница тадашње области Линкесида (данашње Битољско поље).

Средњи и нови век[уреди]

Турска владавина[уреди]

Турска стара чаршија - Ат пазар
Јеврејско гробље 1497 - 1929
Зграда Магнолија где је смештен руски конзулат и аустријска библиотека

На почетку двадесетог века у Битољу је живело 37.000 становника: 10.500 Турака, 10.000 становника словенског језика - већим делом Бугара, а мањим делом Срба, 7.000 Влаха (Цинцара), 5.500 Јевреја, 2.000 Цигана, 1.500 Арнаута и око 500 Грка, одн. оних чији је матерњи језик био грчки. По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године, по верском принципу било је: 15.000 Муслимана и 5.500 јевреја, а хришћанско становништво је било подељено према припадности одређеној цркви. Егзархија је имала 8.844 верника, угл. Бугара, а Цариградска патријаршија 7.000 Влаха и 6.300 Срба и Грка[3]. У том, отоманском периоду, поред турских школа и гимназија, у Битољу је радило и десет бугарских основних школа и три средње школе, седам грчких основних и две средње школе, две румунске основне и две средње школе и 2 српске основне и једна средња школа. Буђење националне свести становништва вршено је преко црквених општина, школа и конзула Бугарске, Грчке и Србије, а због великог броја Аромуна (Влаха) била је изузетно јака и делатност Румуније.

Битољ, град конзула[уреди]

Град конзула је други назив за град Битољ. На врхунцу своје славе Битољ је имао двадесет конзулата, да би временом са слабљењем државе, доласком династије Карађорђевић на власт, а касније и комунизма тај број постепено опадао на само неколико конзулата. Са независношћу Македоније, држава економски јача, а Битољу се постепено враћа стара слава. Почињу поново да се отварају конзулати и град добија свој некадашњи сјај.

Фонтана са бистом Филипа II Македонског на пјаци Манголија са Јени џамијом у позадини.

За време Турака, у граду је постојало пуно конзулата свих значајних земаља, па се Битољ сматрао конзуларним градом. Дана 26. јула 1903. на улазу у град био је убијен руски конзул Александар Аркадијевич Ростковски, борац за права православне раје, коју су Турци затирали. Не месту погибије данас стоји велики руски крст.

Српски конзулат је био отворен у Битољу за време краља Милана 1889. године.

Тренутно град Битољ има тринаест конзулата из следећих држава:

Балкански ратови[уреди]

Године 1912. Црна Гора, Србија, Бугарска и Грчка су се бориле против Османског царства у Првог балканског рата. У околини града је вођена Битољска битка у којој је српска војска потукла отоманску армију, чиме је окончала протеривање Турака са ових простора[4]. Према Букурешком уговору из 1913, регион Македоније је био подељен у три дела између Грчке, Србије и Бугарске, а требало је да Битољ припадне Бугарској према предратном споразуму са Србијом[4]. Незадовољна што није добила делове Албаније и излаз на Јадранско море, Србија је одбила да преда град Бугарској. Бугарска је поражена у Другом балканском рату, па је град остао у Србији.

Први светски рат[уреди]

Током Првог светског рата, Битољ се налазио на првој линији Солунског фронта, неколиоко километара југоисточно од града налази се врх Кајмакчалан. Бугарске снаге су 1915. заузеле град, па су српске снаге биле принуђене да се или предају или да покушају опасно бекство преко албанских планина. За време бугарске окупације града вршена је масовна бугаризација грађана и преимоновања презимена. Град су 1916. заузеле Силе Антанте које су ушле у град са југа. Битољ је био подељен на француски, руски, италијански и српски сектор, под командом француског генерала Мориса Сараја. До пробоја Солунског фронта септембра 1918. Битољ је остао на првој линији фронта и бомбардован је из ваздуха или артиљеријом скоро сваког дана и претрпео је велика оштећења.

Између два светска рата[уреди]

Након завршетка Првог светског рата, Битољ је укључен у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, касније названу Краљевина Југославија. Удаљеност од 14 km од грчке границе је врло лоше утицала на екомомију и развој града. Пропадање града се наставио у овом периоду, заједно са општим пропадањем Вардарске бановине, која је остала један од најсиромашнијих делова Југославије. Италијански авиони су бомбардовали Битољ 5. новембра 1940, иако Југославија и Италија нису биле у рату и имале закључен споразум о ненападању[5].

Други светски рат[уреди]

Током Другог светског рата, Немци, а касније Бугари су контролисали град. Септембра 1944. Бугарска је променила страну у рату и повукла се из Југославије, а у Битољ су ушли партизани.

Након завршетка рата успостављена је Социјалистичка Република Македонија унутар социјалистичке Југославије. У Битољу је 1945. је отворена прва гимназија на македонском језику Гимназија „Јосип Броз Тито“ .

Данашњи Битољ[уреди]

Битољ је главни економско-индустријски центар југозападне Македоније. Већина највећих компанија у држави су стациониране управо у Битољу. Пелагонија је главни пољопривредни центар и највећи произвођач хране у Републици Македонији. Водни систем Стрежево је највећи у Македонији и технолошки најбољи. Три термоелектране РЕК Битола производе скоро 80 % електричне енергије у држави[тражи се извор од 09. 2009.]. Битољ такође предњачи у држави по текстилној и прехрамбреној индустрији.

Религија[уреди]

Католичката црква на Широк Сокаку, по угледу на Нотердамску катедралу, дар Битољу од Француске
Саат кула, симбол Битоља

Битољ је епископски град и седиште је Преспанско-пелагонијске епархије. У Другом светском рату ова епархија Српске православне цркве је добила име Охридско-битољска. Након једностраног проглашења аутокефалности Македонске православне цркве 1967. године, добила је садашње име Преспанско-пелагонијска епархија које је остало и после признавања Српске православне цркве 2002., и обухвата регионе градова: Битољ, Ресен, Прилеп, Крушево и Демир Хисар. Први митрополит Епархије (1958—1979) био је Климент. Други митрополит и садашњи администратор Епархије, надлежан као архијереј од 1981. је Петар. У Преспанско-пелагонијској епархији има око 500 цркава и манастира. У последњих десет година у Епархији је изграђено или се гради око 40 цркава и 140 црквених објеката. Епархија има два црквена музеја - у Саборном храму „Св. Великомаченик Димитриј” у Битољу и у храму „Св. Јован” у Крушеву, као и стална изложба икона и библиотека у згради Митрополије. Митрополија је изграђена између 1901. и 1902. и један је од најлепших примера необарокне архитектуре. Поред доминантне Македонске православне цркве, у Битољу постоје и друге веће верске заједнице као што су Исламска верска заједница, Римо-католичка црква и друге.

Јевреји у Битољу[уреди]

Сингер - симбол јеврејске трговине.

Битољ је имао и богату заједницу Јевреја (сефарда), који су избегли из Шпаније током инквизације у време краљице Изабеле Кастиљске. Ти су се Јевреји доселили већином на Балкан у градове већег значења и јаке трговине, међу осталима и у Битољ. Ту су потпомогли развоју града добрим трговачким везама. Јевреји су били насељени у заједнице (општине) које су се именовале по покрајини одакле су дошли (нпр. арагонска, кастиљска, португалска, толедска). На почетку 16. века имали су већ две синагоге. Арагон се именовала синагога шпањолсих Сефарда а Португезис је била синагога португалских Јевреја.

Дана 11. марта 1943. је целокупна јеврејска популација Битоља (њих 3276[6]) депортована у логор Треблинку у Пољској под командом бугарских фашиста.

Почетком 21. века у Битољу остао је само један Јеврејин.

Историјска здања[уреди]

Широк Сокак[уреди]

Широк Сокак (познат и као мк. битолското корзо) је најфреквентнија улица у Битољу. Званично име улице је „Маршал Тито“. У почетку су овом улицом саобраћали аутомобили, међутим данас је искључиво пешачка улица и истинско срце града. На Широком Сокаку се налазе све највеће продавнице, ресторани, театар са опером, галерије и много кафића и клубова. Ту се сусрећу најстарија архитектонска дела и грађевине на Балкану, које красе град још од турског доба. Типичне турске куће поред велелепних вила са терасама нису реткост у овом делу града. А на самом крају Широког Сокака улази се у пространи цветни парк пун дрвореда који води до зоолошког врта и античког налазишта Хераклеја Линкестис.

Сахат кула[уреди]

Не зна се тачно када је кула са сатом саграђена. Писани извори из 16. века[тражи се извор од 09. 2009.]помињу сат кулу, али није са сигурношћу утврђено да ли се ради о истој грађевини. Многи верују да је здање изграђено у исто време када и црква Св. Димитрија Солунског, тачније 1830.[тражи се извор од 09. 2009.]. Према легенди, кула је грађена када су отоманске власти у граду, односно Турци, ишли по свим околним селима и сакупили око 60.000 јаја од којих су направили малтер. Овом смешом и камењем саградили су кулу чији чврсти зидови стоје и данас неоштећени.

Кула има основу у облику квадрата и висока је око 30 метара. При врху куле налази се тераса оивичена кованом оградом. Са свих страна терасе налазе се конструкције које држе лампе помоћу којих је цела кула и сат на њој видљив и ноћу. Сат се налази на највишем од три нивоа. Првобитни сат замењен је током Другог светског рата новим много прецизнијим и модернијим сатом. Сат су купили нацисти у знак захвалности грађанима због очувања немачког гробља из времена Првог светског рата, а које је подигнуто жртвама сукоба око Битоља заједно са енглеским и француским гробљем.

Саат кула, како је Битољчани са поносом називају, за многе је и симбол града Битоља. Кула се налази у парку, омиљеном састајалишту младих. Она је такође место где суграђани током Бадње вечери чекају Божић и затим пале свеће за здравље дуж травњака и шеталишта.

Ајдар-кади џамија[уреди]

Ајдар-кади џамија (турски суд) је један од најатрактивнијих споменика исламске архитектуре у Битољу. Грађена је у периоду од 1561. до 1562. године, као пројекат славног архитекте Мимара Синана. Џамију је наручио битољски кадија Ајдар- кади по ком и носи име. Током времена џамија је тешко оштећена због чега се тренутно рестаурира, са намером да се доведе до стања приближног првобитном изгледу.

Ајдар-Кади џамија - 16. век

Јени (Нова) Џамија[уреди]

На турском језику означава нову џамију. Лоцирана је у центру града. Има квадратну основу, са куполом на врху. Близу џамије има минаре високо 40 m. Данас се ова џамија користи за потребе изложби као галерија. Скорашња археолошка ископавања открила су да је изграђена на месту старе ранохришћанске базилика из 7. века наше ере. При ископавању са наишли на керамику и кости закопаних, чији извор се још утврђује.

Исак џамија[уреди]

Задужбина солунског кадије Исак Челеби ибни Иса. Једна од најстаријих и највећа битоњска џамија.

Пазар[уреди]

Битољски пазар је веома богат са свежим воћем, поврћем и осталом прехраном.

Пјаца односно пазар (мк. Пазарот) споменут је у једном опису града из XVI- ог и XVII- ог века[тражи се извор од 09. 2009.]. Садашњи Безистан не разликује се много од тадашњег, по овим описима. Безистен има 86 продавница. У њима се некада продавао текстил, док су данас то углавном прехрамбени производи, специјалитети овог подневља. Пазар је нарочито богат са лубеницама, дињама, паприкама, домаћим кравјим, козјим и овчим сирем.

Бања Дебој[уреди]

Турска бања (амам), или бања Дебој на турском. Није познато када је изграђена. Тешко је оштећена, али је рестаурација у току. Сада до изражаја долазе: прекрасна фасада, две велике, и неколико малих купола.


Географија[уреди]

Битољ се простире дуж реке Драгор на 615 m надморске висине у подножју планине Баба и на средишњем делу котлине Пелагонија, односно на југозападном делу Битољског поља. Битољски срез простире се на површини од 1,798 km² са 122,173 становника (1991) у ком је град Битољ важан индустријски, пољопривредни, комерцијални, едукативни и културни центар. Град је раскрсница важних путних праваца који повезују Јадранско и Егејско море, као и једну од значајнијих путних веза Балкана са Централном Европом. Град Битољ има један од најстаријих и најпрестижнијих театара у земљи и овом делу Европе.

Привреда[уреди]

Традиционално јак трговински центар, Битољ је познат и као град конзула. У једном периоду за време отоманске власти, Битољ је чак имао двадесет конзулата разних европских земаља. У истом периоду, град је имао много школа, између осталих, и војну академију коју је похађао славни турски реформатор Кемал Ататурк. Град је био пун радња и фотографских атељеа, а занимљиво је и то да је поред Сингера, у Битољу још у то доба постојала фабрика слаткиша.

Образовање[уреди]

Гимназија Јосип Броз Тито.

У Битољу постоји више основних и средњих школа. Већина њих се налази у граду, али има и оних које су по околним селима. Битољ исто тако има и неколико факултета под надзором универзитета Св. Климент Охридски.

Основне школе:

  • „Гоце Делчев“
  • „Даме Груев“
  • „Др. Трифун Пановски“
  • „Ђорђи Сугарев“
  • „Елпида Караманди“
  • „Коле Канински“
  • „Тодор Ангелевски“
  • „Св. Кирил и Методиј“
  • „Св. Климент Охридски“
  • „Стеван Наумов“

Средње школе:

  • „Јосип Броз - Тито“ - гимназија
  • „Таки Даскало“ - гимназија
  • „Јован Калаузи“ - медицинска школа
  • „Јане Сандански“ - економска школа
  • „Кузман Шапкарев“ - пољопривредна школа
  • „Ѓорѓи Наумов“ - електро-машинска школа
  • „Тодор - Тоше Проески“ - музичка школа
  • „Прва Приватна Гимназија - Битољ“ - приватна гимназија

Универзитети :

  • Универзитет и библиотека „Св. Климент Охридски“

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „POPIS NA NASELENIETO, DOMAKJINSTVATA I STANOVITE VO REPUBLIKA MAKEDONIJA, 2002 - KNIGA XIII“, Скопље 2005.
  2. ^ а б „Југославија туристичка енциклопедија“ (друга књига), Београд 1958.
  3. ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.
  4. ^ а б Енциклопедијски лексикон - Мозаик знања „5. Историја“, Београд 1970.
  5. ^ Бомбардовање Битоља 1940
  6. ^ Димовски, Цолев: Битолските Евреи

Познате личности[уреди]

Панорама Битоља са Кркардаша.

Збратимљени градови[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]