Dušan Kosanović

dušan kosanović
Lični podaci
Datum rođenja	(1918-06-01)1. jun 1918.
Mesto rođenja	Latin, kod Plaškog, Austrougarska
Datum smrti	2. jul 1944.(1944-07-02) (26 god.)
Mesto smrti	Krašić, Žumberak, ND Hrvatska
Profesija	student
Delovanje
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije

Dušan Kosanović - Mudrak (Latin, kod Plaškog, 1. jun 1918 — Krašić, 2. jul 1944), student, organizator ustanka u Plaščanskoj dolini, učesnik Narodnooslobodilačkog rata i oficir NOVJ.

Biografija

Detinjstvo i školovanje

Dušan Kosanović rođen je 1. juna 1918. godine u Latinu, opština Plaški, Austrougarska monarhija. Četiri meseca po rođenju umrla mu je majka. Ostao je živ zahvaljujući dobrim susetkama koje su ga dojile zajedno sa svojim detetom. Osnovnu i građansku školu završio je u Plaškom, a Trgovačku pomorsku školu u Bakru gde je diplomirao 1939. godine. Ferije i školske praznike je  u rodnom kraju,  kao i rodnom kraju majke (opština Dubrave), gde se  družio sa omladincima i građanima leve orijentacije. Prisustvovao je skupovima na kojima se raspravljalo o pretećoj fašističkoj najezdi, raznim društvenim pitanjima i potrebi menjanja društvenog uređenja sa više pravde i slobode i borbi protiv siromaštva.

Pošto nije uspeo da dobije zaposlenje, odlučio se da 1939. godine  upiše studije na Ekonomskoj školi u Zagrebu. Zbog teškog materijalnog stanja (noćivao po parkovima i na željezničkoj stanici) odlučio je da prekine studije posle godinu dana. Kao đak bio je upućen na odsluženje vojnog roka u Školu za rezervne oficire u Mariboru. U to vreme našli su se mnogi intelektualci leve orijentacije (pretežno komunisti, kao Branko Ćopić, ili Pero Kosorić, kasnije legendarni partizanski i  komandant u JNA i narodni heroj), koji su  širili revolucionarne ideje. U takvoj sredini Dušan Kosanović je nastavio da  usavršava svoje revolucionarne ideale, patriotizam i antifašizam, što je i dokazao kada se našao na pravom mestu od prvih dana organizovanja otpora protiv okupatora i domaćih izdajnika.

Drugi svetski rat

Napad na Kraljevinu Jugoslaviju zatekao ga je u Školi rezervnih oficira u Mariboru. Škola se povlačila prema Bosni. Kod Mrkonjić grada sustigle su ih nemačke jedinice. Mnogi pitomci su izginuli, a neki se u grupama razbežali po šumama. Dušanova grupa je bila zarobljena 14. aprila 1941. godine. Dok su Nemci pripremali za transport zarobljenika, Dušan je, uz pomoć jednog oficira Hrvata iz njegovog bataljona, uspeo da pobegne. Zamolio je jednog seljaka muslimana da zameni uniformu za seljačko odelo, pa je krenuo pešice prema rodnom kraju. Nailazio je na „Mačekovu stražu“, koja se stavila u službu NDH, pa je pretila opasnost da ga uhapse i predaju Nemcima, ali se vrlo vešto snalazio i stigao u rodni kraj.

Obavestio se o stanju u rodnom kraju: proglašenju Nezavisne države Hrvatske i potpunoj neizvesnosti i nesigurnosti stanovništva. Usledilo je masovno  hapšenje i zatim  streljanje viđenijih ljudi, pa su se mnogi počeli sklanjati u Sušaku ili izbegnu u Srbiju. Muškarci od 16 godina pa naviše noćivali su po gajevima i dolinama, jer su ustaše najčešće izvodile hapšenje u toku noći. Sa uglednim ljudima bio je među prvima u koji je pokrenuo organizovanje otpora i zaštitu naroda od ustaškog terora u Plaščanskoj dolini, koja se nalazi na tromeđi Like, Korduna i Gorskog kotara. Kada je doznao da je susednom selu Tobolić obrazovane oružana ustanička grupa, posetio ju je i uverio se da je to bio jedini izlaz u takvoj situaciji. Održavajući stalnu vezu sa Tobolićanima i Glavnim štabom Hrvatske, koji se tada nalazio u susednoj opštini Slunj, obilazi se sela, zaseoke  i zbegove, naročito u severnom i zapadnom  u severozapadnom delu Plaščanske doline i nagovara ljude da prikupljaju oružje i da se pridruže ustanicima. Preveo je Tobolić jednu grupu koja je u zapadnom delu Plaščanske doline pružila oružani  otpor ustašama posle masakra u tom kraju prvih dana avgusta 1941. godine. Zatim je povezao sa Glavnim štabom Hrvatske kapetana prve klase Kraljevine Jugoslavije Danila Latasa, Gaju Bunjevca i Miću Pešuta, koji su imali značajnu ulogu u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Kada se iz Beograda u oktobru 1941. godine  vratio mladi revolucionar i komunista Branko Latas, Kosanović je s njim nastavio saradnju na prikupljanju oružja, organizovanja pokreta otpora, od organa vlasti, omladine i žena, pa i do rezervnih partizanskih odreda. U početku  je Kosanović imao oštre  rasprave sa Latasom i španskim borcem i komunistom Adolfom Štajnbergerom zbog toga što je zastupao ideju da se, čim grane proleće, narod masovno digne na ustanak, umesto postepenog razvoja ustanka. Iako tada još nije bio komunista, prihvatio je ideju da se zajedno sa otporom izvede revolucija, jer je već tada sa 23 godine oblikovao svoje revolucionarne ideale.

Bio je konstruktor partizanske ručne bombe, koja se sastojala od komada vodovodne cevi napunjene barutom i zalivena olovo i kratkim fitiljem, tako da je eksplodirala padom na cilj. Nekoliko dana je s ovim eksperimentisao sa jednim iskusnim kovačem. Da bi se domogao  oružja, rešio je da sa još dva borca sačeka italijansku patrolu:napali su ih i oteli dve puške. Početkom januara 1942. godine, kada je formirana Plaščanska partizanska četa, postavljen je za političkog delegata prvog voda.

Kada  je treći vod partizanske Plaščanske čete u noć 2/3. aprila 1942. godine u izvršio četnički puč i na prevaru razoružao ostala dva voda i streljao Roberta Domanija, Jevrejina, komandanta Drugog kordunaškog odreda i artiljerijskog kapetana Internacionalnih brigada u Španiji, Branka Latasa, komesara trećeg bataljona, revolucionare i komuniste Stevu Čuturila, komandira čete i komesara iste čete Jevrejina Adolfa Štajnbergera, studenta, takođe španskog borca, jer su, navodno, bili „ustaški špijuni“, Kosanović je odbio poziv pučista da im se pridruži i izgrdio ih je kao izdajnike.

Posle jedne uspešne akcije susedne partizanske jedinice kada se četa ponovo formirala  i naoružana, bio je postavljen za komandira voda. Zahvaljujući tome što je bio izuzetno hrabar i vojnički solidno obrazovan, brzo se prilagodio na partizanski način ratovanja i bio je omiljen kod boraca i starešina. Ubrzano je  dalje napredovao, tako da je u  junu 1942. postao komandir čete, a  već u prvoj polovini avgusta iste godine bio je postavljen na dužnost oprativnog oficira  omladinskog bataljona "Joža Vlahović", koji je bio u sastavu Prve kordunaške udarne brigade. U martu 1943. godine bio je postavljen za komandanta bataljona, a posle nekoliko meseci napredovao je i postavljen je načelnika štaba iste brigade. Uvek je želio da njegova jedinica bude na pravcu glavnog udara.

Pogibija

O Kosanoviću je narod spevao pesmu "Nije majka rodila junaka kao što je Dušana Mudraka“. Junaštvo je pokazao u mnogim borbama. Junački je poginuo za svoje ideale 2. aprila 1944. godine u borbi kod Krašića, u Žumberku, kada se  kao načelnik štaba brigade našao u prvim borbenim redovima svog omiljenog omladinskog bataljona. Ceo bataljon je plakao. Brigada je doživela veliki gubitak pogibijom neustrašivog i u narodu opevanog kapetana Dušana Mudraka. Bolno je odjeknula vest u Plaščanskoj dolini o njegovoj pogibiji. Ne zna mu se za grob. Na Spomen kosturnici u plaščanskom groblju simbolično je bila postavljena pločica sa njegovim imenom koja je nestala za vreme građanskog rata devedesetih godina. Osnovna škola koja je sagrađena posle rata u Latinu nosila je njegovo ime a pred školom podignut spomenik. Prvih dana avgusta 1995. godine pripadnici Hrvatske vojske uništili su spomenik i razbili ploču na zidu škole.

Literatura

• Stanisavljević, Đuro i dr. Plaščanska dolina i okolica u Narodnoslobodilačkom ratu 1941-1945 (zbornik), Historijski arhiv u Karlovcu, Karlovac, 1976.