Прилеп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Прилеп (вишезначна одредница).
Прилеп
Прилеп

Главни трг у Прилепу
Главни трг у Прилепу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Прилеп
Становништво
Становништво (2002) 66.246
Положај
Координате 41°19′00″N 21°34′00″E / 41.333333, 21.583333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 655 m
Прилеп на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Прилеп
Прилеп на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 7500
Позивни број (+389) 48
Регистарска ознака PP


Координате: 41° 19′ 60" СГШ, 21° 34′ 60" ИГД

Прилеп (мк. Прилеп, тур. Pirlepe, грч. Πριλέπια, влашки Pîrleap, Părleap, у народним песмама и „Прилип“) је град у јужном делу Македоније. У Македонији је познат по називу Град под Марковим кулама (Маркова тврђава), због близине тврђаве која је припадала чувеном Марку Краљевићу, сину српског краља Вукашина.

Прилеп је био и део Српског царства, где је цар Душан изградио свој дворац и волео често одседати у том граду.

Природни услови[уреди]

Карта Прилепског поља са већим насељеним местима

Град Прилеп је смештен у јужном делу Републике Македоније. Од главног града Скопља град је удаљен 132 километара јужно, док се од Битоља налази 44 километара северно.

Рељеф: Прилеп је једно од средишта историјске области Пелагоније, највеће висоравни Републике Македоније. Насеље је најважније насеље у њеном северном делу. Град се сместио на североисточном делу висоравни, на приближно 650 метара надморске висине. Северно се пружа планина Трескавац, источно планина Бабуна, а јужно Селечка планина. Западно се пружа поље.

Клима у Прилепу је континентална.

Воде: Кроз Прилеп протиче истоимена Прилепска река, која дели град на северни и јужни део. Река је у сливу Егејског мора.

Историја[уреди]

Подручје Прилепа насељено је још у праисторији, у периоду неолита.[1] Стари Рим је на датом месту основао град Стиберу (Styberra), чији остаци и данас постоје.

Почетком средњег века подручје Прилепа насељено је Словенима. 1014. године први пут се среће словенски назив насеља „Прилеп“. Средњовековни град изграђен је на узвишењу које доминира пејзажом.

1334. године Прилеп је ушао у оквире Душановог царства, о чему сведочи Душанова повеља у Манастиру Трескавец[1]. У том периоду Прилеп доживљава свој „средњовековни зенит“, када је град био једно од најважнијих средишта царства. После 1365. године град је припао Краљу Вукашину, па потом његовом сину, чувеном Марку Краљевићу.

1395. године Османлије освајају Прилеп и под њима ће град и околина остати све до 1912. године. Последњих деценија отоманске власти Прилеп је израстао у велико трговиште.

1912. године Прилеп се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

По попису из 2002. године, град Прилеп имао је са касније укинутим бившим насељем Варош, 69.704 становника. Почетком 20. века град је имао око 25.000 душа, од чега 2/3 православних Словена, а остало махом Турака муслимана[2].

Састав према народности у Прилепу био је следећи:

Попис 2002.
Македонци
  
64,761 92,90%
Роми
  
4,379 6,28%
Срби
  
158 0,22%
Турци
  
123 0,17%
Албанци
  
21 0,03%
Бошњаци
  
17 0,02%
Власи
  
17 0,02%
остали
  
228 0,32%
укупно: 69,704

Вероисповест: већинска вероисповест у насељу је православље.

Привреда[уреди]

Главна зграда Тутунског комбината Прилеп.

Привредно, Прилеп је познат по дуванској, металопрерађивачкој, електронској, дрвној, текстилној, прехрамбеној и мермерној (рудник „Сивец“ на планини Бабуни[3]) индустрији.

Образовање[уреди]

Високо образовање[уреди]

У Прилепу се налази Економски факултет, огранак Битољског универзитета „Св. Климент“, основан 1960. године, као наследник Високе и касније Високе економске школе.[4]

Средње школе[уреди]

Основне школе[уреди]

На македонском се Основне школе зову Основни училишта отуд и скраћеница ОУ.

Култура[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Музеј - Прилеп: „Кратка историја на Прилеп“, приступ 28.6.2013
  2. ^ Државен завод за статистика „Попис у Македонији 2002. - Књига 10.“, приступ 28.6.2013 ((mk))
  3. ^ Општина Прилеп: „Информације - Рудници“, приступ 28.6.2013
  4. ^ Економски факултет: „Општо“, приступ 28.6.2013 ((mk))
  5. ^ Гимназија Мирче Ацев: „Историјат на Гимназијата „Мирче Ацев““, , приступ 28.6.2013

Спољашње везе[уреди]